Kuga I lečenje u rumunskom prostoru 19 veka
Kuga je bila u srednjem veku strah i trepet u Evropi sa desetinama miliona ljudskih žrtava. U 18-19 veku ona je nazvana bolest Levanta, vlaška bolest ili lepljiva bolest i smatrana je jedna od najopasnijih bolesti zbog broja žrtava i neizlečivosti. Ovu bolest su prenele vaške ili pacovi, a najviše prisutna je bila bubonična kuga. Karateristične za kugu su povišena temperatura, bube, povraćaj, hemoragije, halucinacije i one vode na kraju do smrti čoveka. Ipak, kuga nije bila stalno prisutstvo u rumunskim knježevinama koje nisu bile žarište za njeno širenje. Bolest su uvek doneli u knježevinama trgovci, vojnici, hodočasnici i drugi putnici sa istoka koji su imali vaške u odeći i robi ili pacove u karavanima i na brodovima. Istoričar Sorin Grigoruca iz Instituta A.D. Ksenopol u Jašju napisao je knjigu o kugi i njenom lečenju. On se odnosi na percepciju o ovoj bolesti i kako je ona smatrana u mentalitetu ljudi. Sorin Grigoruca:
Steliu Lambru, 11.03.2019, 16:00
Kuga je bila u srednjem veku strah i trepet u Evropi sa desetinama miliona ljudskih žrtava. U 18-19 veku ona je nazvana bolest Levanta, vlaška bolest ili lepljiva bolest i smatrana je jedna od najopasnijih bolesti zbog broja žrtava i neizlečivosti. Ovu bolest su prenele vaške ili pacovi, a najviše prisutna je bila bubonična kuga. Karateristične za kugu su povišena temperatura, bube, povraćaj, hemoragije, halucinacije i one vode na kraju do smrti čoveka. Ipak, kuga nije bila stalno prisutstvo u rumunskim knježevinama koje nisu bile žarište za njeno širenje. Bolest su uvek doneli u knježevinama trgovci, vojnici, hodočasnici i drugi putnici sa istoka koji su imali vaške u odeći i robi ili pacove u karavanima i na brodovima. Istoričar Sorin Grigoruca iz Instituta A.D. Ksenopol u Jašju napisao je knjigu o kugi i njenom lečenju. On se odnosi na percepciju o ovoj bolesti i kako je ona smatrana u mentalitetu ljudi. Sorin Grigoruca:
,,Raniji vekovi od 19, obeleženi su stavovima prema kojima epidemije kuge su smatrane kao posledica nekih prirodnih uslova ćiji su uzrok astronomski faktori kao što su pomraćenje meseca i sunca, komete, ali i katastrofe kao što su zemljotresi ili poplave. Dakle kuga je smatrana kao božija kazna zbog velikog broja grehova ljudi. Prelažeći u velikoj meri koncepcije koje su obeležile prethodne vekove, na početku 19 veka žiltelji rumunskih knježevina i vlasti počeli su da vide i ulogu ljudskog faktora u širenju kuge. Prelaskom godina i posle suočavanja sa više talasa epidemije počele su da se pojave mere protiv ove epidemije. Jedine mogućnosti su bile begstvo ili premeštanje bolesnika van zaraženih naselja.
Kuga je bila naročito bolest gradova, a mere koje su usvojile vlasti danas bi se smatrale represivnim. Sorin Grigoruca:
,,Svesne da velike ljudska naselja samo povečavaju rizik za širenje bolesti, vlasti su primenile stroge mere za ogranićavanje medjuljudskih kontakata. Konstatuje se zatvranje sudova, škola, bogomolja, kafića, smanjenje trgovine, kao i ogranićavanje šetnja na ulicama, naročito u toku noći. Negde 1785 godine vladar je naredio zatvaranje kafića, ali se kafa mogla prodati na prozoru. Što se tiće zabrana šetnje noću na ulicama je posledica ćinjenice da su tada prebaćeni bolesnici i mrtvi van grada. Nije bio lep prizor i vlasti su pokušavale da smanjuju emocionalne posledice na ostalim ljudima. “
Druga mera protiv kuge je bila izolacija. Sa detaljima Sorin Grigoruca:
,, Izolacija kuća u kojima su bili zaraženi je bila druga mera vlasti. Faktički bolesnici su efektivno zatvoreni u kućama. Napomenuo bih da je ovaj metod primenjen ne samo u rumunskim knježevinama, već i u celoj Evropi. U slučaju da je neko iz kuće preživeo, bilo je dobro, ako ne svi iz kuće su se zarazili i poginuli. Drugi vid izolacije pretpostavljao je vađenje zdravih i bolesnika iz zaraženih kuća da bi se pravila dezinfekcija. Ona se često ograničila na provetravanje i njihovo pranje, ali se moglo ići do delimičnog ili totalnog rušenja i za to se koristila vatra. Štefan Episkupesku prema ćijem mišljenju kuga je bila duh smrti, podsetio je 1824 godine da su lekovi zaštite protiv kuge voda, sirće i vatra. Voda pere i čisti, sirće oslabljuje kugu i seće njen otrov, a vatra povuće u sebe duh kuge i izgori je i gasi u potpunosti. “
Najefikasnije sredstvo za suzbijanje kuge na Zapadu je bio karantin. Prvi evropski karantin je primenjen u luki Ragusa koja je držala van grada na 40 dana svaki brod koji je dolazio sa Istoka. Ideju su preuzeli I drugi evroposki gradovi I luke. Na kopnu austrijske mere su bile veoma efikasne, organizovane prema strukturi vojnih granica. Ruski karantin je bio privremeni, trajao je samo koliko je trajala epidemija I uglavnom je bio neefikasan. Karantin se pojavio I u rumunskom prostoru, ali sa skromnim rezultatima. Sorin Grigoruca:
,,Bez da se svesno suzbije uzrok širenja kuge, postepeno sve mere koje su imale u vidu izolaciju bolesnika, ili sumnjivih osoba su zabeležile rezultate. Kao posledica toga sledeći korak je posvećen verifikaciji I izolaciji na nekoliko dana onih koji su dolazili iz zona pogođenih kugom, bilo da su ove bile u zemlji ili u inostranstvo. Istovremeno, razvio se sistem zdravstvenih listića koji su potvrdili ćinjenicu da putrnik dolazi iz zone nepogođene kugom. Tako su se pojavili domaći I spoljni karantin. Spomenute u domaćim dokumentima pod nazivom lazarete, ova mesta za izolaciju organizovane su na licu mesta na glavnim tačkama u velikim gradovima ili u selima. Pozajmljene su nekoliko kuće posvećene da prime one koji su zadržani u karantin I one zadužene za lećenje. “
I na kraju dodajmo da je kuga je nestala iz rumunskih knježevina negde sredinom 19 veka, posle pojave države i snažnih granica.
