Eksploatacija soli na rumunskom prostoru

Mali broj zemalja poseduje toliko prirodnih resursi kao Rumunija. Divna priroda, poljoprivredno zemljište, izlazak na more, reke, nafta, prirodni gas, šume, ugalj, dragoceni metali, a među ove spadi so. Prve eksploatacije soli pocele su još u drevno doba i ova je korisćena za soljenje meso, za kuvanje jela ili u stočarstvu. U srednjem veku iako više vekova ne postoje pisani izvori, ipak postoje dokazi da se nastavila eksploatacija soli, najčešće za lokalnu upotrebu I zatim I za prodaju. U svim rumunskim knježevinama, I u onima pod otomanskom okupacijom Vlaškoj I Moldaviji, kao I u Transilvaniji koja je bila pod dominacijom Madjarske krune, postojala su bogata nalazišta soli I to je bila velika povlastica da se trguje I zaradi novac. Naš vodić u kratkoj istoriji trgovine sa ovim važnim proizvodom je Bogdan Murđesku, profesor Otomanske istorije na Bukureštanskom univerzitetu: <
>

,, Trgovina vezana za so broji se među najvažnijim u srednjem veku, naročito negde oko 16 veka ova trgovina postaje sve važnija za spoljno trzište I dakle imamo izvoz soli, a ovu činjenicu potvrđuju mnogobrojni istoriski izvori. To je vezano naročito za rast otomanske ekonomije I time I njenih potreba, ali I zbog činjenice da balkansko poluostrvo nije posedovalo toliko nalazišta soli kao što je bio slučaj sa teritorijom Karpata. Dakle postojao je normalni interes da se izvozi so iz regiona Karpata u teritorjama juzno od Dunava, ali I u Madjarskoj niziji koja također nije imala važne zalihe soli. ‘’<
.


Solane su bile prirodni resurs na koje centralna vlast je imala monopol. Ova ih je izdavala pod koncesijom I tražila je tržišta za njenu prodaju. Kao I uvek, pripadnost jednom geopolitičkom prostoru znači I ekonomsku integraciju. U Srednjem veku rumunska ekonomija je bila deo otomanske. Bogdan Murđesku:<
>

,, Solane veoma brzo su postale predmet monopola vladara, kao što je bio slučaj njihove kontrole od strane kraljevske kuće u Mađarskoj koja je držala pod kontrolom Transilvaniju, a kasnije vladara ove pokrajine. Način eksploatacije je ipak bio specifičan. Veči deo eksploatacije vršili su meštani na račun raznih institucionalnih aranžmana sa vladarom ili kraljom. Dakle postojale su ekploatacije u kojima su radili mestani, slobodni ljudi I seljaci, dok su se zatvorenici na tešku robiju pojavili tek nešto kasnije u književnosti. Meštani seču I prerađuju so koju zatim predaju ljudima vladara. Dakle eksploatacija pripada vladarima koji eventualno izdaju koncesije, ali ipak čuvaju kontrolu trgovine ovim proizvodom. ‘’<
.


Koliko je važna bila so u trgovini Rumunskih knježevina? Ne pretarano u formiranju Bruto društvenog proizvoda, ali dosta važno u izvozu. Ponovo Bogdan Murđesku:<
>

,, Ukupni obim trgovine ovim proizvodom za Vlašku ili Transilvaniju je bio dosta mali, jako se broji među važnim izvorima izvoza. Rečimo na primer da se radi o 1 % Bruto društvenog proizvoda. Ipak, više od obračunjavanja u Bruto društvenom proizvodu da procenimo koji je bio obim u izvozu. So predstavlja u 16 veku negde oko 10 % izvoza, što pokazuje da je ovaj obim vazan. Kasnije zbog rasta izvoza nekih drugih proizvoda, jako raste i obim izvoza soli, cena soli ne raste kao i cena drugih proizvoda, tako da se smanjuje njeno učešće u izvozu. U 19 veku obim soli u izvozu smanjio se negde na 7-8%, ali ipak još je dosta veliki. Tek mnogo kasnije kada je počela modernizacija i promena ekonomske strukture Rumunskih srednjovekovnih država, kao i spoljne trgovine, značaj soli u izvozu i formiranju bruto društvenog proizvoda mnogo se smanjio. <
>

Kao i svaka ekonomska aktivnost, nemože se izbeći socijalna problematika. Koliko je težak bio rad u solanama pitali smo istoričara Bogdana Murđeskua:<
>

,, U solani po samoj definiciji rad je veoma težak, ali važne su bile dubina solane ili gde i kako se sekla so. Ako se sekla na površini ili u dubini situacije su bile različite. Uglavnom uslovi su bili teški, i zato se dogodilo da kada se smanjila cena soli smanjila se i ekonomska atraktivnost njene eksploatacije. Sve je više bilo potrebno da tamo rade samo zatovrenici ili osobe koje su kažnjene. To je i posledica rasta broja zatvorenika u Rumunskim državama, zajedno sa pojavom modernizacije negde na kraju njihovog postojanja. Povečan je broj kazni, znači da je povečan i broj zatvorenika. Ovi su uglavnom koriščeni u eksploataciji soli, naročito u 18 i 19 veku. <
>

Trgovina sa ovim važnim proizvodom u Rumunskim knježevinama postaje manje važna nakon što je rumunski prostor krenuo na putu modernizacije počev od druge polovine 19 veka. Razvoj rumunske ekonomije menja samu prirodu rumunske trgovine zasnovan na izvoz prirodnih resursa u trgovinu gotovih prerađenih proizvoda.(Autor: Stelju Lambru. Preveo je: J. Popović)

