Jon Mihalake (14.02.2022)

Jon Mihalake je rođen 3. marta 1882. godine u Topoloveni, 90 kilometara severozapadno od Bukurešta. Sin siromašnog seljaka i zaljubljenik u obrazovanje, Mihalake je postao učitelj sa 19 godina, 1901. Kada je Rumunija ušla u Prvi svetski rat, 1916. godine, dobrovoljno se prijavio na front kao komandant čete. Učestvovao je u vojnim pohodima 1916-1917 i odlikovan je ordenom Mihaj Hrabri“ za svoje sposobnosti komandanta.

Steliu Lambru, 14.02.2022, 18:30

Važan političar Rumunije pre 1945. godine, učitelj Jon Mihalake je predstavljao srednji seljački sloj. Bio je integralna ličnost i branilac konzervativnih vrednosti rumunskog sela, ali je vodio kampanju za modernizaciju i prosperitet svih, posebno najugroženijih sredina.

Jon Mihalake je rođen 3. marta 1882. godine u Topoloveni, 90 kilometara severozapadno od Bukurešta. Sin siromašnog seljaka i zaljubljenik u obrazovanje, Mihalake je postao učitelj sa 19 godina, 1901. Kada je Rumunija ušla u Prvi svetski rat, 1916. godine, dobrovoljno se prijavio na front kao komandant čete. Učestvovao je u vojnim pohodima 1916-1917 i odlikovan je ordenom Mihaj Hrabri“ za svoje sposobnosti komandanta.

U turbulentnim godinama posle rata učestvovao je u organizaciji referenduma na kojem se rumunsko stanovništvo u Besarabiji, 1918. izjasnilo za ujedinjenje sa Rumunijom. Posle rata ulazi u politiku i osniva Seljačku stranku, koja je branila interese seljaka , najveće društvene klase u Rumuniji iz tog vremena. Pojava seljačke stranke pravdana je i činjenicom da je kralj Ferdinand I u čuvenom govoru 1917. obećao seljacima sveobuhvatnu agrarnu reformu. Godine 1919., posle prvih izbora u Velikoj Rumuniji, Seljačka stranka je ušla u koaliciju sa Rumunskom Nacionalnom partijom iz Transilvanije i formirala je vladu koju predvodi Aleksandru Vajda-Vojevod. Mihalake je postao ministar poljoprivrede i vlasništva. Godine 1920. Zakon Mihalake” je omogučio poljoprivrednim školama da dobiju 100 hektara zemljišta a školama hortikulturne po 25 hektara za obrazovanje dece.

Godine 1926. došlo je do spajanja dve agrarne partije i pojavila se Narodna seljačka stranka, najvažnija politička snaga u opoziciji sa Narodno-liberalnom partijom. Mihalake postaje potpredsednik stranke, a predsednik je Julju Maniju, vođa transilvanijskih seljaka. Veliki izborni uspeh nove stranke dolazi iste godine kada je Nacionalna Seljačka Stranka (PNT) sa najvećim procentom pobedila na izborima i formirala vladu. Nacionalna Seljačka Stranka (PNT) vodi politiku podsticanja poljoprivrede, što je jasno iz Mihalake ovog političkog razmišljanja. Do 1930. godine obavljao je dužnost ministra poljoprivrede i vlasništva, a do 1933. godine bio je ministar unutrašnjih poslova.

Godine 1941, kada je Rumunija ušla u Drugi svetski rat, Mihalake, u 59 godini, je mobilisan na front. Međutim, vraćen je u zemlju po naređenju generala Jona Antoneskua. General Konstantin Durikan je bio pomoćnik generala Joanicijua, načelnika štaba rumunske vojske. Godine 1996, u intervjuu Centru za usmenu istoriju rumunske radiodifuzije, Durikan se prisetio epizode ​​ kada su pokušali da ubede Mihalakea da Rumunija zbog svojih interesa treba da se bori na strani Nemačke: Mihalake je imao orden Mihaja Hrabrog zbog učešća u ratu 1916-1918. A pošto je bio protiv maršala Antoneskua i protiv Manijua, Antonesku je naredio da se on mobiliše. I stavio mu je na raspolaganje automobil da vidi, da se uveri zašto je Rumunija sa Nemcima, zašto se borimo i u šta se upuštamo. Naravno, izbor je u toj situaciji bio prilično težak, svako ko bi tražio od nadležnih da kažu na čijoj su strani, bilo bi veoma teško proceniti njihov izbor.

Posle rata počinje najteži deo njegovog života koji će testirati izdržljivost njegovog karaktera. Na izborima 1946. godine, u klimi napetosti koja je dostigla vrhunac zbog komunističkih provokacija, Mihalake je održao nezaboravan izborni govor. Politički zatvorenik Joan Đorđesku govorio je 2000. o tom nezaboravnom govoru kojem je prisustvovao: Sećam se da je to bio zajednički sastanak liberala i seljaka, Dinua Bratijanua i Jona Mihalakea. Došli su ovde, u Kampulung, i govorili pred velikom publikom. Tada sam bio prisutan. Sećam se jednog lepog poređenja koje je napravio Mihalake. Rekao je: Do sada smo bili na desnoj nozi, mislio je na Antoneskua, a sada neki dolaze da nam kažu da stanemo na levu nogu! Ja kažem, i smatram da je to u redu, da stojimo na obe noge.“

Drugi politički zatvorenik, Ćićerone Jonicoju, kazao je 2001. da je 1946. godine posetio Mihalake pod kontrolom komunističke vlade: Kada smo otišli ​​kod njega, imao je namešteno suđenje da ne može da se kandiduje u Musćelu. Išla je grupa od 12 ljudi iz Bukurešta da ga podrži na dan suđenja. Došli smo kod njega noću, primio nas je, razgovarali smo, bilo je 11 sati uveče. Momci, ali morate da spavate“, rekao nam je. Rekao sam mu da ćemo razgovarati i da on ne mora da brine za nas. I došao je jedan učitelj, Bratulesku, koji nas je vodio kod sebe. I Mihalake nas je ispratio, noću, sve dok nas nije izveo iz Kampulunga, i rekao nam došli ste da me posetite a ja vas ne poštujem, da vas ne pratim, je li moguće?“ Eto kakav je to čovek bio.“

Osuđen 1947. zajedno sa celokupnim rukovodstvom Nacionalne Seljačke Stranke (PNT), Jon Mihalake je umro 5. februara 1963. u zatvoru Ramniku Sarat, samo godinu dana pre opšte amnestije iz 1964. godine.