Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Okupacija Bukurešta(1916-1918 godine)


Okupacija Bukurešta(1916-1918 godine)

, 08.01.2017, 16:53


U decembru 1916 godine Bukurešt je bio pod okupacijom vojske Centralnih sila, a rumunske vlasti povukle su se u Jašju. Režim okupacije je bio veoma težak i njime je Rumunija tretirana kao pobeđena strana. Takozvani mir je potpisan u martu 1918 godine u Bukureštu, ali nikad nije ratifikovan od strane kralja Ferdinanda I. Na sreću okupacija je trajala samo do novembra 1918 godine, kada je okonćan Prvi svetski rat ostavljajući iza sebe oko 10 miliona mrtvih. Zajedno sa istoričarem Sorinom Kristeskuom iz Univerziteta Spiru Haret u Bukureštu analizirali smo šta je znaćio režim okupacije nemačke armije od njenog ulazka u Bukureštu. Sorin Kristesku:


,, Ulazak je bio u više kolona. Maršal Makensen je došao automobilom pre ulaska austro-ugarskhi trupa u Kraljevskoj palati u Bukureštu koja mu je nuđena kao rezidencija. On nije upotrebio, smestio se u domu Mejtanji i u gradu je stupila vojna uprava. Ona je trajala, prema hroničaru Virđilju Dragičanu 707 dana. Postoji i jedna knjiga koja ima taj naslov ,,707 dana pod kulturom nemačke pesnice”.<
><
>


Okupacija je bila veoma oštra. Pobednici su u potpunosti iskoristili slabosti pobeđenih I stavili su u praksu svoju volju kako su želeli, kao što tvrdi I istoričar Sorin Kristesku:


,, To je bila organizovana pljačka, vršena protiv civilnog stanovništva, koja je primorana da preda velike kolićine šečera I drugih proizvoda. Oduzeto je sve što je bilo metalno u Bukureštu, čak I zvona crkava da bi se proizvodili nemački topovi. Okupacija je znaćila I zabrane kretanja. Pokušano je puškama istrebljenje pasa lutalica. Ako verujemo političaru Konstantinu Arđentojanu I njegovim delima, sve prostituke su skupljene I vođene u jednoj kasarni u Mizilu. Tamo je vršena lekarska kontrola I one bolesne lećene su o trošku države. Nemci su imali i pristalice, a među njima političare konzervativce Aleksandra Margilomana I Petrea Karpa. Karp je tvrdio da nikad ulice Bukurešta nisu bile toliko ćiste, I da bi trebalo da nemci ostaju još 10 godina da bi pravili ljude od nas. Ali sem pljačke civilnog stanovništva, velika pljačka je bila u poljoprivredi I nafti, a mnoga naftna oprema je uništena. Makensen je imao na raspolaganje 100 hiljada zarobljenika koje je pitao ako su radili u naftnoj oblasti. Ko je radio primio je pravo da ostane u Rumuniju, dok su ostali smešteni u Nemačku. Za 6 meseci naftna industrija je stavljena na nogama. “<
><
>


Kakvo je bilo ponašanje ostalih okupacionih trupa?Sorin Kristesku:


,,Bugari su ostali slavni, inaće tužna slava, zbog pljačke poznate poslastičarnice Kapša, gde je bila zbirka skupih likera, kao i pljačkom Biblioteke rumunske akademije, odakle su pokušali da ukradu neke stare dokumente. Najvažniji trenutak je bio u januaru 1917 godine kada su bugari ukrali mošti svetog Dimitrija Basarabova. Te teške zime oni su stavili mošti u jedno vozilo koje u blizini Dunava se kvarilo. Jako ne bi bilo kvara, maršal Makensen ne bi dopustio taj pokušaj krađe. Istoričar umetnosti Aleksandru Cigara-Samurkaš otišao je kod Makensena kojem je obrazložio stanje i ovaj je bio saglasan da se bugari zarobe i vrate mošti. Što se tiće turaka, oni su se obradovali za ta dva topa koji su zaokružili spomenik Mihaja Hrabrog. Radi se o dva topa zaplenjeni u Plevenu 1877 godine od strane rumunske armije. Sa asustro-ugarskim vojnicima nisu postojali neki posebni problemi.”<
><
>


