Padobranci rumunske vojske

Steliu Lambru, 07.01.2018, 16:29

Padobranci su relativno novija pojava u vojnoj istoriji i njihova pojava je tesno povezana za razvoj vazduhoplovstva. Prva rumunska padobranska jedinica osnovana je 1941 godine, a rasformirana je 1944 godine na zahtev Savezničke komisije za kontrolu koju je predvodio Sovjetski Savez. 1950 ponovo je osnovana jedinica a 1980 godine je proširena u doba režima Nikolaja Čaušeska. U toku antikomunističke revolucije od decembra 1989 godine, padobranci iz jedinice u Botenju na 160 kilometara severo-zapadno od Bukurešta platili su svoj doprinos ljudskih žrtava za konačnu pobedu revolucije. Inaće, oni koji su streljali bračni par Čaušesku su bili trojica padaobranca iz Botenja, jedan oficir i dvojica podoficira. Posle pristupanja Rumunije u NATO, broj padrobranaca se smanjio u skladu sa standardima alijanse. 1997 godine centar usmene istorije rumunske radiodifuzije snimio je intervju sa Gheorgeom Anđeleskuom, jednim od prvih mladića koji je postao padobranac. Ovaj je isprićao kako je pristupio ovoj elitnoj jedinici rumunske vojske:

,, Kao i svakog mladića, privukla me je ideja, ali od ideje do dela je velika razlika jer ja nisam imao dovoljno godina. Imao sam za suseda šefa kabineta Ministarstva za rat, otišao sam kog njega bez znanja roditelja i rekao sam mu da ga moja majka moli da mi pomogne. Rekao mi je da donesem izvod iz matične knjige rođenih i da popunim pristupnicu koje da predam u ministarstvu na odobrenje. Nekoliko dana pre 1 novembra javljeno mi je da sam primio odobrenje. Ja sam otišao u školu i iz škole u želežničkoj stanici i krenuo sam u vazduhoplovnoj jedinici prve stanice posle Pantelimona. Tamo je bila jedna vazdušna baza, ali se radilo o jedinici balona, tako da sam pronašao tamo samo neke starije osobe koje su pazile tu jedinicu. “

Gheorghe Anđelesku ušao je u programu obuke i predavanja. Kao i svaka škola, ona padobranaca je kombinovala fizičku spremu sa intelektualnim znanjem. Gheorghe Anđelesku:

,,Sem obićne vojne obuke, rukovanje oružjem, mnogo se ulagalo u sportu da bismo na početku bili u dobroj fizičkoj formi i zatim za njeno očuvanje. Imali smo takođe specijalna predavanja, i zatim noćnu obuku koja je bila toliko intenzivna da sam verovao da vidim bolje noću nego danju. Često smo trenirali noću kada se najslađe spavalo i to i leti i zimi. Pošto sam ja počeo u novembru veći deo obuke je bio zimi. Marširali smo svakog dana po 15-20 kilometara sa celokupnom opremom. Imao sam automatsku pušku, pištolj Bereta, i nož kojeg smo satima koristili na obuci da bismo znali da rukujemo sa njime. “

Među najvažnijim delom obuke padobranaca je skok padobranom. Gheorghe Anđelesku seća se tog trenutaka na koji toliko čeka svaki padobranac:

,,Skokovi padobranom počeli su u leto 1944 godine. Mi smo imali instruktore iz prve serije. Ako si imao minimalno 3 skokova primio si ćin vodnika i postao si padobranac. Svi koji su bili iz prve serije bili su vodnici i samo mi znamo kako smo prošli sa njima i šta su nam radili. Sada kažem da je to bilo dobro, ali smo ih tada psovali. Do 23 avgusta imao sam 8 skokova padobranom iz našeg Junkersa kojeg smo koristili za skokove. Svaki smo imali samo po jedan padobran, a obuka za skokove je bila veoma teška. Mi smo imali rupu sa peskom i maketu od dasaka sa prozorima koji su predstavljali vrata aviona iz kojeg smo skoćili u pesku. Mi smo skoćili tamo i sa visine od 5 metara. 44-45 godine bio sam kod dede i bake i oni su mi tražili da nešto poptravim na krovu kuće. Sa krova kuće posle popravke ja sam skoćio direktno i oni su se krstili kada su to videli, ali sam ja bio naviknut na takve skokove.”

Posle okupacije Rumunije od strane sovjeta poćele su zaplene. Rasformirane su jedinice padobranaca, a njihova oprema je smatrana ratnim plenom. Ponovo Gheorghe Anđelesku:

,, Rekli su nam da avion Junkers treba da se zapleni jer je nemačke proizvodnje, i dakle se smatra ratnim plenom. I padobrane smo predali sovjetskoj vojsci. Sem padobrana predali smo nemačke automatske puške, jer sve što je bilo nemačke proizvodnje je smatrano ratnim plenom. Neznam šta im je trebao avion, jer je bio star, ali u ratno doba verovatno su ga smatrali dobrim. Kao što je nosio nas mogao je i druge. “

Strast letenja uvek će biti praćena željom za skakanje iz aviona. Rumunski padobranci su zabeležili velike uspehe, a među njima istakla se i jedna žena padobranac, najime svetska prvaknje u skoku padobanom Smaranda Braesku.