Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Otpor putem radija

Nikada u istoriji nije postojao savršeni politički režim. Čak ni totalitarizmi, koji su imali ambiciju da potpuno kontrolišu društva, a još manje drugi oblici diktatura i tiranija, nisu uspeli da budu hermetično zatvoreni. Iznad, kroz i ispod ograda i zidova koje diktatorski režimi grade, ljudi uspevaju da komuniciraju sa spoljnim svetom. Ništa ne može sprečiti čoveka da vrisne svoje bolove kada je to produkt nasilne i zločinačke sile. Preko zidina koje je komunistički režim podigao posle 1945. godine, radio-talasi su bili nosioci poruka nade za ljude koji su patili. Radio Slobodna Evropa je preuzeo na sebe misiju održavanja ideje slobode i normalnosti bez koji ljudsko biće nije kompletno.

, 02.05.2022, 21:02

Nikada u istoriji nije postojao savršeni politički režim. Čak ni totalitarizmi, koji su imali ambiciju da potpuno kontrolišu društva, a još manje drugi oblici diktatura i tiranija, nisu uspeli da budu hermetično zatvoreni. Iznad, kroz i ispod ograda i zidova koje diktatorski režimi grade, ljudi uspevaju da komuniciraju sa spoljnim svetom. Ništa ne može sprečiti čoveka da vrisne svoje bolove kada je to produkt nasilne i zločinačke sile. Preko zidina koje je komunistički režim podigao posle 1945. godine, radio-talasi su bili nosioci poruka nade za ljude koji su patili. Radio Slobodna Evropa je preuzeo na sebe misiju održavanja ideje slobode i normalnosti bez koji ljudsko biće nije kompletno.


Prevodilac i novinar Liviju Tofan emigrirao je u Saveznu Republiku Nemačku početkom sedamdesetih godina prošlog veka i počeo je da radi za Radio Slobodna Evropa. Tokom pandemije Kovida-19 objavio je knjigu Održali su nas u životu. Radio Slobodna Evropa 1970-1990“ u kojoj deli s javnošću svoje memoare, ali i odlomke iz arhive bivše Sekuritate o instituciji u kojoj je radio. Tofan smatra da je Radio Slobodna Evropa bio nešto jedinstveno, da je ostao u kolektivnom sećanju Rumuna iz poslednje dve decenije komunističkog režima: Mnogi su Radio Slobodna Evropa nazivali medijskim fenomenom ili glavnim rumunskim medijskim fenomenom tokom komunizma. Polazeći od ove formule, rekao sam da ako je tako, onda su Noel Bernard i Kornel KIrjak bili personifikovani fenomeni Slobodne Evrope. Svaki je imao poseban doprinos uspehu Slobodne Evrope, publici koju smo imali, najvećem broju slušaoca od svih drugih redakcija Slobodne Evrope. Rumunska redakcija, iako je bila druga najmanja, imala je najveći učinak, najviše slušaoca u ciljanoj zemlji“.


Novinari Slobodne Evrope nisu bili samo profesionalci, oni su čak bili heroji. Ovaj naziv nije preuveličan, jer su neki platili životom želju da govore slobodno. Kornel Kirjak je svakako jedan od njih. U knjizi imam poglavlje o izveštajima Sekuritate o Slobodnoj Evropi. Komunistički režim i Sekuritatea su nas smatrali glavnom opasnosti i glavnim protivnikom režima među Rumunima. Nalazili smo se na 1500 km od Bukurešta, a Slobodna Evropa nije aktivno delovala protiv tog režima. Ali smo imali ogroman broj slušalaca. Imali smo posebno odeljenje u Minhenu koja je stalno merila slušanost emisija i imali smo prilično dobru sliku o uticaju naših emisija. U tom poglavlju sam pokušao da navedem glavne akcije Sekuritate protiv Slobodne Evrope, uključujući i atentat od 21. februara 1981. godine. Direktna žrtva Sekuritate je bio Emil Đorđesku, u leto 1981. godine, kada su ga napala dva francuska kriminalca, a čudom je uspeo da preživi. Što se tiče Noela Bernarda, koji je umro od raka decembra 1981. godine, kao i po pitanju drugih kolega koji su takođe umrli od raka, imam određeno mišljenje. Sve sam ih poznavao, znao sam i njihove slučajeve, pokušao sam da rasvetlim tu priču o direktorima koje je ozračila ili ubila Sekuritatea, teorija koju ja ne delim“.