Osvajanje juga Rumunije i Bukurešta je bio pravi udarac Centralnih sila, i to proistiće od svih koji su ostavili pisane tragove. Ponovo Sorin Kristesku:


,,Ako čitamo uspomene, neke od njih sa dosta humora nemaca koji su učestvovali u kampanji okupacije Rumunije saznajemo da su je nazvali kampanja debelog petla, dakle pronašli su velike kolićine hrane. Nemci su išli u restoranima i kupili sve iz menija, naravno sve su to uredno platili i mogli su da jedu koilko su želeli. Za njih problem je bio da ti vojnici smatrani kao druga linija toliko su se dobro popravili da su lekari rekli da su sada dobri za prvu liniju fronta. U toj situaciji počeli su svi da otkriju da imaju razne bolesti. Posle okupacije general fon Morgen je odlučio da svaki vojnik šalje kući 12 kilograma hrane. Teško vojniku pisao je fon Morgen koji se vraća od kuće sa hranom kod sebe. Niko nije smeo da se vrati hranom iz Nemačke, jer se tamo jednostavno umiralo od gladi u toku rata. Bez osvajanja juga Rumunije i Baragana stanje bi bilo veoma teško. U Nemačkoj je javljeno da je osvojena Rumunija, što nije bilo istinito, okupirano je samo 2/3 teritorije. Oni koji su imali rodbinu u okupacionim trupama u Rumuniju bili su mirni jer nisu se vodile više borbe i mesećno su primli 12 kilograma hrane. Odjednom u leto 1917 godine neočekivano je stigla vest da je najmanje 10 hiljada nemaca poginulo u borbama u naseljima sa čudnim imenima, Marašti, Marašešti, Oituz. “<
><
>

Okupacija Bukurešta je trajala skoro 2 godine do novembra 1918 godine. Posle nje usledile su radost pobede, vraćanje u normalno stanje i jedna Velika Rumunija.

Stranice istorije понедељак, 23 децембар 2024

35 godina od početka Rumunske revolucije

O rumunskoj revoluciji iz decembra 1989. mnogo se pisalo i govorilo sa mnogo tačaka gledišta, sa velikom strašću. Toliko je toga rečeno da se...

35 godina od početka Rumunske revolucije
Stranice istorije понедељак, 16 децембар 2024

Matematički glasnik

U svojoj skoro 250-godišnjoj istoriji, rumunska štampa beleži i najduže neprekidno pojavljivanje jedne publikacije. Reč je o „Matematičkom...

Matematički glasnik
Stranice istorije понедељак, 09 децембар 2024

Komunistička partija Rumunije u ilegalnosti

Kraj Prvog svetskog rata, daleko od smirivanja usijanih duhova koji su ga započeli, podstakao je nove besove i opsesije, a ekstremna rešenja su...

Komunistička partija Rumunije u ilegalnosti
Stranice istorije понедељак, 02 децембар 2024

Stogodišnjica Euđena Lovineskua

Rumunska kultura 2024. odaje počast jednom od svojih najznačajnijih predstavnika, istoričaru i književnom kritičaru Euđenu Lovineskuu. Rođen...

Stogodišnjica Euđena Lovineskua
Stranice istorije понедељак, 11 новембар 2024

Dnevni list Skanteja

Jedno od jakog oružja propagande komunističkog režima bila je štampa. Sloboda govora i štampe je pravo stečeno u 18. veku, formalno usvojeno...

Dnevni list Skanteja
Stranice istorije понедељак, 28 октобар 2024

Raskid Sekuritatee i KGB-a

Najstrašnija institucija rumunske komunističke države bila je Sekuritatea, stvorena po uzoru na NKVD, kasnije KGB. Struktura sa dvostrukom ulogom,...

Raskid Sekuritatee i KGB-a
Stranice istorije понедељак, 21 октобар 2024

Vasile Luka

Od kraja Drugog svetskog rata 1945. pa  sve do 1989. godine, Crvena armija je nametala komunističke partijske režime u zemljama Centralne i...

Vasile Luka
Stranice istorije понедељак, 14 октобар 2024

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma

Prema marksističko-lenjinističkim tezama o sredstvima za proizvodnju, imovina je morala biti zajednička, svih onih koji su je koristili i...

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company