Mugur Kalinesku (07.02.2022)

Mugur Kalinesku je rođen 28. maja 1965. godine u Botošanju. Godine 1981, kada je imao 16 godina, kao učenik 11. razreda srednje škole August Treboniu Laurijan“ u svom rodnom gradu, odlučio je da njegov život i život ljudi u njegovom okruženju u zemlji kojom je vladao divlji komunistički režim, zar nije moglo ovako da se nastavi. I odlučio je da protestuje. Kalineskuovu emotivnu priču je javno ispričao novinar, pisac i istoričar Konstantin Iftime, početkom 1990-ih, u prvim godinama slobode vraćene u decembru 1989, koji ju je sada nastavio: Bio je dete u trećoj godini srednje škole, bio je u srednjoj školi Laurian, prethodno je bio u srednjoj školi Eminesku. Polagao je ispit iz matematike i fizike, bio je u dobrom razredu. Roditelji su mu bili razvedeni, otac mu je bio bogat, radio je u fabrici konfekcije i bio je krojač koji je krojio krojeve. Imao je para, bio je kvalitetan krojač. Kupio je dečaku japanski magnetofon na koji je slušao Slobodnu Evropu“, a majka nije znala. Bio je otresit dečak, slušao je muziku, čitao knjige, imao je radoznalosti.“

Steliu Lambru, 07.02.2022, 18:30

Ime Mugura Kalineskua zauvek je ušlo u istoriju herojstva, borbe čoveka sa surovim neprijateljem, mnogo jačim, ali koji ga nije uplašio. On nije samo rumunski heroj, on je univerzalni primer za sve ljude koji se bore za pravednu stvar slobode i dostojanstva. Na kraju je životom platio hrabrost da razmišlja i deluje za pravdu i istinu.

Mugur Kalinesku je rođen 28. maja 1965. godine u Botošanju. Godine 1981, kada je imao 16 godina, kao učenik 11. razreda srednje škole August Treboniu Laurijan“ u svom rodnom gradu, odlučio je da njegov život i život ljudi u njegovom okruženju u zemlji kojom je vladao divlji komunistički režim, zar nije moglo ovako da se nastavi. I odlučio je da protestuje. Kalineskuovu emotivnu priču je javno ispričao novinar, pisac i istoričar Konstantin Iftime, početkom 1990-ih, u prvim godinama slobode vraćene u decembru 1989, koji ju je sada nastavio: Bio je dete u trećoj godini srednje škole, bio je u srednjoj školi Laurian, prethodno je bio u srednjoj školi Eminesku. Polagao je ispit iz matematike i fizike, bio je u dobrom razredu. Roditelji su mu bili razvedeni, otac mu je bio bogat, radio je u fabrici konfekcije i bio je krojač koji je krojio krojeve. Imao je para, bio je kvalitetan krojač. Kupio je dečaku japanski magnetofon na koji je slušao Slobodnu Evropu“, a majka nije znala. Bio je otresit dečak, slušao je muziku, čitao knjige, imao je radoznalosti.“

U noći između 12. i 13. septembra 1981. Mugur je napustio kuću rešen da iznese svoja nezadovoljstva. Otišao je do metalne ploče koja je okruživala gradilište i napisao slogan pozivajući ljude da se suprotstave sve oštrijim životnim uslovima. Danas izgleda neverovatno da se pisanje reči na zidu smatra činom velike hrabrosti. Ali to je bilo za vreme komunizma, kada je većina ljudi bila terorisana i radije je ćutala. Konstantin Iftime: Odakle mu takva ideja? Od njega. Imao je kredu koja se nije lako izbrisala. I počeo je da piše parole, napisao je prve parole na nekim metalnim pločama za gradilište. To su bile parole koje su proizilazile od nesigurnog materijalnog stanja. Njegova majka je bila prodavačica u centralnoj prodavnici i imala je malu platu. Izgleda da je bilo dosta priča o novcu u porodici. Njegova majka je bila pod stalnim pritiskom, plata joj je smanjena za oko 30 odsto plate, to je bio period kada su počeli da smanjuju plate.”

Usledila je još 31 noć u kojoj je Mugur Kalinesku nastavio da ispoljava svoje nezadovoljstvo po zidovima gradskih zgrada. Jedna od zgrada je bila i sedište Rumunske Komunističke Partije. Pisao je po zidovima, panoima, ivičnjacima. Lokalno obezbeđenje je bilo u stanju pripravnosti. U drugim delovima grada gde su se očekivali pripadnici vlasti pojavili su se slogani koji su odmah uklonjeni. Tamo gde se nisu mogli izbrisati, mesto je bilo ofarbano. Mobilisana su sva livnička gnezda iz fabrika u gradu. U očajničkom pokušaju da uhvati tog smelog čoveka, Obezbeđenje je proverilo knjige nekretnina stambenih zgrada, tražili su da sva pisma koja su ljudi poslali prvo dostave stranci. Analizirano je 47.000 grafoloških uzoraka, pri čemu je zaposleni grafolog naveo da je autor intelektualac ​​ili neko ko se još nije mogao adaptirati. Po gradu su organizovane noćne straže i patrole sa psima. I nije ni čudo što ga je iznenadila patrola koja je u noći 18. oktobra 1981. primetila mladića sa kredom u ruci kako nešto ispisuje na zidu.

Konstantin Iftime se prisetio onoga što je usledilo: On nema reakciju. Priveden je, priznaje sve od početka. Majka mu ne zna, uspaničena je, svuda zove. Rečeno joj je sutradan. On je te noći bio na saslušanju, priznao je sve. Odveli su ga od početka u Sedištu Obezbeđenja koju je zanimalo ko stoji iza njega. Nisu ga tukli, otac ga je kaznio, obezbeđenje nije. Ispitali su ga ljudi koji su znali šta se dešava u među učenicima, hteli su da izvuku nešto od njega. Međutim, ispred njega su stavili jako svetlo, a iza svetla je bio čovek iz Sekuritate. Sedeti satima sa lampom u oku znači da ga je zagrejalo, već je imao groznicu, imao je početak leukemije. Mislim da je zbog velikog stresa imao period hormonalnih poremećaja. Ja kažem da ga je ubilo obezbeđenje. Bio je osetljiv čovek, stavljen u tako začarani krug. Bio je vredan, vredan dečak, tinejdžer, prema kome su se svi odnosili kao prema predmetu.“

Profesori su ga osudili, otac ga je kaznio jer je bio pretnja po njegovoj karijeri, majka je pretrpela teške traume. Napušten od porodice, izolovan od kolega i komšija, marginalizovan zajedno sa svojom majkom, Mugur Kalinesku je preminuo 14. februara 1985. u 19 godini, bolujući od leukemije. Današnje generacije su mu dodelile titulu borca protiv totalitarnog režima. A predstava i film pod naslovom tipografsko veliko slovo“, i roman preuzeli su misiju da upamte njegova dela.