Građanska alijansa(18.09.2017)

Steliu Lambru, 18.09.2017, 16:07

Posle1989 godine Rumunija je akutno osetila potrebu za jednim forumom ideja i političkih iniciativa. Tako se pojavila Građanska inciativa koja je bila istovremeno nevladina organizacija i forum za raspravljanje ideja. Alijansa je bila i prava platforma za formiranje budućih opozicionih političara koji da se bore protiv struktura Fronta nacionalnog spasa koji je nasledio komunističku partiju. 7 novembra 1990 godine Građanska iniciativa se pojavila kao posledica napora intelektualaca iz organizacija i udruženja kao što su Grupa za socijalni dijalog, Udruženje 15 novembar iz Brašova, Univerzitetska solidarnost, Udruženje Temišvar, Društvo Agora iz Jašja, Samostalna grupa za demokratiju, Udruženje prodemokratija. Književnica Ana Blandijana, poznati opozant komunističkog režima sa važnom ulogom u formiranju Građanske iniciative seća se stanja u kojem je bila Rumunija kada se pojavila Alijansa:

,,Posle rudarijade od 1990 godine i nakon što je ona okonćana, dok su studenti još bili hapšeni, jednog trenutka smo razumeli da nešto treba da uradimo. Jako nebismo ništa uspeli, bar da se vidi da smo nešto pokušali. Tada sam pisala oglas u listu Slobodna Rumunija. Danas je velika nepravda što se skoro ništa ne govori o Bakanu i tadašnjoj Slobodnoj Rumuniji. Bez tog lista kojeg je predvodio Bakanu, list koji je inaće imao stotine hiljada primeraka, u Rumuniji ne bi postojala nikakva opozicija. Slobodna Rumunija je bio naš dom, a protesti sa stotinama hiljada ljudi na ulicama su organizovani posle kratkog saopštenja na prvoj stranici lista, kao na primer ,,u četvrtak u 16 sati kod Univerziteta’’. Toliko se ljudi okupljalo tada, da kada je kolona stigla do trga Viktorije, na Trgu Univerziteta još cu čekali ljudi da uđu u kolonu. Mi smo krenuli natrag ulicom Viktorija i tako se faktički formirao ogromni krug demonstranata. Sve to malim oglasom, jer tada nije postojao Fejsbuk. Mi smo predložili da napišemo kratki oglas u Slobodnoj Rumuniji, i očekivali smo nekoliko stotina ljudi, a došli su stotine hiljada. Bio je tada i protest u belom, jer smo predložili da svi dođu na protestu obučeni u belo, da bismo pokazali da nismo nasilni. To je bio taj trenutak. “<
><
>

Građanska alijansa je preuzela I ulogu nacionalne pedagogije, najime da govori o komunističkoj prošlosti uspomernama na žrtve zatvora iz Sigeta. Ana Blandijana:

,,U ime Građanske alijanse otišla sam u Strasburu I predložila prvi memorijal, koji je prvi memorijal komunizma u svetu. Bilo je to 1993 godine, bila sam na jednoj konferenciji u Krakovu I otišli smo da posetimo Aušvic I nakon toga smo se vratili u Strasburu gde je trebalo da održim konferenciju na Generalnoj skupštini. Dogodilo se da primim poziv na većeru I ja sam tada verovala da su me slučajno postavili pored tadašnje generalne sekretarke Saveta evrope, Katerin Lalumijer. Dan ranije primila sam dopis od direktora za ljudska prava, profesora Envera koji mi je pisao da on lićno I njegova supruga Sanda Čjoranesku žele da se vidimo I razgovaramo. Tako je počeo taj Memorijal, od razgovora sa Katerin Lalumijer, jer je profesor Enver sredio mesta za stolom. “<
><
.

To su bile godine kada je ujedinjena Evropa pokušala da se otkrije, godine u kojima su se svi borili za oslobađanje od totalitarne prošlosti. Ana Blandijana:

,,Nikada nisam razgovarala sa mojim suprugom da želimo da realizujemo Memorijal. To je ideja koja se pojavila u tom razgovoru. Dolazila sam tada iz Aušvica, gde je zapravo izbio neki skandal koji je dobro prošao. Evropski savet je odlučio da osnuje jedan Međunarodni centar za proučavanje nacizma. U toku razgovora pitala sam ako neveruju da bi bilo isto toliko korisno da se gradi i međunarodni centar o komunizmu o kojem se ništa nije znalo?. Ovako u toku razgovora, govoreći o Evorpi, o jedinstvu koji treba da se dogodi između Istoka i Zapada ja sam rekla da netreba da uzjedinimo samo javno politike i ekonomije, već i opsesije, a za to treba da poznajemo te opsesije. “<
><
>

Poteškoće još su postojale, kao i najivnosti. Ana Blandijana se seća početka Memorijala iz Sigeta:

,,Sada tek razumemo koliko je to smešno, ali mji nijednog trenutka nismo razmislili kojim novcem da se gradi Memorijal. Mi smo verovali da ga oni uzimaju, i da će ga i graditi. Iskreno, nisam uopšte znala da i mi treba nešto da uradimo. Kada smo primili dokumenta, tamo se pojavio naš projekat i sem toga kako da se nabavi novac i to na način kojeg nismo uopšte poznavali, najime koliko procenta treba da obezbede lokalne vlasti, koliko centralne, koliko procenata od poslovne sredine. Mi smo tada u Rumuniji bili glavni protivnik režima, tako da se nije postavilo pitanje da primimo novac, ni od lokalnih, ni od centralnih vlasti. Jedan od uslova Evropskog saveta je bio da osnujemo Fondaciju građanske akademije. To je bilo jednostavno, osnovali smo i ideja koja nas je spasila je da smo otvorili ogranke Fondacije u mestima sa rumunskim egzilom: Mihnenu, Parizu, New Jorku, Los Anđelsu. Prvi novac koji se skupio je bio od donacija rumuna iz inostranstva. “<
><
>

Građanska alijansa danas je deo istorije od 90 godina. To je taj deo istorije koji se treba podsetiti onima koji veruju da je sve uzaludno, i koji i dalje veruju u demokratiju.