Livju Babeš, mučenik komunizm
Steliu Lambru, 14.03.2019, 16:12
2 marta 1989 godine jedan čovek u plamenu je silazio na skijaškoj stazi Bradu u Pojani Brašov, naočigled više stotina turista. Srušeći se pored jednog drva čovek je imao dovoljno snage da izvadi ispod zimskog kaputa jednu tablicu na kojoj je pisalo Stop murder. Brašov je Aušvic. Bio je to protest protiv hroničnog katastrofalnog stanja u kojem je komunistički režim bacio rumunsko društvo. Bila je poruka solidarizacije sa antikomunističkim štrajkovima radnika zavoda iz Brašova Crvena zastava i Traktorul od novembra 1987 godine koje su ugušene na divljački način. 30 godina posle njegovog ekstremnog ćina, ono što je uradio Livju Babeš je teško prihvatljivo. Bio je to gest razočarenja i nemogučnosti prema pasivnosti i nepostojanja budućnosti u svakodnevnici rumuna. Svojim požrtvovanjem Livju Babeš je imao stav građanskog mučenika, kao što je bio slučaj i sa drugim ljudima koji su živeli u komunizmu. Na spisku onih koji su se zapalili u znak protesta u godinama komunizma nalaze se česi Jan Palah , Evžen Ploček i Jan Zajic, poljak Rišard Sivijec, litvanac Romas Kalanta, ukrajinac Oleksa Hirnik i mađar Šandor Bauer. Livju Babeš rodio se 10 septembra 1942 godine i bio je električar u jednoj fabrici u Brašovu. On je bio i slikar amater. Na svojoj poslednjoj slici je diskretno napisao na nemačkom ende, nekoliko nedelja pre kraja njegovog života. Na Babeša su ostavili snažni utisak degradacija političkog, ekonomskog, društvenog, kulturnog i moralnog stanja Rumunije od 80 godina, a štrajk radnika iz Crvene Zastave i Traktorul samo su mu jaćali odluku da nešto ćini. Njaviše ga je pogodila pasivnost ljudi o čemu je njegova supruga pričala da se često pitao. Novinar i književnik Mirćja Brenčju je napisao knjigu Mučenik posvećenu Livju Babešu. Brenčju je napisao ovu knjigu osečajući da ima obavezu prema njemu, ali smatra da je za njega to bila i velika čast. Mirćja Brenčju odnosi se na Babeša kao na intelektualca smatrajući da njegov gest je imao snažnu građansku poruku:
,,Babeš je bio intelektualac.On je imao izložbe, prodavao je slike, i bio je dosta poznat u to doba u Brašovu. Što se tiće njegovog stava to je bio gest kojeg samo jedan intelektualac može činiti. Babeš je deo rumunske elite koja više nije mogla da izdrži komunističku represiju. U jednakoj meri on je tesno povezan za mase, jer prema profesiji je bio zaposlen u jednoj fabrici gde je radio sa običnim ljudima. On je bio taj koji je povezivao dve društvene kategorije. Gest ima veliku kulturnu vrednost, jer je to ućinio posle pažljive analize. On je to uradio sa predumišljajem, a poruka koju je preneo sa cenom života pokazuje određeni kulturni nivo. Poruka koju je ostavio na skijaškoj stazi Stop murder-Brašov je Aušvic nije delo običnog čoveka. “
1968 godine češki student Jan Palah se zapalio u znak protesta protiv invazije Češkoslovačke od strane trupa Varšavskog pakta koje su ugušile Praško proleće. Mirćja Brenču govori o razlikama između ćina Palaha i Babeša. Mirćja Brenčju:
,,Kao realizacija i predumišljaj , ćin Babeša je snažniji od onog Jana Palaha. Ćin Babeša je bio junački, kao jedna drevna tragedija. Jan Palah je poćinio gest autodafea u trenutku psihičke eksplozije, kada mu je ponestala kontrola. Babeš je to poćinio mirno, i pre nego što se zapalio u Pojani Brašov susreo se sa mnogobrojnim poznanicima, šalio se sa njima, rekao im je kako njegov život poćinje od tog trenutka. On je bio svestan da u tom trenutku strogog nadzora Sekuritate, on ne bi mogao da uradi taj ćin sa toliko odjeka ako obavesti nekoga o tome. Znao je da se doušnici nalaze među nama i morao je da pazi da ga ne otkriju. Palah je poćinio gest u meri u kojoj je bio zaokružen od strane stotina i hiljade čeha koji su protestovali protiv invazije, dok je Babeš bio sam ispred jedne užasne diktature kao što je bila ona Nikolaja Čaušeska.
Jedna od poteškoča da napiše knjigu Mučenik kaže Mirćja Brenčju je vezana za izvore dokumentacije. Mirćja Brenčju:
,, Od trenutka kada se zapalio i do preuzimanja od strane hitnih kola, niko nezna ništa o njemu. Čudno je da je ovaj čovek brzo preminuo za jednog izgorelog. Čovek koji je izgoreo na velikoj površini kože ne umire istog dana, on preživi nekoliko dana. Babeš je preminuo istog dana, a kada su ga doneli porodici zabranili su da se otvori kovčeg. Sada imamo samo pretpostavke. Sahrana Babeša odvila se u jednom izolovanom čošku gradskog groblja iz Brašova, pod strogim nadzorom Sekuritate. 12 sati posle događaja, radio stanica Slobodna Evropa je prenela ovu vest I tako je slobodni svet saznao o Livju Babešu, građanskom mučeniku od pre 30 godina.
