Legende rumunskog novinarstva-Noel Bernard

Svi koji su ga upoznali sećaju se ne samo direktora radia Slobodna Evrop, već i njegove doslednosti u promovisanju i odbrani ljudskih prava. Noel Bernard rodio se 1925 godine u Bukureštu u mešovitoj porodici u kojoj mu je otac bio jevrejin, a majka austrijanka katoličke veroipovesti. 1940 godine otišao je sa porodicom da se iseli u Palestini. Posle rata emigrirao je u Velikoj Britaniji, odakle je otišao u Saveznu Republiku Nemačku gde je postao direktor rumunskog servisa Slobodne Evrope. Smatran je pravim simbolom radio novinarstva zbog načina na koji se bavio realnim stanjem u komunističkoj Rumuniji do 1981 godine kada je preminuo u 56 godini. Njegova smrt je bila veliki udarac za kolege, drugove i slušaoce. Esejista Virđil Jerunka je napisao tada jedan tekst kojeg je pročitao na mikrofonu Slobodne Evrope, snimak kojeg je Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije sačuvao u svojoj arhivi:

Steliu Lambru, 10.09.2018, 15:24

Svi koji su ga upoznali sećaju se ne samo direktora radia Slobodna Evrop, već i njegove doslednosti u promovisanju i odbrani ljudskih prava. Noel Bernard rodio se 1925 godine u Bukureštu u mešovitoj porodici u kojoj mu je otac bio jevrejin, a majka austrijanka katoličke veroipovesti. 1940 godine otišao je sa porodicom da se iseli u Palestini. Posle rata emigrirao je u Velikoj Britaniji, odakle je otišao u Saveznu Republiku Nemačku gde je postao direktor rumunskog servisa Slobodne Evrope. Smatran je pravim simbolom radio novinarstva zbog načina na koji se bavio realnim stanjem u komunističkoj Rumuniji do 1981 godine kada je preminuo u 56 godini. Njegova smrt je bila veliki udarac za kolege, drugove i slušaoce. Esejista Virđil Jerunka je napisao tada jedan tekst kojeg je pročitao na mikrofonu Slobodne Evrope, snimak kojeg je Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije sačuvao u svojoj arhivi:

,,Biografija Noela Bernarda ima nešto od svetlosti jedne sudbine. Rodio se i poginuo je u studiju Slobodne Evrope. Dakle u Rumuniju. Jer u imaginarnom prostoru studija instalisana je stvarna Rumunija u kojoj je Noel Bernard ušao kao u jednoj religiji. Ta čudna religija sa milionima nevidljivih vernika koji u zemlji nesreće istorije čekaju nestrpljivo njegove reči. Čudno je da Noel Bernard nikada nije propovedao. Ipak njegova domovina mu je čekala nestrpljivo reči. Postoij prava misterija vokacije. Vokacija Noela Bernarda je bila da suprostavi lažima golu istinu. Da govoriš istinu znaći da uzimaš najednostavnije reči i da ih tako postaviš da stignu do srca slušalaca. “

Noel Benrad je bio vrhunski novinar jer je gajio ljubav prema svojoj profesiji, ne samo iz želje da bude što bolji, već da stavi na prvom mestu principe koje svaki čovek uči iz detinjstva, najime potražnju za istinom i poštovanjem:

,,Ko je slušao Noela Bernarda, i da li postoji neko ko ga nije slušao, nemože da mu zaboravi glas. Glas iz kojeg je proisticalo poštovanje prema istini. Ponekad nije nedostajala ironija ili znak pitanja ali to nije skrenulo od njegovog govora. Noel Bernard je bio više od dobrog novinara. Možda neki nisu saglasni sa time ali jasno je da je on predstavio samo istinu i ćinjenice.”

U godinama komunističke diktature Slobodna Evropa je bila ne samo vitalno sredstvo za informisanje, već i pravi lek za celokupno društvo. Sve to zahvalujući istom Noelu Benrardu:

,,Reči čemo da tajna Noela Bernarda je bila ta da nije predstavio samo idejde i ćinjenice, jer bi tako pao u ideologiju, već da je predstavio cele istine. Noel Bernard nije bio ideolog, on je bio svest koja je pokazala težnje za slobodom i pravdom rumuna iz svih delova sveta. Njegovom zaslugom, Slobodna Evropa je bila prava tribina ljudskih prava na kojoj je svaki došao sa željom da čuje tamo gore, tamo gde nestižu događaji i žalbe. Ka Slobodnoj Evropi i njenom direktoru je stigla i istoriska žalba rudara u štrajku iz Doline Žiua. Da li neko može zaboraviti da u doba zemljotresa rumuni su lakše prešli patnje uz pomoč Noela Bernarda koji je pretvorio Slobodnu Evropu u otvoreni studio zahtevai za pomoč?”

Povom smrti Noela Bernarda, reči njegovog prijatelja Virđila Jerunke su pokazale emocijom i nadom šta znaći za svakog od nas ono što ostavimo iza sebe:

,,Ako inteligencija nije samo kako se kaže organizovana memorija, Noel Bernard je potrošio ovu inteligenciju u velikom naporu razumevanja i dejstva. Prvi je dolazio u svom radnom ateljeu i poslednji je otišao. Sve što je moglo da zanima Rumuniju je slušano, interpretirano da bi se to saopštilo u zemlji koja je sistematski dezinformisana. Mikrofon je postao za Noela Bernarda živi intrument njegove inteligencije i našeg sećanja. Ovde je Slobodna Evropa u 11 satu, satu rastanka od našeg prijatelja Noela Bernarda, kao da suze mogu brisati žal, vas i naš , žal kojeg prenose vetar na radio talasima.”

Radio Slodobna Evropa nije bila ista posle smrti Noela Berbarda, ali oni koji su ga nasledili nastavili su ono što je on počeo, a vreme je dokazalo da su bili u pravu.