Mirča Elijade

Mirča Elijade bio je velika rumunska kulturna lićnost 20. veka. Zahvaljujući raznovrsnosti svojih preokupacija istorijom religija i književnošću Elijade je bio kompleksni autor, priznat i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je predavao na Univerzitetu u Čikagu, od 1956. godine do svoje smrti, 1986. Mirča Elijade je rodjen 1907. godine u Bukureštu, bio je vredan učenik i u gimnaziji je kao kolege imao buduće značajne lićnosti rumunske kulture, kao što su filosof Konstantin Nojka ili umetnički kritičar Barbu Brezijanu. Mladi Elijade bio je preokupiran prirodnim naukama, hemijom i okultizmom, na njega su uticala dela Onorea de Balzaka i Djovanija Papinija i diplomirao je Filološki fakultet u Bukureštu. Njegovo delo je ogromno i raznovrsno, autor je više od 80 tomova o istoriji religija i književnosti i u svoje vreme bio jedan od najuticajnijih istoričara religija. Njegove knjige posvećene istoriji religija prevedene su na 18 jezika, a autor je i 12 romana, medju kojima su najocenjeniji Roman krotkovidnog tinejdžera, Maitreyi, Noć dobrih vila, Razbojnici, a najpoznatije pripovetke su Gospodjica Kristina, Kod ciganki, Tajna lekara Honigbergera, Zmija.

Steliu Lambru, 25.05.2020, 13:12

Mirča Elijade bio je velika rumunska kulturna lićnost 20. veka. Zahvaljujući raznovrsnosti svojih preokupacija istorijom religija i književnošću Elijade je bio kompleksni autor, priznat i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je predavao na Univerzitetu u Čikagu, od 1956. godine do svoje smrti, 1986. Mirča Elijade je rodjen 1907. godine u Bukureštu, bio je vredan učenik i u gimnaziji je kao kolege imao buduće značajne lićnosti rumunske kulture, kao što su filosof Konstantin Nojka ili umetnički kritičar Barbu Brezijanu. Mladi Elijade bio je preokupiran prirodnim naukama, hemijom i okultizmom, na njega su uticala dela Onorea de Balzaka i Djovanija Papinija i diplomirao je Filološki fakultet u Bukureštu. Njegovo delo je ogromno i raznovrsno, autor je više od 80 tomova o istoriji religija i književnosti i u svoje vreme bio jedan od najuticajnijih istoričara religija. Njegove knjige posvećene istoriji religija prevedene su na 18 jezika, a autor je i 12 romana, medju kojima su najocenjeniji Roman krotkovidnog tinejdžera, Maitreyi, Noć dobrih vila, Razbojnici, a najpoznatije pripovetke su Gospodjica Kristina, Kod ciganki, Tajna lekara Honigbergera, Zmija.

Elijade je bio jedan od prvih rumunskih orijentalista koji su bili prožeti indijskom kulturom. Zaljubljen u ovu zemlju, 1928. odlazi na studije u Kalkutu gde uči sanskritski jezik i upoznaje indijsku duhovnost. Roman Maitreyi posvećen je ćerci svog domaćina u koju se zaljubio ali sa kojom se nije mogao oženiti zbog protivljenja njenog oca. 1933. godine, kad se vratio iz Indije, odbranio je doktorsku dosertaciju o yoga vežbama. U Arhivu Rumunskog radija nalazi se snimak izuzetnog dijaloga poznate književne kritičarke Monike Lovinesku sa Mirčom Elijadeom za Radio Slobodna Evropa. U intervjuu koji je realizovan 1970. Elijade govori o periodu kada je boravio u Indiji i koji mu je pomagao da shvati tok istorije, koji znači dijalog medju kulturama. Putovanje kroz svet ideja i veroispovesti otvorilo mu je do tada nepoznati svemir: Po povratku iz Indije shvatio sam da postoji granica zapadnog kulturnog provincijalizma. Shvatio sam da posle Drugog svetskog rata bilo je potrebno pronaći most izmedju raznih kultura, izmedju zapadne, istočne i arhaičnih kultura. Shvatio sam da ne postoji jednostavniji i ubedljiviji uvod u kulturu osim shvatanja tradicije, koja je uvek po poreklu i strukturi religizona. Činilo mi se da istorija religija je prvi korak, prva etapa pokušaja razumevanja ostalih kultura, koa jednakih, i dijaloga. I tada sam bio uveren da će ove knjige biti dobro primljene, jer će biti zanimljive, a istorijska stvarnost bila je na mojoj strani.

Mirča Elijade smatrao je sebe i književnikom i naučnikom. Ocenjen pretežno za njegovo naučno delo, sa kojim je napravio karijeru u Sjedinjenim Američkim Državama, na Univerzitetu u Čikagu, gde je zajedno sa nemcem Džoakimom Vahom osnovao Divinity School (Skola bozanstva), Elijade je osećao da ne može odustati od rumunskog jezika, a književnost je ga uvek podsetila na korene, kako je i sam priznao: Pisajući knjige ja se vraćam svom poreklu, ono što je normalno. Ovo je jezik koji nikad nisam želeo da osiromašim i, ponovo, potrebno mi je ovo sanjarenje i ostvarenje na svom jeziku za moje duhovno zdravlje. Mogao bih sam da prevedem neka književna dela na francuski ili engleski. Mogao bih, možda, da ih napišem na engleskom ili francuskom, ali čini mi se da za mene je mnogo važnija ova želja da ne gubim kontakt sa sopstvenom istorijom koja je očigledno istorija jednog rumuna koji je radio i u Rumuniji i u inostranstvu.

Mnogo puta je rečeno da današnji svet je svet u kojem religija ima što manji uticaj. Ali Mirča Elijade kaže da savremena desakralizacija je ustvari proces prikrivanja svetosti, koji je potreban ljudima: Ova potreba ljudi da slušaju priču, mitsku u početku, u kojoj je reč o načinu na koji je nastao svet, kako je nastao čovek, kako se organizovalo društvo i tako dalje, je potreba koju ja smatram suštinskom. Ovo je struktura savesti, a ne etapa u istoriji savesti. Ne verujem da čovek može postojati ako ne sluša, ako mu se ne priča o njegovoj istoriji i istoriji sveta u kojem se on nalazi i koji nastavlja da postoji.

Mirča Elijade bio je prognanik na Zapadu posle 1945. godine, kada je komunistički režim ustoličen u Rumuniji i preminuo u Čikagu 1986., ostavljajući iza sebe impresionantno stvaralaštvo zahvaljujući kojem je post mortem bio primljen u Rumunsku Akademiju 1990. godine.