I.C. Bratijanu- jedan od osnivača Rumunije (23.08.2021)
Svaki narod ima svoje očeve osnivače, izuzetne ličnosti kojima je narod zahvalan. To nije jednostavno neki ritual, već davanje počasti onima koji su imali jasno razmišljanje i hrabrost da iskoriste okolnosti i donesu najbolje odluke za svoju zemlju. Jon Konstantin Bratijanu (I.C. Bratijanu), jedan od osnivača Rumunije, pripada najpoznatijim ličnostima koje su učestvovale u svim velikim događajima 19. veka.Rođen 2. juna 1821. godine u mestu Štefanešti, na 100 kilometara od Bukurešta, u porodici vlaških boljara, u svojoj 18 godini života ulazi u vojsku koja se tek formirala i nakon kratkog vremena ode u Pariz na tehničke studije. U glavnom gradu Francuske iniciran je u masoneriji i unapredjen je u čin majstora. Imajući radikalni jakobinski temperament, Bratijanu je učestvovao u revoluciji 1848. godine, kada je, u svojstvu prefekta policije, dva puta intervenisao da bi spasio revolucionarnu vladu Vlaške. Otomanska vojska oterala ga je u Pariz nakon represije revolucije, a Bratijanu vodi intenzivnu aktivnost kako bi Vlašku oslobodio od osmanskog uticaja. 1857. godine vratio se u Bukurešt i učestvovao u izborima za ujedinjenje sa Moldavijom. Aktivno je učestvovao u uklanjanju prvog kneza Aleksandrua Joana Kuze, 1866. Godine, i dovođenju Karola od Hohencolerna-Sigmaringena na presto zemlje. Obavljao je razne ministarske funkcije i vodio kao premijer najdužu demokratsku vladu u istoriji Rumunije, između 1876. i 1888. godine. Bio je oženjen Pijom sa kojom je imao osmoro dece, od kojih je samo 6 živelo.
Steliu Lambru, 23.08.2021, 16:52
Istoričar Joan-Aurel Pop, predsednik Rumunske akademije, ističe da istoriju moderne Rumunije treba započeti porodicom Bratijanu: Kad bi se napravio rečnik velikih Rumuna i velikih rumunskih porodica koje su činile Veliko ujedinjenje i koje su sagradile modernu državu, ovaj rečnik bi mogao početi vrlo dobro čak i sa imenom Bratijanu. Pre nego što je napustio ovaj život, Jon C. Bratijanu, povodom dodeljivanja titule člana Rumunske akademije, rekao je sledeće: Okrenuću se u grob ako vi, moji sinovi, ne dovršite teritoriju zemlje, kraj citata. Radilo se o svesnom preuzimanju njegove uloge i nacionalnih ideala, a ne o malim ličnim ciljevima. A jedan od njegovih sinova, Jonel, nastavio je ovaj rad i postao jedan od najvećih političara i državnika koje je Rumunija ikada imala.
Kao svaka emblematična figura, Bratijanu je oduvek bio tamo gde se odlučivalo o istoriji njegove zemlje, precizirao je istoričarJoan-Aurel Pop: Jon C. Bratijanu izgradio je državu, tačnije njeno čvrsto jezgro, kada je napravio revoluciju 1848. godine, kada je otišao u Diseldorf da dovede princa Karola, kada je postavio temelje Nacionalne liberalne stranke, kada je 12 godina rukovodio najčvršćom i najdugovečnijom vladom moderne Rumunije, kada se borio za nacionalnu valutu, za nezavisnost, za pretvaranje Rumunije u kraljevstvo i za mnoge druge ciljeve. Liberalna porodica Bratijanu dala nam je savršenu građansku lekciju, naime da nema političkog aktivizma medju granicama ličnih ideala nego samo u svetlu javnih i nacionalnih ideala.
Jedan od predsednika aktuelne Nacionalne Liberalne Stranke (PNL) Ludovik Orban, smatra da je jedna od najvažnijih zasluga Bratijanua osnivanje liberalne stranke 1875. godine. A stranka, kao i njen lider, bila je prisutna u svim važnim trenucima moderne rumunske istorije: Jedna od velikih zasluga Jona C. Bratijanua je formiranje Nacionalne liberalne stranke. Ujedinjenje nekoliko frakcija liberalne orijentacije i osnivanje Nacionalno-liberalne stranke, čuveni sastanak kod Mazar-Paše (Sir Stephen Bartlett Lakeman), sve je to dovelo do ponovnog okupljanja lidera i progresivnih snaga koje su želele modernizaciju i emancipaciju u političkoj stranci. Jon C. Bratijanu je praktično glavni junak najvažnijih događaja koji su doveli do formiranja moderne rumunske države. Generacija Bratijanua, Rosetija i drugih ličnosti uspela je da postigne spektakularnu transformaciju Rumunije, od otomanske zemlje u evropsku“.
Nakon što je živeo za politiku, modernizaciju i evropeizaciju društva čiji je deo bio, Jon C. Bratijanu preminuo je 15. maja 1891. godine, dve nedelje pre svog 70. rođendana. Sahranjen je na svom imanju, u opštini Florika. O ovom trenutku pisao je istoričar Narčis-Dorin Jon uz pomoć tadašnjih svedočanstava: Bratijanuova smrt imala je snažan odjek u zemlji i inostranstvu, a pogrebna ceremonija, kojoj je prisustvovalo više od 12.000 ljudi, u znak zahvalnosti jednom od stvaralaca moderne Rumunije, je duboko impresionirala savremenike. Bio je sahranjen u parku boljarske kuće u opštini Florika, na jednom brdu, pored groba njegove prve čerke Florike. Tri decenije kasnije, u maju 1921. godine, održana je ceremonija premeštanja posmrtnih ostataka u novu kapelu, koju je njegova čerka Sabina Kantakuzino opisala kao kratka, a najstariji veterani nosili su njegov kovčeg, kao i mali kovčeg sa posmrtnim ostacima Florike.
Jon C. Bratijanu je bez sumnje orijentir za rumunsku istoriju sa svih gledišta, a njegov spomenik u centru Bukurešta svedoči o tome. Na spomeniku su ispisane sledeće: pomoću našeg uma, našeg srca, naših ruku.
