Evropska Dunavska komisija

Evropa je krajem 18. veka i početkom 19. bila zbunjena zbog napoleonovih ratova i kretanja ideja o novoj Evropi koja se radja. Osovina Nove Evrope biće velika panevropska reka Dunav, koji, kako se tada kazao, “sramotno se slivao u Crno more kod tatara i kazaka. Slika Nove Evrope je, inače, izazvala ideju oslobadjanja Dunava od turske i ruske kontrole i pojavljivanja nove države na mapi kontinenta, a reč je o Ujedinjenim rumunskim kneževinama ili Rumuniji. Prvi evropski rat velikih srazmera posle napoleonovih ratova izbio je 1853. godine izmedju Rusije i koalicije Engleske, Francuske i Otomanskog carstva. Nazvan i “Krimskim ratom, on se završio 1856. pobedom antiruske koalicije putem Pariskog mira. Kraj Krimskog rata predstavio je početak moderne rumunske države, kada su odluke pobedničkih sila dovele do ujedinjenja Moldove i Vlaške 1859. i nezavisnosti Rumunije 1878. godine. Dunav je tada postao najzad slobodni evropski plovidbeni put kojim se mogao putovati sa zapada Evrope, sa Severnog mora, Dunavom i Rinom, do istoka kontinenta, do Crnog Mora. Istoričar Konstantin Ardeleanu, koji je nam govorio o kapitalnom značaju Dunava u formiranju Rumunije i njenoj modernizaciji, naglasio je da je velika evropska reka igrala centralnu ulogu u ekonomskoj i političkoj modernizaciji Dunavskih kneževina, kako je Rumunija nazvana sredinom 19. veka. Dunav je jedan od stubova na kojima je osnovana moderna Rumunija, veoma je zanimljiva reka, jer, kao i Rin, bio je cilj delatnosti jedne medjunarodne komisije, istakao je istoričar Konstantin Ardeleanu.

Steliu Lambru, 04.05.2020, 14:54

Evropa je krajem 18. veka i početkom 19. bila zbunjena zbog napoleonovih ratova i kretanja ideja o novoj Evropi koja se radja. Osovina Nove Evrope biće velika panevropska reka Dunav, koji, kako se tada kazao, “sramotno se slivao u Crno more kod tatara i kazaka. Slika Nove Evrope je, inače, izazvala ideju oslobadjanja Dunava od turske i ruske kontrole i pojavljivanja nove države na mapi kontinenta, a reč je o Ujedinjenim rumunskim kneževinama ili Rumuniji. Prvi evropski rat velikih srazmera posle napoleonovih ratova izbio je 1853. godine izmedju Rusije i koalicije Engleske, Francuske i Otomanskog carstva. Nazvan i “Krimskim ratom, on se završio 1856. pobedom antiruske koalicije putem Pariskog mira. Kraj Krimskog rata predstavio je početak moderne rumunske države, kada su odluke pobedničkih sila dovele do ujedinjenja Moldove i Vlaške 1859. i nezavisnosti Rumunije 1878. godine. Dunav je tada postao najzad slobodni evropski plovidbeni put kojim se mogao putovati sa zapada Evrope, sa Severnog mora, Dunavom i Rinom, do istoka kontinenta, do Crnog Mora. Istoričar Konstantin Ardeleanu, koji je nam govorio o kapitalnom značaju Dunava u formiranju Rumunije i njenoj modernizaciji, naglasio je da je velika evropska reka igrala centralnu ulogu u ekonomskoj i političkoj modernizaciji Dunavskih kneževina, kako je Rumunija nazvana sredinom 19. veka. Dunav je jedan od stubova na kojima je osnovana moderna Rumunija, veoma je zanimljiva reka, jer, kao i Rin, bio je cilj delatnosti jedne medjunarodne komisije, istakao je istoričar Konstantin Ardeleanu.

