Gvozdena granica Rumunije.(11.01.2016)

80’ godina na zapadnoj granici Rumunije dogodile su se prave tragedije, ćija je istorija još dosta malo poznata. Rumunski građani koji su pokušali da nezakonito pređu granicu ka slobodnom svetu su ubijeni, mučeni ili zatvoreni. Neki su uspeli u tom poduhvatu i isprićali su Slobodnoj evropi njihove priće, kao i priće onih koji su pokušali i nisu uspeli da se spase iz komunističkog pakla. Samo iskustva onih koji su pokušali da isplivaju Dunav su nezaboravna sama po sebi. Prema knjizi Dojne Mageci i Johana Stajnera ,,Grobovi ćute” oko 16 hiljada rumuna je pokušalo da pređu zapadnu granicu Rumunije, a od tog broja 12 hiljada je uhapšeno. Kazna za one koji su spasili život je bila 6 meseci zatvora, a tačan broj poginulih je nepoznat. Danas postoje groblja sa nepoznatim licima na obe obale Dunava, ljudi koji su ubijeni samo zato što su želeli bolji život. Dan Danila rodio se u Sibiu i 1986 godine je pokušao da pređe Dunav zajedno sa jednim prijateljem uz pomoč gumenog čamca. U toku razgovora sa nama setio se psihološke obuke pre velikog iskušenja. Dan Danila:

Steliu Lambru, 09.01.2016, 19:03

80’ godina na zapadnoj granici Rumunije dogodile su se prave tragedije, ćija je istorija još dosta malo poznata. Rumunski građani koji su pokušali da nezakonito pređu granicu ka slobodnom svetu su ubijeni, mučeni ili zatvoreni. Neki su uspeli u tom poduhvatu i isprićali su Slobodnoj evropi njihove priće, kao i priće onih koji su pokušali i nisu uspeli da se spase iz komunističkog pakla. Samo iskustva onih koji su pokušali da isplivaju Dunav su nezaboravna sama po sebi. Prema knjizi Dojne Mageci i Johana Stajnera ,,Grobovi ćute” oko 16 hiljada rumuna je pokušalo da pređu zapadnu granicu Rumunije, a od tog broja 12 hiljada je uhapšeno. Kazna za one koji su spasili život je bila 6 meseci zatvora, a tačan broj poginulih je nepoznat. Danas postoje groblja sa nepoznatim licima na obe obale Dunava, ljudi koji su ubijeni samo zato što su želeli bolji život. Dan Danila rodio se u Sibiu i 1986 godine je pokušao da pređe Dunav zajedno sa jednim prijateljem uz pomoč gumenog čamca. U toku razgovora sa nama setio se psihološke obuke pre velikog iskušenja. Dan Danila:

,, Sama priprema prelaska, taj psiholško-mentalni deo trajao je godinama. Vodila se velika bitka u nama između straha, očaja i hrabrosti. Na kraj krajeva hrabrost je imala kao uzrok očaj u kojem smo bili, to nije bio spontani ćin. Na kraju fakulteta, bili smo mladi, ali ne i ludi. Analizirali smo mapu Rumunije, kupili smo mape, učili smo orijentaciju kompasom, kupili smo ribarska odela koje su imale imitaciju boja prirode. Iz odmarališta Banja Herkulane umesto da direktno krećemo ka Dunavu, kao što su ćinili oni koji su želeli da pređu reku, mi smo išli u suprotnom pravcu, ka unutrašnjosti zemlje da ne bi smo bili sumnjivi. Ušli smo u jednoj šumi i išli smo koristeći kompas i mapu, i na kraju uspeli smo. Posle 4 dana u kojima smo spavali u teškim uslovima u rupama pokrivajući se lišćem uspeli smo da vidimo Dunav. Te noći sišli smo kod reke, pustili čamac u vodu i počeli smo da očajno veslamo. Zbog očaja i straha da nas ne uhapse nismo uspeli da polazimo sa obale. Nismo imali koordinaciju pokreta, haotično smo veslali, vrtili smo se dosta vremena u krugu na samo metar od obale. “<
><
>

Oni koji su pokušavali begstvo u slobodnom svetu ćinili su to uglavnom leti. Da bi ih zaustavili rumunski graničari su koristili sva raspoloživa sredstva. Oni koji su imali resurse da pređu Dunav i nisu se udavili streljani su u glavu ili udavljeni su brzim čamcima koji su prešli preko njih. Oni koji su uhvaćeni na delu mučeni su na licu mesta, a neki su poginuli u toku mučenja tako da su sahranjeni na licu mesta. U toku saslušavanja korišćeni su za zastrašivanje i psi. Bilo je slučajeva u kojima begunci su streljani i ostavljeni na polju da bi služili kao primer drugima koji su to nameravali. Često se događalo da se jugoslovenske vlasti žale rumunskim kolegama jer su tela ubijenih blokirale pumpe na Đerdapu. Dan Danila i njegov prijatelj izabrali su godišnje doba koje nije najprikladnije za prelazak Dunava. Dan Danila:

,, Mi smo prešli negde krajem marta ili u aprilu. Opredelili smo se za to jer smo želeli da iznenadimo graničare. Leti je bilo toplije i za graničare je bilo lakše da patroliraju. Kada je bila zima i graničari su se sakrili na neko toplije mesto. U hladnoj sezoni begstva su bila retka, a većina su se dogodila leti kada je toplo. Neki su mogli da pređu Dunav plivajući ili preko kopnene granice u blizini Temišvara. Mi smo podelili granicu na kopnenu i rečnu, to je bio naš tajni govor. “<
><
>

Poteškoće su bile još veće ako se ima u vidu da i ako si se spasio rumunskih graničara, nije postojala nikakva garancija da jugoslovenski graničari te neće vratiti u Rumuniju. To je bio slučaj I sa našim gostom I njegovim drugarom. Ponovo Dan Danila:

,, Uspeli smo da pređemo I živeli smo nekoliko meseci u logoru u Beogradu I pošto moj drugar nije bio veliki ljubitelj Amerike želeli smo da ostanemo u Evropi. On je uspeo da me ubedi da pobegnemo iz logora. Ja sam slušao njega, I pri pokušaju da pređemo iz Jugoslavije u Austriju u slovenskim Alpima uhvatili su nas jugoslovenski graničari I vratili nas u Rumuniju. Znali smo da je Nikolaje Čaušesku dao opšte pomilovanje za sva krivična dela I zbog toga smo rizikovali u našem poduhvatu. Mi smo verovali da ako smo uhvaćeni primićemo batine, ali nečemo odležati u zatvoru. “<
><
>

Ako strogo gledamo na predviđanja zakona, svaki pokušaj nezakonitog prelaska granice se krivično kažnjava. Ipak, kada je zakon samo instrumenat u rukama totalitarnog I represivnog režima za kojeg kršenje zakona je smisao njegovog postojanja, u toj situaciji ne postoji nikakva krivica onih koji pokušavaju begstvo. Oni koji su to ćinili bili su sami u borbi sa zločinačkim režimom, a u slučaju Dana Danile I njegovog druga je dokazano kako se komunistički režim ponašao prema svojim građanima.