Međunarodni festival omladine u Bukureštu
Steliu Lambru, 10.10.2018, 15:44
Organizacija nekih velikih događaja koji da legitimišu politiku komunističke partije postala je praksa u Rumuniji posle 6 marta 1945 godine. Sovjetski model je bio taj velikih skupova, sa mobilizacijom ljudi da bi se odobrilo sve što je zahtevala partija. Inaće to je bio pravi cirkus namenjen da ljudi zaborave na ono što im svakodnevno nedostaje, sem kršenja prava i sloboda i brutalnosti vlasti u odnosima sa građanima. Jedna od najvećih manifestacija je bio Međunarodni festival omladine i studenata, 4 izdanje održano u Bukureštu od 2 do 16 avgusta 1953 godine. Među glavnim temama brojale su se borba za mir i demokratizacija akademske i univerzitetske sredine. Prvo izdanje je održano u Pragu 1947 godine uz učešće 17 hiljada mladih iz 71 zemlje sveta. U Bukureštu su učestvovali 30 hiljada mladih iz 111 zemalja sveta i bio je zajedno sa onim iz Poljske od 1955 godine, drugi po velićini što se tiće broja učestnika. Događaj je održan pod parolom Ne! Naša generacija neće više dozvoliti smrt i ruševine. Tada se pojavio pojam post festivala, sa verskim uticajem što je znaćilo oduzimanje hrane od stanovništva da bi se dalo gostima i time građani zemlje su jeli još gore nego što su jeli do tada. U urbanim sredinama pojavili su se redovi, koji će postati rumunska svakodnevnica 80 godina zbog nestašice hrane. Isti nedostatci sa snabdevanjem hranom na rumunsko tržište konstatovano je 1981 godine povodom organizacije Univerzijade. Štefan Barlea bio je član komiteta koji se bavio organizacijom festivala, kao student Politehnike iz Bukurešta. U jednom intervju za Centar usmene istiorije rumunske radiodifuzije od 2002 godine on se setio pripreme festivala. Štefan Barlea:
,, Pošto je došao malo nespreman taj festival, trebalo je da se nabave hrana i druge stvari, ukratko da se štedi i tako se pojavio Post festivala. U menzi hrana je bila veoma loše. Pošto sam bio u rukovodstvo Unije komunističke omladine, ušao sam i u Komitetu na Politehničkom institutu. Pozvani smo u dosta velikom broju u gradskom komitetu i osnovan je jedan Komitet za pomoč festivalu. Mi iz Politehnike primili smo misiju da spremimo sa nesto više od stotinu ljudi snabdevanje sa voćem i povrćem iz okruženja Bukurešta. Obučeni smo u tom smislu oko mesec dana, doneli su nam neka vozila i bili smo da proverimo na terenu da bismo bili spremni. Nismo mogli da odbijemo jer je to bilo partijsko zaduženje. Drugi koji su bili u kultrno-umetničkim društvima misiju da osnivaju takva društva da bi se predstaviil na scenama u Bukureštu u toku festivala, dakle radilo se o velikim stvarima.
Rumunske komunističke vlasti uložile su velike napore da gosti imaju dobre uslove za smeštaj, ali loša infrastruktura na svim nivoima je uticala da se pojave propusti. Najveći problemi su bili sa velikim redovima u menzama gde su jeli mladi, nedovoljni broj i loše stanje toaleta u menzama i domovima, zdravstvene usluge sa problemima. Štefan Barlea govori o načinu na koji su se tražila rešenja za krizu smeštaja, ali i o zadovoljstvu učestnika da budu zajedno. Štefan Barlea:
,, Oni su spavali u studentskim domovima koji su bili prazni leti. Takođe stavljeni su na raspolaganju svi hoteli u Bukureštu jer su došli u velikom broju. Bukurešt je bio pun omladine. Naravno da su ih donele uglavnom oraganizacije leve orientacije. Radi se o Festivalu omladine i studenata kojeg je organizovao Svetski savez demokratske omladine i Međunarodni savez studenata. Bili su i iz kapitalističkih država, bile su organizacije pod rukovodstvom francuske i italijanske komunističke partije, dakle sve naši. Bilo je prelepo. Došli su mnogi talentovani mladići i devojke, trebalo je da se peva i neki koji su se pojavili tada postali su poznati pevači. Nikolaje Nicesku i još nekoliko koji su postali poznati uklčujući Konstantin Dragić koji je otišao u Nemačku. ‘’
Stadion 23 avgust bio je veliki domaćin koji je okupio učestnike na sportskim takmičenjima i zabave, Ponovo Štefan Barlea:
,,Organizovane su igranke, vatrometi i zatim međunarodni seminari na kojima su učestvovali predstavnici raznih delegacija. Mnogo se razgovaralo o reformi i univerzitetskoj demokratiji, to je bila glavna tema, bilo je posle rata i svi su stavili ovu temu među prioritetima. Otvorena je velika dvorana za izložbe u parku Herastrau. Omladina je pokazala veliku otvorenost, i ona je sve organizovala. ‘’
Većina stanovništva nije pokazala veliko interesovanje za Međunarodni festival omladine. Postojali su u slučajevi u kojima obični rumuni razgovarali su sa zapadnim omladincima, i predali su im tekstove koje da se objave u inostranstvo da bi se videlo pravo lice komunističkog režima. Kao i svaka manifestacija koja nema previše veza sa realnim stanjem, Međunarodni festival omladine u Rumuniji je bio samo za promociju režima.
