Mir u Buftea- Bukureštu(06.03.2017)
Steliu Lambru, 04.03.2017, 15:52
Vojna kampanja Rumunije od 1916-17 godine okonćana je mirom iz Buftea-Bukurešta od maja 1918 godine. Nakon što je bolševička revolucija u Rusiji imala za posledicu preuzimanje vlasti od strane sovjetskog režima, nova vlast iz Sankt Petersburga osudila je rat kao imperalistički i odlučila je sklapanje mira. Pošto je ostala sama na celom istočnom frontu, Rumunija je primorana da traži mir koji je znaćio veoma teške uslove, kao što obično pobednici nameču pobeđenima. Izlazak Rusije iz rata bio je težak udarac po Rumuniju u epohi i ćin je smatran izdajom. Rumunska armija nije više mogla da se sama suprostavi nemačkoj ofanzivi zbog velikog gubitka ljudskih života uglavnom od tifusa. Tome se dodaje anarhija koju milion ruskih vojnika su svuda širili, pod uticajem bolševičke ideologije. Time, mir je smatran kao poslednje rešenje da bi se još spasilo ono što se moglo spasiti. Istoričar Sorin Kristesku iz Univerziteta Spiru Haret u Bukureštu govori u nastavku o evropskim okolnostima u kojima se dogodio izlazak Rusije iz rata i sklapanje dva uzastopna mira:
,,Izlazak Rusije iz rata nakon pobede bolševičkog državnog udara od 7 novembra 1917 godine imalo je za posledicu pokretanje mirovnih pregovora kao što je predviđeno. Lenjina su doneli nemci iz Švajcarske i uspeli su da stignu u Rusiju preko Švedske i Finske zapravo u ovom cilju da organizuje državni udar kojim da preuzme vlast i da sklopi odvojeni mir, da bi se nemci povukli iz Rusije u Francusku i da pobede u ratu. 3 marta 1918 godine potpisan je mir u Brest-Listovsku i u Buftea-Bukurešt je potpisan u palati Kotročenji mir od 7 maja 1918 godine sa Rumunijom. Bio je težak mir koji je oduzeo Rumuniji planinsku granicu koja je poklonjena Austro-Ugarskoj. Kontrola Dobruđe je podeljena između nemaca i bugara, a Rumuniji je ostavljen otvoren samo jedan pristup. Nafta je prodata na 90 godina, tako da mirovni uslovi su uistinu bili veoma teški.”<
><
>
Mirom iz Buftea-Bukurešta, Rumunija je trebala da ustupi Bugarskoj Južnu Dobruđu poznata pod nazivom Kadrilater, kao i deo Severne Dobruđe koji nikad nije pripadao Bugarskoj. Takođe, Rumunija je usledila da ustupi Austro-Ugarskloj kontrolu klanaca u Karpatskim planinama. Kao mala kompenzacija Rumuniji, jako nije predviđeno u mirovnom sporazumu Centralne sile su prihvatile da se ujedini sa Besarabijom. Razlog je jednostavan, Centralne sile nisu želele da živalj Rumunije bude neprijateljski raspoložen zbog teritorijalnih gubitaka i preuzimanja resursi. Sporazum je ratifikovan od strane Parlamenta Rumunije u leto 1918 godine, ali nikad nije potpisan od strane kralja Rumunije Ferdinanda I. Na sreću predviđanja sporazuma su važila samo 6 meseci, jer na kraju oktobra 1918 godine vlada Aleksandra Margilomana ih je proglasila nevažećim, i Rumunija je ponovo ušla u ratu. Ipak Sorin Kristesku veruje da je mirovni sporazum bio dobar za Rumuniju:
,,Treba da spominjemo da ma koliko teški bili uslovi, mir iz Buftea-Bukurešta je velika diplomatska pobeda Antantante, što je konstatovao i nemački Parlament. Tamo je rečeno da od ovog trenutka niko nemože više da stoji za stolom pregovora sa nama. Videlo se da su Centralne sile, njihovi lideri samo grupa pljačkaša, zloćinaca, koji su pljačkali pobeđene i nikada od tada diplomate Cetralnih sila nisu mogli da stoje za stolom sa drugima. Ušle su i SAD u ratu i američka politika je bila ta da moj protivnik nikad neće biti moj partner za pregovore, moj protivnik je obićni kriminalac i ako ga zarobim izvešću ga pred licem pravde. Ideja da lideri Centralnih sila još pregovaraju je definitivno pala u vodu. Naravno da u Francuskoj su se pojavili plakati na kojima je pisalo ,,evo kako izgleda mir sa Centralnim silama? I da li želimo mir! Da, ali prvo da ih pobedimo! Koliko su teški bili mirovni uslovi za nas, toliko je veliki bio diplomatski poraz i gubitak kredibiliteta od strane nemačke diplomatije. “<
><
>
Sorin Kristesku tvrdi da je gubitak kredibiliteta Nemačke počeo još pre 1918 godine. Ponovo Sorin Kristesku:
,,To se dogodilo 1918 godine. 1914 godine kada se pojavilo na prvim stranicama novina da je Betman-Holveg, kancelar Nemačke odgovorio ratnim proglašenjem Engleske rečima ,, vi nama proglašavate rat zbog parčeta hartije?” tada su svi govorili da za nemačku diplomatiju sporazumi predstavljaju samo parče hartije bez ikakve vrednosti. Sporazum koji je garantovao neutralnost Belgije je potpisan 1831 godine od strane predstavnika Engleske, Francuske i Pruške. Posle osvajanja Bukurešta 6 decembra 1916 godine, 12 decembra ponuda mira bez nekih tačnih predviđanja je upućena od Centralnih sila Antanti. Odgovor je došao nekoliko dana kasnije, najime da se nemože govoriti o miru jer je ponuda došla od ljudi koji su verovali da će biti pobednici za 3 meseci , a za 2 godine su shvatili da nikad neće postići ciljeve. Kraj je bio sklapanje 2 mira u Brest Litovsku i Bukureštu, koji su izbacili jednostavno Nemačku diplomatiju iz redova mogućih partnera za pregovore. “<
><
>
Kao I na svakom srečnom kraju Rumunija je bila na strani pobednika, a mirovni sporazum iz Buftea-Bukureštu je ostao samo kao ružno sećanje koje se nije moglo izbrisati.