Masovni zločini protiv rumuna u Severnoj Bukovini(09.05.2016)

Steliu Lambru, 04.05.2016, 18:28

Okupacija Severne Bukovine od strane Sovjetskog saveza u leto 1940 godine znaćilo je deportaciju rumunskog življa i etničko čišćenje regiona. 1930 godine u Bukovini rumuni su predstvljali 44% življa, ukrajinci 29%, nemci, jevreji, poljaci i romi 26%. Sovjetske vlasti upotrebile su nasilna sredstva za proterivanje rumunskog življa sve do masovnih zločina. Rumunsko civlno stanovništvo koje je ostalo bez ikakve zaštite ili je trebalo da prihvati naređenje da krene na Sibiru bez mogućnosti vraćanja svojim domovima, ili da pobegne u Rumuniju. Oni su postvljeni ispred izbora koji je moga da znaći i kraj, i u slučaju nekih od njih tako je i bilo. Istoričar Pavel Moraru sa Univerziteta Lučjan Blaga u Sibiu smatra da sovjetska politika homogenizacije teritorije nije imala za cilj samo klasnu borbu koju je vodio sovjetski režim, već i uništenje etničke raznolikosti. Pavel Moraru:

,, Za razliku od drugih regiona Sovjetskog saveza, represija je imala za metu i etničke grupe. Represija nije zasnovana samo na klasni kriterijum, već i na etnički imajući u vidu da proterivanjem rumuna samo je doprinelo otuđivanju tih teritorija. Veliki deo deportovanih ili ubijenih od strane sovjetskih vlasti bili su rumuni. Istina je da su imali probeme i druge etničke zajednice, ali znatno manje. I jevreji su patili, naročito cionisti iz Černovca ili bogati jevreji. Uglavnom u redovima rumunskog življa deportovani su mladi, jer su oni potrebni za rad u preduzećima iz unutrašnjosti Sovjetskog saveza. “<
><
>

Bukovina je pokrajina koja u toku istorije nikada nije pripadala Rusiji ili Sovjetskom savezu. Bukovina je bila jezgro moldavske srednjovekovne države osnovane sredinom 14 veka od strane rumuna iz Maramureša. U toku vremena bila je predmet spora između Poljske i Moldavije. U 17 veku za kratko razdoblje Bukovina je ušla pod kontrolom Otomanskog carstva da bi 1775 godine ušla posd okupacijom Austrije. 1918 godine Bukovina se ujedinila sa Rumunskom kraljevinom. Istoričar Pavel Moraru odnosi se na ćinjenicu da žitelji regiona imali su iznenađenje da se suoče ne samo sa novim režimom, već i sa njegovim nasiljem. Pavel Moraru:

,,Režim koji je došao na severu Bukovine bio je sasvim stran. Žitelji Besarabije su poznavali prakse istočnog suseda jer je Besarabija bila u sastavu Ruskog carstva. Za bukovince radilo se o potpunom stranom režimu i radilo se o ukrajinizaciji i rusifikaciji življa i prelazak na sasvim novi sistem života. Te transformacije praćene su represijom. “<
><
>

Rumuni iz Bukovine koji nisu prihvatili da ostanu pod sovjetskom okupacijom ili da spadaju u redovima deportovanih na Sibiru pobegli su u Rumuniju. Sovjetski režim nije poštovao volju ljudi, naročito slobodu kretanja, a zatvaranje granice je bio znak u tom smeru. Na početku 1941 godine, NKVD je širio glasinu da režim dozvoljava civilnom življu prelazak granice sa Rumunijom. 1 aprila 1941 godine, grupa od oko 3 hiljade rumuna iz sela na obalama reke Siret krenulo je ka granici sa namerom da pređu u Rumuniji. Na 3 kilometara od granice, sovjetski graničari su tražili da se kolona zaustavi. Ljudi nisu slušali naređenje I otvorena je vatra I tim povodom pao je nepoznati broj civila. Preživeli su izbodeni bajonetom. Posle masakra, mrtvi I ranjenici muškarci , žene, deca su zajedno strpani u masovnim grobnicama. Oni uhapšeni su mućeni I streljani. Sovjetske arhive govore o 20 žrtava, ali nezavisne procene pokazuju da se radilo o broju od 200 do 2 hiljade ubijenih ljudi. “<
><
>

Istoričar Pavel Moraru smatra da masakri i deportacije nisu bile slučajne, već prava namera sovjetskih vlasti. Ponovo Pavel Moraru:

,, Sovjetske prakse imale su na osnovu brze sudske odluke. 9 jula 1940 godine odlučeno je formiranje vojnih sudova, jer se sve moralo rešiti brzo. Sledećeg dana posle 9 jula 1940 godine, Lavrenti Beria, narodni komesar za unutrašnje poslove i šef NKVD-a je tražio od vlade rast broja vojnika za pratnju. Trebalo je da vojni sudovi hapse što više ljudi da bi vojnici iz pratnje pazili uhapšene. Zašto se insistiralo na što veći broj uhapšenih ljudi? To jer prema statistikama, instauracija komunističkog režima u svakom delu zemlje je znaćilo ubistvo 10% življa. Ta statistitika potvrđena je i u slučaju Besarabije i severa Bukovine. Za jednu godinu ubijeno je i deportovanmo 12% življa ove dve pokrajine. Živalj je trebao biti lojalan vlastima, jer su se tako mogle pokrenuti vojne kampanje i da se dokaže budućim generacijama da teritorija nije nikada bila rumunska. Usledila je ekonomska pljačka teritorija. Odmah posle okupacije, tržište se suočilo sa velikim nestašcama. “<
><
>

Masovni zločini i deportacije od 1940-41 godine bile su samo početak, jer posle rata tragedija deportacije rumuna iz Bukovine i Besarabije se nastavila još snažnije.