Ličnosti rumunskog poslodavstva: Dumitru Moćornica

Rumunska ekonomija dobila je zamah nakon što je rumunska država postala suverena i nezavisna, počevši od druge polovine 19. veka. Spoljni zajmovi pomogli su formiranju rumunskog bankarskog i kreditnog sistema, koji je ponudio kredite onima sa preduzetničkim veštinama za razvoj produktivnih ekonomskih sektora. Konkretno, industrija je uživala u preferencijalnom tretmanu, s obzirom da je bila ekonomska grana kojom se realizovala visoka dodatna vrednost. Tako se razvila klasa rumunskih preduzetnika, hrabri i inteligentni ljudi, koji su sve svoje sposobnosti uložili u stvaranje industrijskih i potrošačkih proizvoda. Velika imena rumunskog preduzetništva bila su Mak Auschnitt, Jon Gigurtu, Nikolaje Malaksa, Aristide Blank i lista se nastavlja. Dumitru Moćornica, jedan od najtalentovanijih preduzetnika koji je Rumunija imala početkom 20. veka, ne može nedostajati sa ove liste.

Steliu Lambru, 08.06.2020, 13:24

Rumunska ekonomija dobila je zamah nakon što je rumunska država postala suverena i nezavisna, počevši od druge polovine 19. veka. Spoljni zajmovi pomogli su formiranju rumunskog bankarskog i kreditnog sistema, koji je ponudio kredite onima sa preduzetničkim veštinama za razvoj produktivnih ekonomskih sektora. Konkretno, industrija je uživala u preferencijalnom tretmanu, s obzirom da je bila ekonomska grana kojom se realizovala visoka dodatna vrednost. Tako se razvila klasa rumunskih preduzetnika, hrabri i inteligentni ljudi, koji su sve svoje sposobnosti uložili u stvaranje industrijskih i potrošačkih proizvoda. Velika imena rumunskog preduzetništva bila su Mak Auschnitt, Jon Gigurtu, Nikolaje Malaksa, Aristide Blank i lista se nastavlja. Dumitru Moćornica, jedan od najtalentovanijih preduzetnika koji je Rumunija imala početkom 20. veka, ne može nedostajati sa ove liste.

Moćornica je rođen 1885. godine u porodici jednostavnih ljudi. Njegova blistava karijera je primer činjenice da je socijalno poreklo manje bitno kada se urodjene veštine kombinuju sa obrazovanjem i podrškom drugih jakih ljudi. To je recept za uspeh bilo gde i bilo kada. 1997. godine, Centar za usmenu istoriju Rumunskog radiodifuznog preduzeća snimio je intervju sa advokatom Jonelom Moćornicom, sinom čuvenog industrijalca, koji sumirao uslove koje je njegov otac ispunio u izgradnji uspešnog posla: Moj otac, Dumitru Moćornica, sin siromašnog seljaka iz okruga Prahova, pobegao je od kuće nakon završetka četiri osnovne klase i vratio se u Rumuniju kao maturant Visoke Komercijalne Škole (Hautes Etudes Commerciales) u Parizu, kao prvi od 400 maturanata. Došao je da vidi porodicu i tim povodom upoznao je moju majku, ćerku industrijalca Grigorea Aleksandreskua, koji je osnivač industrije kože i obuće u Rumuniji i osnovao fabriku 1862. Oženio se mojom majkom i sarađivao sa mojim dedom do 1923. godine, kada je osetio plamen stvaranja, pozajmio novac od Generalne banke Vlaške, potpomognut Vintilom Bratijanuom i njegovim svekrom Gargaranom, i kupio dva hektara zemlje na periferiji Bukurešta, u kojoj se našla mineralna voda. Pomenuto zemljište je sanirao i napravio impozantnu tvrđavu koja se nazvala Preduzeća Dumitru Moćornica, sa različitim granama obuće, odeće, kaiša, putnih predmeta i još mnogo toga.

Dumitru Moćornica je 1923. godine, na praznom zemljištu na periferiji Bukurešta, osnovao fabriku obuće kojoj je dao svoje ime. Sa opremom koja je iznajmljena od Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, Moćornica se u relativno kratkom roku istakao kao najvažniji proizvodjač obuće u medjuratnoj Rumuniji. Posao je bio porodičan i Moćornica je pripremio svoje sinove još iz detinjstva da rukovode fabrikom. Jonel Moćornica: Ja i moj brat imali smo 11. godina kada smo počeli da učimo zanat. Svakog dana od 2 sata popodne do 6 sati uveče, kada smo se vratili kući i radili smo domaći zadatak za sledeći dan, radili smo u fabrici i tako smo učili zanat i posao od početka do kraja. Tata je imao slogan ne možeš tražiti od čoveka, nešto što ni sam ne znaš. I mislim da je bio u pravu. To znači da nismo imali detinjstvo, pogotovo zato što smo leti, umesto da putujemo u planine ili na more, gde smo imali vilu, otac nas je poslao u inostranstvo, u kožarnice, i tako smo radili u Fraiburgu, ostali smo u Grenoblu i tako dalje, da se usavršimo. Prošao sam sve etape profesije i položio zvanični ispit pred sindikatima da bih stekao diplomu pomoćnika radnika.

Kožni proizvodi marke Moćornica bili su veoma cenjeni. 1945. godine, dolaskom komunističkog režima na vlast, sve će se promeniti za Rumuniju, pa i za Dumitrua Moćornicu. 11. juna 1948. njegova fabrika je konfiskovana nakon godina u kojima ju je komunistička štampa napadala i optužila da Mociornicu da je legionar, to jest fašističko-radikalni nacionalista. Jonel Moćornica je odbacio optužbe protiv svog oca i u tom smislu se setio epizode ​​za vreme legionarske vlade: Industrijalac Moćornica bio je liberalac, ali je prestao da se bavi politikom, iako su mu liberalne lićnosti I.G. Duka i George Tataresku toliko puta predložili da postane ministar. Moj otac je saznao da ga je Kralj Karol drugi imenovao senatorom 1938. godine, kada je formirana prva rumunska diktatura. Nije imao šta da radi, ali bilo nam je zabranjeno da u kući spominjemo ime kralja. Legionari su ga puno ocenili i moram priznati da je njihov vodja Korneliu Kodreanu u svojim predavanjima dao kao primer mog oca rekavši da ćemo biti slobodna i rumunska zemlja kada ćemo biti poput industrijalca Dumitrua Moćornice. Moj otac nije Kodreanua lično poznavao, nikad nije razgovarao s njim. Kada su legionari došli na vlast zajedno sa maršalom Antoneskuom, moj otac je sreo inženjera iz Sibiua koji mu je rekao: Gospodine Moćornica, Legionarski Pokret me šalje da rumuniziram fabriku. I pred svih 40 službenika, moj otac ga je zgrabio za ramena, prevrnuo i bacio kroz vrata. To su bile njegove veze sa legionarima.

Dumitru Moćornica odbio je da napusti zemlju kada su na vlast došli komunisti. Nakon što mu je oduzeta cela imovina, a njegova dva sina zatvorena, teško bolestan je umro 1953., u svojoj 68. godini.