Čaušesku viđen izbliza
Otvorenost, transparentnost i popularnost jednog diktatora su među najjačim signalima koje propaganda šalje. Ali, kao i u svakoj diktaturi, njeni signali se moraju tumačiti upravo obrnuto, a u komunističkom režimu lik Nikolaja Čaušeskua je bio obrnut nego u propagandi. Malo Rumuna može da se pohvali da su videli Čaušeskua izbliza, a još manje da su se rukovali sa njim. Oprezan i, kako su godine prolazile, sve više paranoičan, Čaušesku se mogao videti izbliza samo u vrlo retkim prilikama.
Steliu Lambru, 02.10.2023, 17:44
Otvorenost, transparentnost i popularnost jednog diktatora su među najjačim signalima koje propaganda šalje. Ali, kao i u svakoj diktaturi, njeni signali se moraju tumačiti upravo obrnuto, a u komunističkom režimu lik Nikolaja Čaušeskua je bio obrnut nego u propagandi. Malo Rumuna može da se pohvali da su videli Čaušeskua izbliza, a još manje da su se rukovali sa njim. Oprezan i, kako su godine prolazile, sve više paranoičan, Čaušesku se mogao videti izbliza samo u vrlo retkim prilikama.
Neke od tih prilika bile su i inostrane posete gde su održavane konferencije za štampu. Sorin Kunja je radio na Radiju Slobodna Evropa od druge polovine 1960-ih i rumunski je novinar iz inostranstva koji je najviše video Čaušeskua izbliza. U intervjuu koji je dao za Centar za usmenu istoriju rumunske Radiodifuzije 1998. godine, Kunja je priznao da je iz komunističke štampe saznavao kada je Čaušesku bio u poseti inostranstvu. Ukupno je bio prisutan tokom 12 poseta rumunskog komunističkog lidera. Na jednoj od njih, u Zapadnoj Nemačkoj, prisetio se i prisustva Čaušeskuove supruge i ponašanja jednog od najservilnijih režimskih novinara.
Bio sam u koncernu Bajer jer je Drugarica, koja je bila svetski priznati“ hemičar, izrazila želju, ili su joj nemački domaćini organizovali, da poseti koncernu Bajer u Leverkuzenu. Pošto je Čaušesku imao zvanične razgovore kojima nismo imali pristup, Noel Bernard je odlučio da i mi odemo u Leverkuzen. Obišlo se nekoliko sekcija i u jednom trenutku smo ušli u prostoriju gde su Drugarici data objašnjenja i odgovori na postavljena pitanja. Tada sam video, mislim da je to bilo po prvi put, Adrijana Pauneskua koji je bio deo novinarske delegacije koja je pratila dvoje supružnika. Bernard i ja smo bili veoma povučeni i veoma nezainteresovani za pitanja koja je Elena Čaušesku postavljala. I gledao sam kako Paunesku sedi ispred nje, za tim stolom, i zapisuje svaku reč, upija svaku njenu reč i, razmetljivo, beleži, tako da se vidi koliko ga zanima šta je ona govorila.“
Sorina Kunju je, kao i sve druge novinare Slobodne Evrope, pratio i poznavao Čaušeskuov štab. U Turskoj, u Ankari, rumunska komunistička delegacija se prema njemu ponela neprijatno.
Kada je objavljeno da može da uđe štampa, uzeo sam magnetofon na rame i krenuo unutra. Svi su ušli, zaustavio me je neki čovek koji mi se obratio na rumunskom, tako da je tačno znao ko sam. I rekao mi je tonom kao iz Sekuritate: Nemoj više da stavljaš taj mikrofon Drugu pod nos. Diskretnije radi, zar ne vidiš da mu smetaš“? Nisam mu ništa odgovorio, ušao sam u salu gde je bila večera i kada je Čaušesku progovorio, stavio sam mu mikrofon kako sam najbolje znao, da bih mogao da snimim i prenesem deo ovog govora. Moram reći da je dok je govorio pijuckao iz čaše žućkastu tečnost za koju verujem da je bio čaj od kamilice. Verovatno mu se to pilo, ili su mu lekari koji su ga pratili to preporučili.“
Sorin Kunja je bio upitan i da li je ušao u dijalog sa Čaušeskuom tokom tih konferencija za štampu.
Jednom sam mu, u Bonu, postavio pitanje. Moram reći da sam na njegovim konferencijama za štampu sedeo u prvom redu jer sam zaista želeo da se pojavim u novinama u Bukureštu. U svakom slučaju, odgovorio je na moje pitanje. Na konferenciji za novinare u Beču, tokom njegove druge posete, takođe sam sedeo u prvom redu i oboje sam vrlo pažljivo posmatrao. Svaki put kada je odgovarao na pitanje novinara, Čaušesku je, dok se prevodio odgovor, pogledao u Elenu Čaušesku, od koje je tražio odobrenje. I video sam je kako potvrdno klima glavom, „da, dobro si odgovorio“ kao da je kazala“.
Čaušeskuova hirovita i agresivna ličnost često bi buknula i u javnosti. Sorin Kunja je ispričao jednu takvu epizodu.
Takođe je u Bonu, odgovarajući na pitanje o Konferenciji za saradnju i bezbednost, završio je svoj odgovor na pitanje, a prevodilac iz Bukurešta je preveo i završio sa rečima Konferenciju za saradnju i bezbednost u Evropi“. Na šta se grubijan obratio onom prevodiocu iz Bukurešta i odgovorio ništa nisam rekao o Evropi“! Čovek je samo rekao pun naziv međunarodne konferencije a ovaj ga je napao. Da ne kažem da je pre ulaska na proslavu ili konferenciju za štampu držao češalj u džepu i sređivao kosu. Uvek je vodio računa o svom izgledu“.
Gledan izbliza, Čaušesku nije bio ništa drugo do prost čovek, sa skromnim uspesima, daleko od onoga što su ljudi videli na televiziji. Ali istorija je učinila ovog suviše malog čoveka prevelikim.
