Otkopavanje zločina komunizma(05.12.2016)
Steliu Lambru, 05.12.2016, 16:25
Velikom broju žrtava komunističkog režima više desetina godina se nije znalo ni mesto groba. Posle svrgavanja režima s vlasti 1989 godine društvo je počelo potražnju mesta posmrtnih ostataka njegovih žrtava. Istoričar Marius Oprea je osnovao i rukovodio Institut za proučavanje zločina komunizma 2006 godine. On i njegov tim pokrenuli su kampanju otkopavanja mesta sahrane žrtava režima i to po 4-5 kampanja godišnje. Razgovarali smo sa istoričarem Mariusom Opreom o rezultatima ovih kampanja u toku 10 godina od osnivanja Instituta. Marius Oprea je autor više knjiga o Sekuritate kao represivnom instrumentu komunističkog režima, a na osnovu jedne njegove knjige snimljen je dokumentarac ,,4 načina umiranja”. Marius Oprea:
,, Otkrili smo na celoj teritoriji zemlje mnogobrojna mesta na kojima su streljani ljudi i zatim pokopani od strane Sekuritate bez ikakvog znaka počev od 1950 godine. Sem toga vršili smo istrage i u zatvorima, najime u Ajudu, Peripravi i Trgu Okna. Mi čemo se proširiti sledeće godine i u logorima Balta Brailej, Salčija, Frekacej i Agua gde smo otkrili masovne grobnice i mi ćemo istražiti posmrtne ostake onih koji su tamo sahranjeni. To je težak rad jer polazimo od dokumentacije i svedočanstva, ali na terenu stvari su sada razlićite, 50-60 godina posle izvršenja tih zločina. Često nam je teško i ponekad i nemoguče da otkrijemo mesta žrtava, jer su se podigle nove zgrade kao što je slučaj sa onima ubijenih u sedištu Sekuritate iz Kluža, ili su ta mesta nestala iz sećanja ljudi. Nismo uvek otkrili mesta masovnih grobnica, ali je naša stopa uspešnosti više od 60% što je veoma važno u našem radu. “<
><
>
Pitali smo Mariusa Oprea koliko žrtava je otkriveno do sada. Marius Oprea:
,, Nemamo tačan ukupni broj žrtava, ali mogu reči da se radi o 50 onih koji su pogubljeni bez suđenja jer su se borili oružjem protiv komunističkog režima i otkrili smo još 70 osoba streljanih u zatvoima. Neznamo tačan broj, jer na mnogim mestima posmrtni ostatci su se pomešali. Neznamo tačno ako svi posmrtni ostaci koje smo otkrili, kao na primer u Sigetu pripadaju bivšim političkim zatvorenicima, to sledi da utvrdi dalja istraga. U trenutku kada otkrijemo posmrtne ostatke ljudi koje je ubila Sekuritate mi pozivamo nadležne za takve istrage. Saradnja je veoma dobra, jako na početku su postojali propusti jer oni nisu znali šta mi tačno radimo. Za njih to su bili zatvoreni slučajevi, jer su zastareli, ali smo mi istrajali na tome da se radi o zločinima protiv čovečnosti. Tako se na kraju došlo do presuda Jonu Fičjoru i Aleksandru Višinesku. Mi se nadamo nastavku osuđivanja lica kriva za zločine protiv čovečnosti u doba komunističkog režima. Mi skupljani direktne dokaze, posmrtne ostatke žrtava. “<
><
>
U nastavku Maris Oprea govori o načinima pogubljenja:
,, Bile su više vrsta pogubljenja, a većina su skrivena pod izgovorom pokušaja begstva. Dakle zatvorenici su vođeni iz zatvora Sekuritate na određenim mestima i zatim su ubijeni metkom u glavu. Drugi su jednostavno streljani s leđa, i tu se radi na primer o slučaju jednog starca od 74 godina koji je streljan s leđa dok su ga vodili u takozvanu šetnju. Njegova krivica je bila da je poklonio partizanima grožđe. Otkirili smo posmrtne ostatke i tih partizana.”<
><
>
Iza posmrtnih ostataka nalaze se i priče, a u dokumentarcu ,,4 načina umiranja postoje i 4 priče života i smrti ljudi ćija je jedina krivica što su se protivili komunizmu. Ponovo Marius Oprea:
,, Postojala je praksa Sekuritate da stvori strah eskcesivnim nasiljem. Ljudi u selima odakle su poticale žrtve su saznali da su oni ubijeni i time protivljenje upisivanju u poljoprivrednim zadrugama je nestalo. Procenjujem da oko 10 hiljada ljudi je tako pogubljeno. Pod izgovorom transfera osuđenika iz jedan u drugi zatvor, oni su ubijeni. Postoji primer 16 zatvorenika koji su transferisani iz Konstance u Temišvaru koji su ubijeni na putu, ćini se da negde u blizini Lugoža. Otkirli smo i slučaj 5 zatvorenika transferisani iz Gerle u Temišvaru na takozvanu dopunu istrage i koji su nestali negde na putu. U Gerli smo otkirili samo njihove stvari i zapisnik o vraćanju tih stvari. “<
><
>
Pokretanje jednog nacionalnog programa, veruje Marius Oprea može biti poslednji omaž rumunskog društva prema borcima za slobodu ubijeni negde na polju i koji su sahranjeni bez krsta i ikakvog znaka.