Kralj Karol drugi (19.10.2020)
U leto 1930. godine na presto Rumunije došao je kralj Karol II, prvi sin stvaralaca Velike Rumunije, kralja Ferdinanda I i kraljice Marije. Najkontroverzniji rumunski kralj, Karol II imao je osobine suverena i važne reforme su se odvijale u godinama u kojima je on vladao Rumunijom. Ali zbog njegovog difisilnog karaktera i ponašanja, uopšte, on i njegova vladavina nisu dostigli nivo svojih prethodnika.
Steliu Lambru, 19.10.2020, 12:31
U leto 1930. godine na presto Rumunije došao je kralj Karol II, prvi sin stvaralaca Velike Rumunije, kralja Ferdinanda I i kraljice Marije. Najkontroverzniji rumunski kralj, Karol II imao je osobine suverena i važne reforme su se odvijale u godinama u kojima je on vladao Rumunijom. Ali zbog njegovog difisilnog karaktera i ponašanja, uopšte, on i njegova vladavina nisu dostigli nivo svojih prethodnika.
Kralj Karol II rodjen je 15. oktobra 1893. godine u gradu Sinaja, rezidenciji kraljeva Rumunije. Učestvovao je u Drugom balkanskom ratu 1913. i u Prvom svetskom ratu. Avanturista i izuzetno ponosan, Karol je dva puta abdicirao sa prestola Rumunije, 1918. i 1925. 1920. godine, njegov prvi sin rodjen je u braku sa Joanom Lambrino, koji je sklopljen bez odobrenja rumunskog parlamenta. Nakon razvoda od Lambrina, sledi legitimni brak sa princezom Elenom od Grčke, u kojem je 1921. rodjen budući kralj Mihaj I. 1927. godine, posle smrti njegovog oca, Karol je bio u egzilu i Rumunijom je upravljalo regentstvo, u ime njegovog maloletnog sina. 1930. vratio se na presto, na poziv rumunske političke klase. U desetogodišnjem periodu, kada je rukovodio Rumunijom, Karol je transformisao zemlju. Izmedju ostalog, za vreme njegove vladavine, obavljena je velika sistematizacija Bukurešta, izgradjena je Kraljevska palata, počela je da funkcioniše poznata kulturna institucija Kraljevske fondacije. Advokat Radu Boroš, doktor Instituta za vazduhoplovno pravo u Konigsbergu, u Nemačkoj, je 30-ih godina zauzimao nekoliko funkcija u rumunskoj aeronautici. U jednom intervjuu koji je dao 1995. godine, on je naglasio ulogu kralja Karola II u podsticanju razvoja vazduhoplovstva u Rumuniji : Želim da vam kažem da je za mene kralj Karol veliki kralj. A kad bi ga Rumuni razumeli, postigli bismo mnogo veći napredak nego što smo postigli. Sve što je radjeno od kraja Prvog svetskog rata do početka Drugog svetskog rata, sve što je radjeno u zemlji, industriji, administraciji itd. to je hteo i nametnuo on, ili je napravljeno pod njegovim pokroviteljstvom. Kada je došao u Rumuniju, sa stanovišta vazduhoplovstva, mi nismo imali ništa. Tokom Prvog svetskog rata imali smo malo avijatičara i balona. Tada je on odlučio da razvija vazduhoplovstvo, a pretežno vojno vazduhoplovstvo. U vojnoj avijaciji nametnuo je osnivanje fabrike I.A.R. Brašov, gde smo napravili i borbeni avion I.A.R. 14, koji je u to vreme, 37 -38 godine, bio jedan od dobrih borbenih aviona. Istovremeno, on je shvatio da moramo imati i civilnu avijaciju. Imao je viziju i shvatio da će vazduhoplovstvo postati važno prevozno sredstvo. A onda je odlučio da stvori čisto rumunsku kompaniju za vazdušni prevoz. Do stvaranja ovog rumunskog društva, Rumunija je učestvovala sa Francuskom u Francusko-rumunskom društvu“.
Kralj Karol II imao je i velike mane koje su uticale na funkcionisanje države i na budućnost njegove vladavine. Okružio se ljudima sa zlim uticajem, pohlepnim osobama i dobro upućenom ljubavnicom. Na spoljnom planu, kralj je pokušao da napravi političku ravnotežu, ali bez većeg uspeha. Radu Lobej bio je šef kraljevske stražarske službe i 1994. govorio je o poseti koju je suveren učinio 1938. Francuskoj, Velikoj Britaniji i Nemačkoj : U novembru 1938. godine bio sam sa kraljem u Londonu, sa programom koji je dobro utvrdio premijer Armand Kalinesku, sa dnevnim uputstvima, ali program je bilo teško postići, jer Engleski kraljevski Dvor nije želeo da primi Karola. Čak i francuske vlasti postavile su uslov da gospodja Lupesku, ljubavnica kralja, ne dodje u Francusku. I naravno, drugog dana nakon dolaska Karola, stigla je i gospodja Lupesku, ali nisu odseli u istom hotelu. Posetili smo Pariz, zatim London, gde smo ostali skoro 10 dana, te smo se vratili u Pariz, odakle smo se morali vratiti u zemlju, jer to je bio program. I jednog jutra, verovatno 9. novembra, Karol mi je rekao da je odlučio da ode u Berhtesgaden da poseti kancelara Hitlera, iako to nije bilo predivjeno u programu. Nebo mi je palo na glavu. Dakle, ove posete je bilo veoma teško organizovati, posebno u Engleskoj, da bi on ponovo bio u dobrim odnosima sa zapadnjacima, a mi idemo kod Hitlera…strašno“.
1940. dogodila se katastrofa. Bila je godina u kojoj je Rumunija izgubila teritorije dobijene velikim žrtvovanjima na kraju Prvog svetskog rata: odnosno sa cenom Besarabije, Severne Bukovine, Severne Transilvanije i Kvadrilatera. U septembru 1940. godine, Karaol II je bez slave napustio presto Rumunije i ponovo otišao u egzil sa ljubavnicom Elenom Lupesku i nekoliko rodjaka. Umro je 4. aprila 1953. u Estorilu, u Portugalu, a na njegovoj sahrani bilo je prisutno samo nekoliko rodjaka, uključujući i njegovog brata Nikolaja.
