Jevrejska manjina u velikoj Rumuniji

Prema popisu iz 1930. godine, u Velikoj Rumuniji živelo je 756.930 Jevreja. Najveće i najjače zajednice bile su u severnoj Rumuniji, Transilvaniji, Maramurešu, Bukovini i Besarabiji. Posle 1918., država se obavezala da će poštovati sva prava manjina i tako je čitavo zakonodavstvo osmišljeno u tom smislu. Kao i ostale manjine, i Jevreji u Rumuniji uživali su ekonomsku slobodu, slobodu veroispovesti, slobodu izražavanja, slobodu obrazovanja i štampe na svom jeziku, rumunsko državljanstvo i pravo na glasanje.

Steliu Lambru, 11.04.2022, 18:28

Dokazi o prisustvu Jevreja na rumunskim prostorima datiraju iz Srednjeg veka. Jevrejske zajednice bile su prisutne u ruralnim i urbanim sredinama i dale su značajan doprinos lokalnoj kulturi i civilizaciji. Pre nego što ih je velika tragedija Holokausta teško pogodila, jevrejske zajednice dale su rumunskom društvu i celom svetu tnaučnike, lekare, advokate, inženjere, preduzetnike, znamenite ličnosti. Po završetku Drugog svetskog rata i osnivanju države Izrael, u čemu su rumunski Jevreji imali veoma značajan doprinos, broj pripadnika jevrejskih zajednica prisutnih u Rumuniji naglo se smanjio. Na popisima od posle 1989.godine, registrovano je nekoliko hiljada lica.

Prema popisu iz 1930. godine, u Velikoj Rumuniji živelo je 756.930 Jevreja. Najveće i najjače zajednice bile su u severnoj Rumuniji, Transilvaniji, Maramurešu, Bukovini i Besarabiji. Posle 1918., država se obavezala da će poštovati sva prava manjina i tako je čitavo zakonodavstvo osmišljeno u tom smislu. Kao i ostale manjine, i Jevreji u Rumuniji uživali su ekonomsku slobodu, slobodu veroispovesti, slobodu izražavanja, slobodu obrazovanja i štampe na svom jeziku, rumunsko državljanstvo i pravo na glasanje.

Pre početka antisemitskih progona 1938. Jevreji u Rumuniji su bili integrisani kao i svaka druga rumunska etnička grupa, o čemu svedoče intervjui koje je od 1990 do 2000 realizovao Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije.

Nikolaje Katone iz mesta Salva, okrug Nasaud, u severnoj Rumuniji, bio je železničar u međuratnom periodu. Bio je član Narodne seljačke stranke a 2000. godine setio se Jevreja iz svog mesta. Bili su Jevreji kod nas, a jedan najveći i najbogatiji bio je Aron. Imao je benzinsku pumpu, dizel i žito. Na Uskrs mu se zapalio magacin u kome je držao dizel i izgoreo je. Ovde, kod nas u mestu bilo je mnogo Jevreja, ali nama to nije smetalo pa smo se sa njima odlično slagali. Sećam se da smo mi imali dve krave i da je sa druge strane vode bila jedna Jevrejka koja je imala četvoro dece. Sama je dolazila po mleko, ona je muzla naše krave, nismo mi. Skuvala je više litra mleka i otišla bi, nakon čega bi se vratila i oprala bi krave. Nisam imao nikakve nesuglasice sa Jevrejima.

Adela Fejden je bila iz odmarališta Vatra Dornei a 1998 govorila je o praznicima koje je u detinjstvu provela u njenom rodnom gradu, gde su postojale tri sinagoge.

Sve praznike smo slavili nismo pravili razlike. Ceo hram je bio otvoren, nisu postojale zabrane da slavimo. U dom kulture došao je Idiš teatar, u Kazino, gde je bilo dozvoljeno i gde je bila sala za pozorište. Za velike praznike, na primer za Hanuku, došao je glavni rabin. Posle toga su došli drugi i svi su se okupili u sinagogi i govorili su nam o značaju praznika koji se slavi. I često sam prva dva dana Uskrsa išla u sinagogu.

Ludovic Kahan je bio iz Baja Mare. Sin malog trgovca stokom, radio je kao službenik u fabrici obojene metalurgije Feniks. Godine, 1885. data je na upotrebu sinagoga koja postoji i danas. Zajednica je uvek ostala u pravoslavnom obredu a hasidizam iz Satu Mare imao je snažan uticaj. Takođe je poznat snažan sionistički pokret. Što se tiče stanovništva grada prema statistici iz tog vremena, 1890. grad je imao 9868 stanovnika, od kojih 702 Jevreja. Godine 1910. od 12877 stanovnika 1402 su bili Jevreji, 1930 od 13904 – 2030 Jevreja a 1941. od 21404, 3623 su bili Jevreji. Tako da je uvek bio visok procenat. Od 7% do 16%.“

Rabin Ernest Nojman iz Temišvara je 2002. rekao da pre Holokausta Rumuni i Jevreji nisu imali problema sa međusobnim prijavljivanjem. Građani iz ovog područja Transilvanije, koje je dugo bilo pod Austro-Ugarskom, bili su tolerantniji, sa više razumevanja, prema sinovima jevrejskog naroda, sa kojima kroz istoriju žive u relativnom miru i razumevanju. Ne bi se moglo reći da rumunski narod nije jedan blag i dobronameran narod. Odrasli smo među seljacima koji su nosili opanke i snašli smo se, da se razumemo vrlo dobro i nije se pravila razlika da li je neko Jevrejin, ili Mađar, ili Rumun.. Nije bilo prepreka, koje su apsolutno veštački stvorene po bilo kom kriterijumu, nacionalnosti, veri ili rasi, jer su sve one strane racionalnom shvatanju čoveka.

Sva svedočanstva usmene istorijei i ne samo ona, govore o normalnom životu većine sa jevrejskim zajednicama pre 1938.-1940. i Holokausta. Ali te godine i one koje će uslediti do 1945. potpuno će se promeniti.