Steliu Lambru, 10.06.2013, 11:37

Mali broj zemalja poseduje toliko prirodnih resursi kao Rumunija. Divna priroda, poljoprivredno zemljište, izlazak na more, reke, nafta, prirodni gas, šume, ugalj, dragoceni metali, a među ove spadi so. Prve eksploatacije soli pocele su još u drevno doba i ova je korisćena za soljenje meso, za kuvanje jela ili u stočarstvu. U srednjem veku iako više vekova ne postoje pisani izvori, ipak postoje dokazi da se nastavila eksploatacija soli, najčešće za lokalnu upotrebu I zatim I za prodaju. U svim rumunskim knježevinama, I u onima pod otomanskom okupacijom Vlaškoj I Moldaviji, kao I u Transilvaniji koja je bila pod dominacijom Madjarske krune, postojala su bogata nalazišta soli I to je bila velika povlastica da se trguje I zaradi novac. Naš vodić u kratkoj istoriji trgovine sa ovim važnim proizvodom je Bogdan Murđesku, profesor Otomanske istorije na Bukureštanskom univerzitetu: <
>

,, Trgovina vezana za so broji se među najvažnijim u srednjem veku, naročito negde oko 16 veka ova trgovina postaje sve važnija za spoljno trzište I dakle imamo izvoz soli, a ovu činjenicu potvrđuju mnogobrojni istoriski izvori. To je vezano naročito za rast otomanske ekonomije I time I njenih potreba, ali I zbog činjenice da balkansko poluostrvo nije posedovalo toliko nalazišta soli kao što je bio slučaj sa teritorijom Karpata. Dakle postojao je normalni interes da se izvozi so iz regiona Karpata u teritorjama juzno od Dunava, ali I u Madjarskoj niziji koja također nije imala važne zalihe soli. ‘’<
.


Solane su bile prirodni resurs na koje centralna vlast je imala monopol. Ova ih je izdavala pod koncesijom I tražila je tržišta za njenu prodaju. Kao I uvek, pripadnost jednom geopolitičkom prostoru znači I ekonomsku integraciju. U Srednjem veku rumunska ekonomija je bila deo otomanske. Bogdan Murđesku:<
>

,, Solane veoma brzo su postale predmet monopola vladara, kao što je bio slučaj njihove kontrole od strane kraljevske kuće u Mađarskoj koja je držala pod kontrolom Transilvaniju, a kasnije vladara ove pokrajine. Način eksploatacije je ipak bio specifičan. Veči deo eksploatacije vršili su meštani na račun raznih institucionalnih aranžmana sa vladarom ili kraljom. Dakle postojale su ekploatacije u kojima su radili mestani, slobodni ljudi I seljaci, dok su se zatvorenici na tešku robiju pojavili tek nešto kasnije u književnosti. Meštani seču I prerađuju so koju zatim predaju ljudima vladara. Dakle eksploatacija pripada vladarima koji eventualno izdaju koncesije, ali ipak čuvaju kontrolu trgovine ovim proizvodom. ‘’<
.


Koliko je važna bila so u trgovini Rumunskih knježevina? Ne pretarano u formiranju Bruto društvenog proizvoda, ali dosta važno u izvozu. Ponovo Bogdan Murđesku:<
>

,, Ukupni obim trgovine ovim proizvodom za Vlašku ili Transilvaniju je bio dosta mali, jako se broji među važnim izvorima izvoza. Rečimo na primer da se radi o 1 % Bruto društvenog proizvoda. Ipak, više od obračunjavanja u Bruto društvenom proizvodu da procenimo koji je bio obim u izvozu. So predstavlja u 16 veku negde oko 10 % izvoza, što pokazuje da je ovaj obim vazan. Kasnije zbog rasta izvoza nekih drugih proizvoda, jako raste i obim izvoza soli, cena soli ne raste kao i cena drugih proizvoda, tako da se smanjuje njeno učešće u izvozu. U 19 veku obim soli u izvozu smanjio se negde na 7-8%, ali ipak još je dosta veliki. Tek mnogo kasnije kada je počela modernizacija i promena ekonomske strukture Rumunskih srednjovekovnih država, kao i spoljne trgovine, značaj soli u izvozu i formiranju bruto društvenog proizvoda mnogo se smanjio. <
>

Kao i svaka ekonomska aktivnost, nemože se izbeći socijalna problematika. Koliko je težak bio rad u solanama pitali smo istoričara Bogdana Murđeskua:<
>

,, U solani po samoj definiciji rad je veoma težak, ali važne su bile dubina solane ili gde i kako se sekla so. Ako se sekla na površini ili u dubini situacije su bile različite. Uglavnom uslovi su bili teški, i zato se dogodilo da kada se smanjila cena soli smanjila se i ekonomska atraktivnost njene eksploatacije. Sve je više bilo potrebno da tamo rade samo zatovrenici ili osobe koje su kažnjene. To je i posledica rasta broja zatvorenika u Rumunskim državama, zajedno sa pojavom modernizacije negde na kraju njihovog postojanja. Povečan je broj kazni, znači da je povečan i broj zatvorenika. Ovi su uglavnom koriščeni u eksploataciji soli, naročito u 18 i 19 veku. <
>

Trgovina sa ovim važnim proizvodom u Rumunskim knježevinama postaje manje važna nakon što je rumunski prostor krenuo na putu modernizacije počev od druge polovine 19 veka. Razvoj rumunske ekonomije menja samu prirodu rumunske trgovine zasnovan na izvoz prirodnih resursa u trgovinu gotovih prerađenih proizvoda.(Autor: Stelju Lambru. Preveo je: J. Popović)