Nedovršeni Bukurešt
Na rumunskom prostoru moderni gradovi počinju da se razvijaju po evropskom modelu nakon 1830-ih godina.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 20.01.2025, 16:41
Na rumunskom prostoru moderni gradovi počinju da se razvijaju po evropskom modelu nakon 1830-ih godina. U to vreme, neke odredbe Organskog pravilnika su se odnosile na urbanističke mere koje je trebalo preduzeti da bi se povećao životni standard njihovih stanovnika. Grad koji je dao ton promenama bio je glavni grad Bukurešt, onaj koji je eksperimentisao sa idejama koje su kružile u različitim periodima i koje su odjeknule u provincijskim gradovima. Urbana mikroistorija Bukurešta je u velikoj meri urbana makroistorija Rumunije, sa često kontradiktornim vizijama o tome kako treba da izgledaju životi ljudi, kombinujući inerciju i konzervativni mentalitet sa ambicijama i inovativnim transformacijama.
Iz pisanja onih koji su posećivali Bukurešt u različitim periodima njegovog modernog postojanja saznajemo da je to bio grad u procesu promena gde su se sreli Istok i Zapad. Bio je to grad koji je gledao na velike evropske metropole i težio da održi korak sa njima i inovacijama vremena. Na spisku onih koji su nosili dostojanstvo gradonačelnika rumunske prestonice nalaze se poznata imena: revolucionar i fašista Dimitrie K. Bratianu, novinar i političar K. A. Roseti, pisac Barbu Štefanesku Delavranča, političar Vintila Bratianu. Izdvajaju se, međutim, dva imena koja su rukovodila najdoslednijim razvojem prestonice: liberalni pravnik i političar Pake Protopopesku, gradonačelnik između 1888. i 1891. godine, i pravnik seljačke partije i političar Dem I. Dobresku, gradonačelnik između 1929. i 1934. godine. Njih dvojica, gradonačelnici za vreme kraljeva Karola I i Karola II, suverena za čija imena su vezani glavni pravci razvoja Bukurešta, uspeli su da mobilišu resurse za velike urbane projekte. Bili su to ulica, vodovodna i kanalizaciona mreža i javni prevoz, kao i sistematizacija reka Dambovica i Kolentina.
Posle 1945. godine, komunistički režim je takođe došao sa projektima urbanog razvoja. Za to vreme dešavaju se obimne transformacije, kao i projekti koji se čak mogu smatrati antiurbanim. Grad se širi i dobija na visini, gradi se više vertikalno nego ranije, a priliv seoskog stanovništva privučen razvojem industrije se povećava, posebno počevši od 1970-ih. Dva lidera socijalističke Rumunije, George Georgiu-Dež, od 1945. do 1965, a Nikolaje Čaušesku od 1965. do 1989. takođe su ostavili odlučujući trag u rumunskoj prestonici.
Nijedan grad nikada nije završen, on prati tok života onih koji ga nastanjuju, a Bukurešt nije izuzetak. Čezar Buiumač je istoričar grada Bukurešta, muzeograf u Muzeju opštine Bukurešt, bavi se urbanističkim planiranjem i istorijom javnih spomenika. Odgovoran je za najnovije uredničko pojavljivanje, „Nedovršeni grad”, o dubokim transformacijama rumunske prestonice tokom godina socijalističkog režima između 1945. i 1989.
„<Nedovršeni grad> je nedovršeno delo, nedovršeno u smislu da postoji toliko aspekata gradskih komponenti, transformacija, da autor mora da završi istraživanje u određenom trenutku. Počeo sam istraživanje jer sam lično želeo da razumem šta se desilo sa ovim gradom. Bila je to mešavina različitih informacija u različitim knjigama i člancima, od kojih se nijedan nije istinski i objektivno bavio komunističkim periodom, i sećanjima ljudi koja su iskvarena određenim uticajima, posebno protokom vremena.“
Od aglomeracije na periferiji osmanskog prostora, glavnog grada Kneževine Vlaške, kakav je bio oko 1800-ih, do današnjeg, tokom 225 godina, Bukureštu se mnogo toga dogodilo. Prošao je kroz prirodne katastrofe kao što su zemljotresi, požari, epidemije, ali i kroz one koje je izazvao čovek kao što su revolucije, ratovi, vojna okupacija i sistematizacija osamdesetih godina prošlog veka. Čezar Buumač je želeo da sazna kako su Rumuni došli do prestonice koju danas imaju i napisao je knjigu.
„Šta se desilo sa ovim gradom? Šta je sa svim ovim kvartovima, ovim gradom koji okružuje grad? Kako to da imamo Militari, Drumul Taberei, Krangaši i druge četvrti, koji sve okružuju stari grad? Zato sam pokušao da saznam šta se desilo i stavio sve informacije ovde da svi razumeju zašto je grad nedovršen i šta se tokom vremena dešavalo u Bukureštu. Istoričar Razvan Teodoresku je rekao da je Bukurešt imao tri velika osnivača: Karola I, Karola II i Čaušeskua. Ja se ne slažem i kažem da treći osnivač nije Čaušesku već Dež. Ovaj grad je postao veličine države, okružen je sa još nekoliko gradova, svi ovi kvartovi su veličine grada, grad u gradu, sagrađen je za vreme Deža. Čaušesku nije osnivač ovog grada, on je taj koji ga je uništio i dekonstruisao na način da se više ne može ponovo sastaviti. Štaviše, nije bilo doslednosti i nijedan projekat nije doveden do kraja, nijedan projekat sistematizacije, pa ni projekat uništavanja, nije doveden do kraja. Grad je po mnogo čemu nedovršen“.
Današnji Bukurešt je grad u kome su se dogodile transformacije i u njegovom starom stambenom jezgru i na periferiji. Imena starih naselja kao što su Kotorčenj, Vatra luminoasa, Dudešti, Ferentari, Bucurešti Noi su u aktuelnom rečniku Bukurešta zajedno sa nazivima naselja iz godina socijalizma kao što su Titan, Berčenj, Drumul Taberei i onih posle 1989. kao što su Brankuš, Latin, Frančez, Kosmopolis.