Filozof Emil Sioran (12.07.2021)
Istoričar religija Mirča Elijade, dramski pisac Ežen Jonesko i filzof i esejista Emil Sioran su zlatni predstavnici rumunske generacije koja je uticala na zapadni kulturni svet posle 1945. godine. Svi su otišli u izgnanstvo nakon ustoličenja komunističkog režima u Rumuniji 1945. Rodjeni u razmaku od dve godine, nastupili su na najvišem nivou u tri oblasti: Elijade u istoriji religija, Jonesko u pozorištu i Sioran u filozofiji. Najmladji od njih, Emil Sioran, rodjen je 8. aprila 1911. godine u mestu Rašinari, u okrugu Sibiu, a umro je 20. juna 1995. godine u Parizu, u 84. godini. Otac mu je bio pravoslavni hrišćanski protojerej, a majka ćerka javnog beležnika koji je uzdignut u rang baruna. Pohadjao je Fakultet filologije i filozofije bukureštanskog Univerziteta, gde se družio sa dva značajna rumunska filozofa medjuratnog perioda: Petreom Cuceom i Konstantinom Nojkom. 1930-ih Siorana je privukao živi filozofski pokret, rumunska verzija egzistencijalizma, a on je proučavao dela Fridriha Ničea, Artura Šopenhauera, Georga Zimela, Martina Hajdegera, Feodora Dostojevskog i Leva Šestova. Od tada je postao pristalica agnosticizma i počeo da pati od nesanice, vrlo važan biografski detalj koji će obeležiti njegovo delo. Sioran je sebe smatrao više esejistom nego filozofom, nazivajući se dežurnim skeptikom propadajućeg sveta“. Njegov rad ga prikazuje kao pesimističkog mislioca kojim dominira prisustvo patnje, propadanja i nihilizma.
Steliu Lambru, 12.07.2021, 12:09
Počev od svoje prve knjige, Na vrhuncu očaja“, objavljene 1934., u svojoj 23. godini, Sioran iskazao je njegove morbidne misli, kao i u naredne četiri knjige na rumunskom jeziku u kojima će nastaviti mračna razmišljanja o ljudskom stanju. 1937. godine odlazi u Francusku sa stipendijom Francuskog instituta u Bukureštu, koja će biti produžena do 1944. godine, a nikada se nije vratio u Rumuniju. U Parizu, tačnije u Latinskoj četvrt gde je živeo, napisao je još devet knjiga i postao pravi dežuran skeptik“ u svetu koji propada. Njegova dela su prevodjena na više jezika, a kritika je uglavnom bila pozitivna. Posebnu pažnju pridao je književnom stilu svog dela te je smatran jednim od najvažnijih stilista francuskih eseja u drugoj polovini 20. veka. Omiljena tema njegovih knjiga na francuskom jeziku bila je ubistvo, kojem je posvetio gomilu stranica, ostale teme izvorni greh, tragični smisao istorije, kraj civilizacije, pretnja zlom ili odbacivanje vere. Sioran je smatrao da je filozofija bila moguća samo kao fragment, a mnoge njegove stranice sadrže aforizme i kratke napomene na već ustaljenu temu.
1990. godine rumunski filozof Gabrijel Liičanu snimio je jedan od prvih filmova sa Emilom Sioranom na rumunskom jeziku. Jedno pitanje odnosilo se na njegov rad: Moj rad je stvar opsesije. Sve knjige sam napisao zbog medicinskih i terapijskih razloga. Ista opsesija, tema uzaludnosti i smrti. Sva ostala pitanja nisu relevantna. Sve što je formulisano postaje podnošljivije. Izraz je lek. Šta na kraju znači ispovedati se svešteniku? To je oslobodjenje. Sve što se izrazi degradira se po intenzitetu, a to je terapeutsko. Zaista, depresivna stanja kroz koja sam prošao u životu mogla su me dovesti do ludila ili, još gore, do potpunog neuspeha.Činjenica da sam ih formulisao bila je izuzetno efikasna. Da nisam pisao, uveren sam da bi se za mene sve loše završilo. I prestao sam da pišem, jer se nešto u meni promenilo, radi se o smanjenju“.
Sioran je verovao da ekstremna lična iskustva su ona koja vode egzistenciju i zato je za njega nesanica bila iskustvo koje je na njega uticalo i nateralo ga da napiše izuzetne stranice. Sioran je u razgovoru sa filozofom Liičanuom priznao značaj nedostatka sna za ljudsko postojanje: Pre nego što sam doživeo nesanicu, bio sam sasvim normalna osoba. To sam otkrio kada nisam više mogao da spavam. Shvatio sam da je san izvanredna stvar i da je život podnošljiv samo zahvaljujući snu, jer svakog jutra počinje nova ili ista avantura, ali sa prekidom. Nesanica je izvanredno otkriće jer potiskuje nesvesticu. Čovek provodi 24 sata lucidan, a preslab je da bi to podneo. A onda je to čin herojstva, svaki dan je borba. Kada sam patio od nesanice, prezirao sam apsolutno sve ljude, za mene su svi ljudi bili životinje. Budno stanje je stanje čoveka doveden do krajnjih granica“.
U mladosti Siorana je privukao fašizam. Ovo je osudio početkom 1940-ih, a u intervjuu koji je dao 1970-ih privrženost fašizmu nazvao najvećom nepromišljenošću svoje mladosti. Uticaj Siorana osetio se ne samo u visokoj kulturi, već i u pop kulturi. Francuska pevačica Milen Farmer napisala je 1991. godine tekst svog hita (Desenchantee“) inspirisana Sioranovom knjigovm Na vrhuncu očaja“, a 2021. Sioran je postao lik stripa francuskog umetnika Patrisa Rejtijera.