Pojavljivanje Rumunije na mapi Evrope je značilo i pojavljivanje novog medjunarodnog tela koje je garantovalo slobodu Dunava. Reč je o Evropskoj Dunavskoj komisiji, panevropskoj ustanovi koja je formirana upravo po okončanju Krimskog rata da bi obezbedila sigurnosnu plovidbu velikom rekom, a koja je bila sastavljena od Austrije, Francuske, Engleske, Pruske, Sardinije, Rusije i Otomanskog Carstva. Istoričar Konstantin Ardeleanu je istražio aktivnost ove komisije o čijoj je istoriji pisao i knjigu: Cilj ove medjunarodne ustanove bio je da ukloni tehničke i političke probleme koji su sprečavali plovidbu u zoni Ušća Dunava u Crno More. Ova je bila druga organizacija na svetu, posle slične komisije osnovane 1815. godine za regularizaciju Rina. Za razliku od ove, Dunavska komisija je bila formirana od 7 evropskih sila koje su bile garant Rumunskih kneževina. Od kratkoročne akcije ona se transformisala u solidnu instituciju koja je radila od 1856. do 1948. godine, i prva koja je nazvana evropskom.

Često se priča da je Rumunija bila Žitnica Evrope“, izraz koji se pojavio u medjunarodnoj politici 19. veka, kada su zapadne sile tražile lak način da se snabdevaju prehrambenim proizvodima, a Rumunske kneževine bile su najbliži i najbezbedniji izvor ovih proizvoda, rekao nam je istoričar Konstantin Ardeleanu: Dunavske kneževine bile su veoma značajno tržište za snabdevanje žitaricama. Evropa je tada bila u punoj industrijskoj revoluciji, Kneževine su bile jedno od najvećih tržišta, a formiranje moderne Rumunije bila je zavisna od prosperiteta trgovine žitaricama. Istovremeno, Rusija je bila glavna prepreka, jer je kontrolisala Kneževine i stavila prepreke za odvijanje medjunarodne trgovine. Zato Krimski rat ima i značajnu ekonomsku komponentu, a na kraju rata ustanovljen je medjunarodni princip, po kojem reke treba da budu slobodne za plovidbu. Ovaj princip je primenjen Dunavu posle 1856. godine, kada je Rusija uklonjena od reke.

Nova rumunska država imala je misiju da bude dostojna časti koja joj je dodeljena i u tom smislu su evropske sile odlučile njen medjunarodni status, precizira istoričar Konstantin Ardeleanu: Velike sile su želele da Rumunija igra ulogu garanta slobode Ušća Dunava, ono što će jasno proizaći iz Berlinskog Ugovora 1878., kada je priznata nezavisnost Rumunije, a ona postala članica Evropske dunavske komisije. Trebalo je da Rumunija bude tampon-država izmedju Rusije i Otomanskog Carstva i da garantuje sigurnosnu plovidbu Dunavom.“

Evropska Komisija Dunava nije bila samo jednostavna i birokratska ustanova, već je postala prestižna zahvaljujući efikasnosti, uspešnim projektima i neutralnosti. Istoričar Konstantin Ardeleanu precizira: Ona je počela da igra sve aktivniju ulogu u medjunarodnoj politici još u prvim godinama posle osnivanja, kada su evropski komesari bili smatrani faktorima ravnoteže u komplikovanoj geopolitičkoj zoni. Za vreme rata za nezavisnost Rumunije 1877. godine, Sulina je bila zaštićena upravo zahvaljujući postojanju ove komisije. Rusi su pokušali da bombarduju grad, ali sa velikom pažnjom da bi štitili neutralnost Komisije, koja je to dokazala dizanjem zastave u tom smislu. Evropska komisija Dunava, koja je bila veoma efikasna i sa naglaskom na pravila, je krajem Prvog svetskog rata postala model medjunarodne saradnje.

Evropska komisija Dunava je okončala svoju aktivnost 1948. godine. Deo njenog nasledja je i svakodnevno čitanje izveštaja o vodostaju Dunava na rumunskom javnom radiju, na rumunskom, ruskom i francuskom jeziku.