Josif Berman(18.01.2016)
Steliu Lambru, 18.01.2016, 16:23
Pre pojave fotografije, u novinama su postojali crteži. Fotografija je potpuno izmenila izgled štampe i dala joj je veću kredibilnost. Pojavila se i nova profesionalna kategorija novinara, najime foto novinari. Istorija štampe 20 veka puna je primera legendarnih fotografija koje su kombinacija svakodnevnice, umetnosti, simbolike i gestova. Među prvim foto novinarima Rumunije broji se Josif Berman o kojem se kaže da je otvorio puteve, umetnik fotograf koji je otkrio delove autentičnog života. Rodio se 1892 godine u Dorohoju na severu Rumunije, u porodici jevrejskog trgovca. Otac mu je bio učestnik rata za samostalnost Rumunije od 1877-78 godine. U Rumuniji u kojoj jevreji nisu imali državljanstvo, Berman je želeo da pravi od njegove ljubavi prema fotografiji smisao njegovog života. Prema svedoćanstvu njegove ćerke ćini se da se Berman zaljubio u fotografiju dok je posetio grad Černovci. 1912 godine Berman je otišao u Bukureštu gde je pobedio na svom prvom takmićenju što mu je donelo i prvo radno mesto. Novinarka Adina Štefan, biograf Josifa Bermana objavila je album fotografija ,,Rumunija Josifa Bermana”. Ona je isprićala o početku karijere onog koji je postao najvažniji foto novinar Rumunije u međuratnom periodu. Adina Štefan:
,, Njegove kolege su tvrdile da ima karateristike američkog foto reportera, i da je ćak bolji od njih. 1912 godine otišao je u Bukurešt i učestovao na jednom konkursu o zapošljavanju u bukureštanskoj štampi na kojem je i pobedio. Počeo je da radi u ilustrovanoj gazeti. Kasnije poslodavac će mu biti Konstantin Mile u listovima Adevarul i Dimineaca, gde je ostao oko 2 decenije. On će objaviti i u Realitatea ilustrata, će sarađivati sa Kuvantul liber zajedno sa velikim umetnicima, neki avangardisti u toj epohi. Berman se afirmisao kao prava zvezda i nikada nije smanjio nivo kvaliteta, bio je prava zvezda međuratnog perioda. To ne zbog načina života, već zbog ćinjenice da je bio vidljiv lik. Ostavio je iza sebe desetine hiljada fotografija. “<
><
>
Još iz definicije novinar mora biti ljubitelj istine i ljudi, a Berman kao da je krojen za to. Rat je bio važna prilika za novinare da pokažu znanje, a prvi svetski rat je bio za Bermana trenutak da dokaže sebi i drugima svoje umetničko znanje, a imao je i hrabrost da ide na frontu tamo gde se pisala užasna istorija rata. U toku prvog svetskog rata on je upoznao i svoju buduću suprugu. Adina Štefan:
,, Pošto je bio toliko dinamićan, Berman je poslat u jedinici koja je išla u Rusiji da pravi fotografije borbenih scena na licu mesta. Radi se o prvom svetskom ratu i bolševičkoj revoluciji. Tamo je doživeo avanturu koju zamalo da je plati cenom života, i izgubio je fotografije. On se susreo kada sa belima, kada sa crvenima i svi su mu uništili fotografije. Stigao je do obala Crnog mora u Odesi i do Novorosiska. Usledila je filmska scena, pošto on umoran je sedeo u kafani gde su razgovarali više mladića. Nudi mu se nešto za piće i jelo i jedan mladić ga je pozvao kog njega kući da mu bude domaćin. Berman je prihvatio i sledčeg dana kada se probudio video je da je u domaćinstvu nekog bogatijeg jevreja. Na jednom balkonu kuće video je lepu devojku koja je peglala kosu. Bila je to ljubav na prvi pogled, zvala se Rajisa i imala je 20 godina, on je imao 27. Brzo su se odlučili za brak. “<
><
>
Do 1923 godine zajedno sa suprugom Berman je živeo u Cargiradu gde je radio kao foto novinar dopisnik listova Dimineaca i Adevarul. Pošto je sportsko novinarstvo privuklo sve veću pažnju on je postao uspešni fotograf i za sportske listove. Karijera Bermana ima i akademski deo. Radio je sa sociologom Dimitrije Gusti u njegovim kampanjama intervjua u ruralnim zonama Rumunije. On ima velike zasluge i za pojavu etnografske fotografije. Postao je poznat i u međunarodnim kućama štampe sarađivajući sa Nev Jork Tajmzom i Asošjeted presom. Uskoro posle toga postao je i fotograf kralja Karola drugog. Ponovo Adina Štefan:
,, Berman je bio kompetitivni novinar koji od početka je doneo nešto novo, u smislu da je fotograf za sve, ništa mu nemože promaći. Njegova ćerka Luiza je rekla da je jednog trenutka, njen otac postao zvanični fotograf kralja Karola drugog. On je uspeo da pravi kralju takve fotografije da je uvek izgledao kao pravi kralj. To nije uspelo drugim fotografima, koji su bili i oni profesionalci. “<
><
>
Spektar izbijanja drugog svetskog rata, rasijalno zakonodavstvo u Rumuniji 1938 godine i antisemitske persekucije bile su veliki udarci za Bermana koji više nije bio u mogućnosti da nastavi rad. Promenio je ime koje je zvućalo jevresjki. Novine za koje je radio su zatvorene, laboratorija mu je takođe zatovrena, a foto aparati i fotografije su mu zaplenjeni. 17 septembra 1941 godine bolestan i pod depresijom Josif Berman je preminuo u Bukureštu.