Mitovi rumunskog komunizma: Komesar Euđen Alimanesku
Steliu Lambru, 26.10.2017, 19:09
Komesaru policije Euđen Alimanesku stvorena je od strane komunističke propagande slika nekorumpiranog, čoveka koji strogo primenjuje zakon. U stvarnosti, daleko od toga da bude heroj, Euđen Alimanesku je bio instrument terora režima u borbu za preuzimanje kontrole društva sredinom 40 godina. Mit Alimanesku je imao za cilj da ga predstavi kao stožera socijalne pravde koju je uveo komunistički režim i čoveka posvećen svom radu. Istoričar Dumitru Lakatušu iz Centra za istorisko konsultovanje predstavlja u pravo svetlo mit Alimanesku:
,, Euđen Alimanesku je bio kontroverzni lik koji je nažalost predstavljen kao heroj rumunske policije. Kada je osnovana Milicija, Alimanesku je imenovan za šefa službe borbe protiv bandi u pravnoj direkciji Milicije koju je predvodio Aleksandru Joanid, isti taj čovek koji je učestvovao u velikoj pljački Državne banke od 1959 godine, rođak Dragjića, ministra za bezbednost države. Alimanesku je bio računovođa, borio se u Drugom svetskom ratu , a posle 1945 godine pristupio je komunistima. Bukurešt, kao i svaki drugi veliki grad posle rata suočio se sa talasom kriminala. Teohari Đorđesku, ministar unutrašnjih poslova je imao ideju stvaranja specijalne jedinice Brigada munja, predvođena Alimaneskuom. Tim Alimaneskua je dejstovovao specijalno i krvavo. Kada je hvatala prestupnike, nije ih hapsila i vodila u miliciskoj stanici na saslušavanje, već pod raznim izgovorima ubiljala ih je na mesto. Najviše je korišćeno obrazloženje pokušaja begstva. Takvi slučajevi opširno su predstavljeni u štampi vremena sto je vodilo stvaranju mita heroja. “
Istoina o ovom lažnom heroju je razlićita od onoga što je tvrdila propaganda. Dumitru Lakatušu:
,,U isto doba, Alimanesku sem čišćenja grada od prestupnika kako su tvrdili komunisti je širio i drugu praksu, najime sve što je pronađeno kod lopova deljeno je milicajcima. Alimanesku se toliko obogatio da je imao vilu na više spratova u Bukureštu. Sem ćinjenice da je bio hladnokrvni ubica, Alimanesku je bio i korumpiran. Postoje dokumenti iz perioda u kojem je bio pod pratnjom 1945 godine prema kojima sem ubistva pljačkaša i prisvajanja imovine, bio je veliki ljubitelj žurki. Prema istim dokumentima jednom prilikom u pijanom stanju izašao je na ulici i nasumice pucao iz pištolja i tim povodom ubio je jedno dete koje je slučajno bilo tamo. Prema istim dokumentima jednim povodom kada je išao vozom u Temišvaru, posle spontanog konflikta sa jednim putnikom izvadio je pištolj i ubio ga.”
Režim ga je iskoristio i u borbi protiv antikomunističkih partizana. Istoričar Dumitru Lakatušu kaže da se tamo najbolje izražavao lik Alimaneskua. Dumitru Lakatušu:
,, Kada se odnosimo na borbu protiv partizana u planinama, obično se odnosimo samo na Sekuritate, ali važnu ulogu je odigrala i Milicija. Jedinica Alimaneskua zapravo time se bavila, i faktički on je bio ubica. Išao je svojim timom u svim županijama i pokušavao je da otkrije bandite, kako su komunisti nazvali antikomunističke borce. Kada su ih otkrili mučili su ih i streljali. Postoji jedan pisani dokumenat o Alimanesku i njegovom timu koji je bio u Arđešu i tamo njegova dela su iznenadila i šefa lokalne sekuritate. Da bi otkrio partizane, Alimanesku je uzeo čerku jednog koji je bio u begstvu i tukao je pitajući je gde su joj otac i brat? Devojka nije htela da mu kaže, imala je 14-15 godina, tako da je nalio benzinom i zapalio je. Postoji izveštaj Sekuritate o zloćinima Alimaneskua. U izveštaju je pisalo da on nije tukao samo partizane, već i doušnike Sekuritate. Gde je stigao i pronašao ljude koji su podržavali borce iz otpora , on ih je obesio ili streljao i silovao je žene.”
Na kraju režim se oslobodio njegovih usluga, jer je postao pravo breme, tvrdi Dumitru Lakatušu:
,,Uhapšen je 1951 godine, jer je izmakao svakoj kontroli, posle jedne sednice Opšte političke direkcije Ministarstva unutrašnjih poslova na kojoj je učestvovao. Predstavljen je u skladu sa govorom vremena kao klasni neprijatelj koji je iskoristio partijske povlastice. Odveden je u jednom radnom logoru I zatim je nestao. Nejasni je njegov kraj, jer 1954 godine je još bio živ I pod istragom u vezi sa Teoharijem Đorđeskuom, jer je smatran njegovim čovekom. Saopštio je informacije o tome kako su ubijeni zatvorenici u vozovima smrti. 1949 godine dogodilo se više ubistava antikomunističkih partizana, jako nijedan nije osuđen na smrt od strane komunstičke pravde. Dakle ovo je bio Alimanesku, takozvani heroj Rumunske policije, koji je u stvari bio nemilosrdni ubica koji je ubio I obićne I političke zatvorenike. Svi rumuni znaju filmove sa komesarom Moldovanom. Alimanesku je bio jedan od izvora inspiracije za ovaj lik, zajedno sa ujakom Serđjua Nikolaeskua, rediteljem filma.”
Euđen Alimanesku je još jedan slučaj u kojem komunistička propaganda predstavlja kao istinu jednu veliku laž, ali arhive daju tu mogućnost da se na kraju saznaje istina.
