Pacijent Eminesku
On je najpopularnija ličnost u Rumuniji, njegov rođendan, 15. januar, dan je rumunske kulture. Na takmičenju Velikani Rumunije“, koje je organizovala javna rumunska televizija 2006. godine, Eminesku je zauzeo 3. mesto. Većina o njemu govori u superlativu, po zasluzi, ali postoji i mit Mihaj Eminesku, kako je svoju knjigu nazvao istoričar Lučijan Boja. Na žalost, postoji i pacijent Eminesku, a ne samo genijalni pesnik Eminesku. U svom kratkom životu, preminuo je u 39. godini, pesnik se borio sa mentalnom bolešću o čijim se uzrocima i danas vode sporovi u medicinskom svetu, a bio je i pacijent nekoliko sanatorijuma.
Steliu Lambru, 16.05.2022, 14:15
On je najpopularnija ličnost u Rumuniji, njegov rođendan, 15. januar, dan je rumunske kulture. Na takmičenju Velikani Rumunije“, koje je organizovala javna rumunska televizija 2006. godine, Eminesku je zauzeo 3. mesto. Većina o njemu govori u superlativu, po zasluzi, ali postoji i mit Mihaj Eminesku, kako je svoju knjigu nazvao istoričar Lučijan Boja. Na žalost, postoji i pacijent Eminesku, a ne samo genijalni pesnik Eminesku. U svom kratkom životu, preminuo je u 39. godini, pesnik se borio sa mentalnom bolešću o čijim se uzrocima i danas vode sporovi u medicinskom svetu, a bio je i pacijent nekoliko sanatorijuma.
Eminesku je živeo od 1850. do 1889. godine. Rođen je u Botošanju, kao sedmo od jedanaestoro dece jednog prikupljača poreza. Književni debi imao je sa 16 godina, još kao srednjoškolac. Studirao je prava i filozofiju u Beču i Berlinu, ali studije nije završio. Vrativši se sa 24 godine, 1874. godine se nastanio u Jašiju gde je radio kao bibliotekar, zamenik nastavnika, školski revizor i novinar za konzervativan časopis Timpul“. Istovremeno ima bogatu književnu i novinarsku delatnost koja je, na žalost, prekinuta 1883. godine, u 33. godini života, zbog pojave bolesti. Među brojnim pesmama koje su imale veliki uticaj na rumunsku kulturu, Eminesku je napisao poemu Svetlonoša“, koja ima 98 strofa, između 1873. i 1883. godine.
Istoričari književnosti su pokušali da otkriju uzroke bolesti od koje je Eminesku i koja mu je, na kraju, okončala život. Većina se slaže da izvori ukazuju na mentalnu bolest, ali u to vreme nije se mogla postaviti jasna dijagnoza. Doktor Oktavijan Buda, profesor na Univerzitetu za Medicinu i Farmaciju Karol Davila“ i psihijatar na Institutu za sudsku medicinu Mina Minović“ u Bukureštu, bio je deo tima specijalista koji su preispitali slučaj pacijenta Emineskua.
Profesor Irinel Popesku i akademik Euđen Simion okupili su grupu lekara koji su razgovarali o ovom slučaju. U timu su bili neurolozi i psihijatri. Ja sam sačinio uvod u ono što se naziva patografija“, odnosno medicinska biografija i način na koja određena mentalna bolest može, ali ne mora da ostavi neosporan trag u nečijoj biografiji. Otuda i pitanje da li možemo napraviti vezu između dela i biografije, uzimajući ovo u obzir“.
U leto 1883. godine Eminesku je hospitalizovan sa dijagnozom akutne manije“. Ovo je bila prva hospitalizacija, a lečio se i u čuvenoj bolnici za nervne bolesti Markuca“. Oktavijan Buda smatra da u ovom trenutku Emineskuu se može postaviti dijagnoza bipolarnosti.
Postoji dijagnoza koju su neki postavili, ovde mislim na doktora Jona Nikua, on je sedamdesetih godina prošlog veka napisao knjigu Eminesku, somato-psihička struktura“. Zatim imamo anatom-patologa, Ovidija Vujua, koji se time bavio. Ja bih pratio najnovija klinička i dijagnostička ažuriranja. Mislim da je reč o bipolarnom poremećaju. Odnosno, bilo je reč o epizodama vrlo neobične kreativnosti, sa elementima agitacije, za kojima su sledile epizode depresije, koje imaju određenu vrstu ponašanja. Biografski podaci i sve što se moglo prikupiti o njemu upućuju na psihičku nestabilnost. O tome svedoče te hospitalizacije u bolnici Markuca“, a zatim u privatnom sanatorijumu doktora Sucua Karitatjea“ u ulici Plantelor, gde je i preminuo. Ovi dokazi ukazuju na postojanje određenih aspekata psihijatrijske prirode“.
Doktor Buda je istakao da postoji neusklađenost između Emineskuove mentalne bolesti i tretmana koji je dobio, ali to se ne može prebaciti onima koji su ga lečili.
Da li ovo menja genijalnost njegovog dela? Nikako! Naprotiv, rekao bih. Ima ljudi neverovatne, neobične kreativnosti. Jedan od aspekata koji će sigurno ostati veliki problem je što se veza između Emineskua, kao pacijenta, i lekara koji su ga lečili, naročito Sucu i ostali, mora posmatrati u zavisnosti od onoga šta se znalo i šta se razumelo tada u psihijatriji. Ako u pogledu dijagnoze možemo naći danas neke ekvivalente u običnom govoru, dramatični problem je, po mom mišljenju, lečenje. Ja smatram da je on zaista bio lečen živom, koji se koristio kao neka vrsta sedativa. Ali tada se nije znalo tačno koji su aspekti trovanja živom i mislim da mu je to ogromno oslabilo zdravlje. Tek mnogo kasnije se shvatilo da je upotreba velikih količina žive više nego toksična i da izaziva neurološka oštećenja“.
Mihaj Eminesku je, bez sumnje, veliki stvaralac moderne rumunske književnosti. A okolnosti njegove prerane smrti mogu se naći, nažalost, i u drugim poznatim slučajevima.
