Nemci u Rumuniji posle 1945 godine
Sve zemlje, pobednice i pobeđene težile su da se demografski i ekonomski obnove posle šestogodišnje katastrofe. Sem jevreja koji su poginuli u nacističkim logorima, najpogođeniji su bili nemci. Na neki način njihova tragedija se lako može razumeti jer kao glavni krivci za sve užase rata oni su platili ekonomski, ljudski i socijalno visoku cenu. Nemci u Rumuniji poznati pod nazivima sasi i švabe, kao i ostale nemačke zajednice u Srednjoj i istočnoj Evropi suočili su se sa užasnim stvarima. U godinama komunističke Rumunije, sasi i švabe koji nisu poginuli na frontu, oni koji su uspeli da izbegnu deportaciju u Sovjetskom Savezu kao i mali broj koji su uspeli da se vrate iz ove zemlje opredelili su se za emigraciju u Saveznoj Republici Nemačkoj. U godinama komunističkog režima od 1945 do 1989 godine egzodus nemaca je bio sistematski i to je vodilo skoro do njihovog nestanka iz Rumunije. Taj egzodus ima dvoistruko obrazloženje, najime politika Savezne Republike Nemačke prema nemcima iz Srednje i istočne Evrope i želja rumunske države da zaradi novac od te nemačke politike. Sociolog Remus Anghel bavi se migracijom u Institutu za proućavanje nacionalnih pitanja u Kluž Napoki. On je jedan od dvojice autora knjige o Istoriji nemačke zajednice u Rumuniji počev od 30 godina. Remus Anghel:
Steliu Lambru, 17.10.2018, 17:28
Sve zemlje, pobednice i pobeđene težile su da se demografski i ekonomski obnove posle šestogodišnje katastrofe. Sem jevreja koji su poginuli u nacističkim logorima, najpogođeniji su bili nemci. Na neki način njihova tragedija se lako može razumeti jer kao glavni krivci za sve užase rata oni su platili ekonomski, ljudski i socijalno visoku cenu. Nemci u Rumuniji poznati pod nazivima sasi i švabe, kao i ostale nemačke zajednice u Srednjoj i istočnoj Evropi suočili su se sa užasnim stvarima. U godinama komunističke Rumunije, sasi i švabe koji nisu poginuli na frontu, oni koji su uspeli da izbegnu deportaciju u Sovjetskom Savezu kao i mali broj koji su uspeli da se vrate iz ove zemlje opredelili su se za emigraciju u Saveznoj Republici Nemačkoj. U godinama komunističkog režima od 1945 do 1989 godine egzodus nemaca je bio sistematski i to je vodilo skoro do njihovog nestanka iz Rumunije. Taj egzodus ima dvoistruko obrazloženje, najime politika Savezne Republike Nemačke prema nemcima iz Srednje i istočne Evrope i želja rumunske države da zaradi novac od te nemačke politike. Sociolog Remus Anghel bavi se migracijom u Institutu za proućavanje nacionalnih pitanja u Kluž Napoki. On je jedan od dvojice autora knjige o Istoriji nemačke zajednice u Rumuniji počev od 30 godina. Remus Anghel:
,,Nemačka udruženja u Rumuniji imale su ulogu da ubede nemačku vladu da pokrene program pomoči nermcima iz Rumunije u smislu da nudi finansiske kompenzacije rumunskoj vladi. Inaće, postojao je presedan sa migracijom jevreja kada su postojala poslovanja između rumunske i izraelske vlade kojima je omogućena migracija jevreja. Mi u Rumuniji razumemo uglavnom stvari koje drže za rumunski kontekst zaporavo preko tog konteksta. Stvari nestoje tako . Istorija nemaca u 20 veku povezana je za dva važna trenutka i za dva likova najime Hitler i Staljin. Kao i svi nemci iz Istočne i srednje Evrope oni su bili negde u sredini između ekspanzije nacističke Nemačke, rata i njegovih posledica. “
Posle rata oko 12 miliona nemaca iz Srednje I istočne Evrope pobeglo je u Saveznu Republiku Nemačku, a od tog broja oko milion je poginulo na putu. To je kolektivna drama u Zapadnoj Nemačkoj koja je prihvatila svoju krivicu I odgovornost. Remus Anghel kaže da je njihovo premeštanje iz Rumunije nekako predvidljivo još iz doba rata. Remus Anghel:
,, U toku rata I posle njega postojao je pokret za pomoč nemcima da odlaze iz Rumunije. Živeći u komunizmu mi nismo bili svesni tog pokreta, već smo znali samo da postoje neke nemačke zajednice. Oko 40% švaba iz Banata otišli su ili poginuli su u ratu. Faktički svi mladi nemci su otišli u nemačku vojsku ili SS, ili su otišli u Nemačku. Nemačke zajednice iz Dobruđe, Basarabije, Bukovine I stare kraljevine premeštane su 40 godina prvo u Poljsku I zatim u Nemačku. U međuratnom periodu nemačka zajednica u Rumuniju je brojala oko 750 hiljada osoba, a posle rata 300-310 hiljada osoba. “
Posle 1989 godine rumunski istoričari odnosili su se na odlazak nemaca kao o njihovoj prodaji. Prema tvrdnjama onih koji su otišli nemačka država je platila između 5 I 15 hiljada maraka po čoveku. Drame su se dogodile u slučaju onih koji nisu imali novca I koji su prešli ilegalno granicu, jer su mnogi ubijeni. Remus Anghel odnosi se na odlazak nemaca iz Rumunije kao na pljačku kojoj su ljudi podloženi. Ponovo Remus Anghel:
,,Fenomen prodaje treba se posmatrati iz dve perspektive. Prva, nemačka perspektiva je da se radi o odgovrnosti. Neradilo se o dolasku nemaca sa istoka kao jeftina radna snaga, jer su jeftinu radnu snagu mogli naći bilo gde. Nemci iz Rumunije su više patili od rumuna, mađara I drugih naroda u doba komunizma, jer skoro svaka porodica je imala najmanje jednog deportovanog člana, naročito muškarce I žene od 18 do 45 godina. To je bila socijalna drama koju mi većinski narod nismo razumeli. Ta njihova drama iz je naterala da gube osećaj pripadnosti ovoj zoni. Za Nemačku kupovina švaba I sasa je bio proces odgovornosti, dok za Rumuniju je bilo nekorektno razumevanje. Posle 1977 godine bili su mnogi zahtevi za odlazak, kvote su utvrđene na 10 do 15 hiljada osoba, nisu bile velike kvote. Kada jedna osoba je podnela dokumente za odlazak, počeli su problemi, gubili su radno mesto I trebali su da prodaju kuće po niskim cenama. Bio je bolan proces, za koji Hansi ili Jurgen je bio spreman da plati cenu. Faktički to je bio proces krađe od nemaca I nemačke države za emigraciju. Za mene nije novac glavni problem, već ponašanje prema tim ljudima.
Odlaskom nemaca, Rumunija je izgubila što se tiće etničke raznolikosti, ali onima kojima su stigli tamo gde su želeli je bilo bolje, i za njih to je bilo ono najvažnije.
