Kult narodnih heroja(14.12.2015)

Steliu Lambru, 13.12.2015, 16:43

2014 godine Evropa je obeležila stogodišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata, događaj koji je uzdrmao ceo kontinent i znatno je uticao na istoriju 20 veka. Bio je vek u kojem su stavljene u praksi ideje 19 veka, koje su imale sa svoje strane početak u toku francuske revolucije od poslednje decenije 18 veka. Socializam i nacionalizam, plemenite ideje koje su imale kao glavni cilj emancipaciju građana i društva u celini ušle su u fazi radikalizacije. Prvim svetskim ratom od 1914 do 1918 godine, čovečanstvo je potrošilo deo energije ćiji je uzrok radikalizam, ali je ostalo još dovoljno energije koje da se potroši u toku Drugog svetskog rata. Moderni heroji su proizvod ratova koji su pogodili Evropu u prvoj polovini 20 veka. Muškarci i žene koji su poticali iz raznih sredina krenuli su u ratu da se bore za njihove ideje. Ni rumuni nisu izuzeti od toga, a stotine hiljada poginulih su svedoćanstvo o tome. 1918 godine, mirovnim sporazumima naslednici oko 10 miliona poginulih u toku 4 godina borbi želeli su da se njihove žrtve ne zaborave. Tako se pojavio monumentalni kult heroja. U Rumuniji, lićnost koja se borila za očuvanje kulta poginulih na frontu je bila kraljica Marija, najsnažniji ženski lik rumunske istorije u prvoj polovini 20 veka. Istoričar Danijel Đorđe odnosi se na uslove u kojima se pojavio kult heroja. Danijel Đorđe:

,,Posle prvog svetskog rata, mirovni sporazum iz Versaja utvrdio je kao meru za pomirenje i približavanje između naroda koji su se sukobili u ratu u kojem je poginulo 10 miliona ljudi kult heroja. Rumunija se brojila među prvim evropskim državama koja se obavezala da donosi omaž i svojim herojima, ali i junacima koji pripadaju drugim narodima i koji su poginuli u borbama na rumunskoj teritoriji boreći se protiv rumuna. Dan heroja je proglašen dekretom kojeg je potpisao kralj Ferdinand prvi, 4 maja 1920 godine, mesec dana pre sklapanja sporazuma iz Trijanona koji je potvrdio ujedinjenje od 1918 godine posle 3 godine borbi na frontu i 2 godine diplomatskih borbi. U Parizu, kraljica Marija je odigrala glavnu političko-diplomatsku ulogu u međunarodnom priznavanju ujedinjenja. “<
><
>

Oduvek zajednice su osećale potrebu da proslave njihove heroje. Njihov moderni kult je posledica trauma u toku prvog svetskog rata. Danijel Đorđe:

,,Kult heroja je postojao i ranije u doba kralja Karola prvog i to važi naročito za junake rata za samostalnost od 1877-78 godine, ali i junaka iz borbe na brdu Spiri od 13 septembra 1848 godine. U prvom svetskom ratu, Rumunija je izgubila oko 960 hiljada ljudi, većinu zbog bolesti, epidemija i velikih nestašica hrane. Oružjem u rukama je poginulo oko 350 hiljada rumuna, 30 hiljada samo u borbi u Marašeštju od jula-avgusta 1917 godine, a u toku samo jednog dana u toj borbi je poginulo 6 hiljada rumuna. Žrtve su bile ogromne, a mehanizam sećanja na junake je bio znak priznanja. “<
><
>

Godine koje su usledile posle rata bile su godine izgradnje spomenika za one koji su pali na frontu. Najreprezentativnije građevine sem grobalja i spomenika su mauzolej iz Marašeštja, groblje neznanog junaka u Bukureštu i ansambal Put heroja, delo slavnog rumunskog vajara Konstatina Brankušja u gradu Trgu Žiu. Danijel Đorđe:

,,Kult je ušao pod pokroviteljstvom Kraljevske Kuće i Pravoslavne Crkve. Postojalo je Društvo grobalja heroja, ćiji je predsednik bio mitropolit Miron Kristea. U Rumuniji su postojala više stotina grobalja rumunskih heroja, ali i junaka drugih naroda, nemaca, rusa, engleza, amerikanaca, francuza, mađara, bugara, poljaka koji su poginuli u prvom i drugom svetskom ratu. Glavnu ulogu u upravljanju ovih grobalja imalo je Društvo palih junaka, koje je bilo pod pokroviteljstvom kraljice Marije. Kraljica Marija je rukovodila rumunskim Crvenim krstom i bila je lik kraljevske kuće najbliži patnjama rumunskih vojnika na bojnim poljima i ona je očuvala kao prava majka veliku brigu za kult heroja. “<
><
>

Dan heroja je danas dan za sve rumunske junake koji su pali u borbi sa neprijateljima demokratije i slobode. Decembar je mesec koji ima snažnu simboliku za rumune, jer je mesec u kojem je Rumunija bacila na smeće istorije komunistički režim. Danijel Đorđe:

,,Dan heroja je na Spasovdan i on se obeležava za sve koji su poginuli za njihovu zemlju i za slobodu u toku dva svetska rata, za heroje mučenike iz komunističkih zatvora, za one iz antikomunističkog otpora, za heroje od decembra 1989 godine. Patriotizam je osnovna vrednost, nemože se zamisliti jedno društvo bez nacionalnih vrednosti. Postojala je i jedna generacija nacionalnog ideala od 1918 godine, nekih političara kao što su braća Bratijanu, Julju Manju, Aleksandru Vajda Vojevod, Nikolaje Jorga i drugi. “<
><
>

Kult heroja je poslednji omaž za neke ljude koji su otišli na frontu ne da bi poginuli, već za njihove ideje u zanimljivim i vanrednim vremenima. Ali kao što je rekao reformistički kineski lider Deng Ksiaoping, ,,nek te bog čuva da živiš u zanimljivim vremenima.”