Pitali smo Livija Tofana da li se on i njegove kolege nisu plašili da otvoreno kritikuju režim sa velikim kriminalnim potencijalom: Nas je naš svakodnevni posao toliko zaokupljao da nismo imali vremena ni da pomislimo da treba da se plašimo. Istovremeno su stizale pretnje u Slobodnu Evropu. I čak ih je bilo toliko mnogo, da su u jednom trenutku prestale da imaju vrednost, nije više ništa značilo kada je mesečno stizalo po jedno preteće pismo ili po jedan preteći telefonski poziv. Noel Bernard im nije pridavao nikakv značaj, iako je on bio glavna meta. Ni kad je bio ubijen Kornel Kirjak nije pomislio da je to delo Sekuritate. Tek nakon napada na Moniku Lovinesku, novembra 1977. godine, dan pre nego što je Paul Goma stigao u Pariz, tek tad je Noel počeo da se brine. Upravo je to Sekuritatea pokušala da uradi, da nas zastraši, da nas toliko preplaši da više ne budemo u stanju da radimo. Ni pomena! Režim bi bio efikasniji u suzbijanju Slobodne Evrope ne putem pretnji, već postupkom Mađara: poboljšanjem uslova života Rumuna. Ovo bi bio jedini način da se umanji opasnost koju je predstavljala Slobodna Evropa“.


Radio Slobodna Evropa je održavao Rumune sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Bio im je blizu u svim teškim vremena, kao i u istorijskim trenucima slobode decembra 1989. godine.

Dnevni list Skanteja
Stranice istorije понедељак, 11 новембар 2024

Dnevni list Skanteja

Jedno od jakog oružja propagande komunističkog režima bila je štampa. Sloboda govora i štampe je pravo stečeno u 18. veku, formalno usvojeno...

Dnevni list Skanteja
Raskid Sekuritatee i KGB-a
Stranice istorije понедељак, 28 октобар 2024

Raskid Sekuritatee i KGB-a

Najstrašnija institucija rumunske komunističke države bila je Sekuritatea, stvorena po uzoru na NKVD, kasnije KGB. Struktura sa dvostrukom ulogom,...

Raskid Sekuritatee i KGB-a
Vasile Luka
Stranice istorije понедељак, 21 октобар 2024

Vasile Luka

Od kraja Drugog svetskog rata 1945. pa  sve do 1989. godine, Crvena armija je nametala komunističke partijske režime u zemljama Centralne i...

Vasile Luka
George Georgiu –Dež i Petru Groza /
Stranice istorije понедељак, 14 октобар 2024

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma

Prema marksističko-lenjinističkim tezama o sredstvima za proizvodnju, imovina je morala biti zajednička, svih onih koji su je koristili i...

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma
Stranice istorije понедељак, 07 октобар 2024

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu

Istorija rumunske vojne flote počinje sredinom 19. veka, kada se posle ujedinjenja dve kneževine Moldavije i Muntenije ujedinjuju i njihove...

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu
Stranice istorije понедељак, 23 септембар 2024

Nikolaje Titulesku i rumunska diplomatija u Evropi tridesetih godina prošlog veka

Diplomatije zemalja koje se vrte oko moćnih uvek imaju misiju da budu korak ispred događaja. One moraju dešifrovati trendove i namere ako je...

Nikolaje Titulesku i rumunska diplomatija u Evropi tridesetih godina prošlog veka
Stranice istorije понедељак, 09 септембар 2024

Slučaj Kulijanu

maja 1991. godine, oko 13 časova, u toaletu zgrade Univerziteta u Čikagu, pronađen je mrtav ugledni profesor istorije religija i pisac Joan Petru...

Slučaj Kulijanu
Stranice istorije понедељак, 17 јун 2024

Restaurisani rumunski spomenici iz Besarabije

Dana 27. marta 1918. godine, Besarabija ili istočna Moldavija između Pruta i Dnjestra ujedinila se sa Rumunijom nakon što ju je 1812. pripojila...

Restaurisani rumunski spomenici iz Besarabije

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company