Bitka za Bukurešt(12.12.2016)

Steliu Lambru, 12.12.2016, 16:04

Dejstva rumunske armije u Prvom svetskom ratu počela su u avgustu 1916 godine, posle sklapanja Vojne konvencije između Rumunije i Antante i to ofanzivom u Transilvaniji. Centralne sile prešle su u kontraofanzivu i zabeležile veliku pobedu u Turtukaji u septembru 1916 godine, bitka koja je navzvana u rumunskoj istoriografiji, kao katastrofa iz Turtukaje. U decembru 1916 godine, Bukurešt je pao pod okupacijom nemačke, austro-ugarske, bugarske i turske armije. Katastrofalni rezultat prvog dela kampanje rumunske armije u ratu stavljen je na račun slabe obuke. Istoričar Sorin Kristesku iz Univerziteta Spiru Haret u Bukureštu veruje da ako bi Rumunija ušla u ratu od početka stanje bi bilo drugačije. On smatra da neiskustvo u ratu rumunske armije ima kao obrazloženje odbijanje Rusije da je prihvati kao saveznika. Sorin Kristesku:

,,U prvom redu postojala je opozicija Rusije prema ideji stvaranja Velike Rumunije. Sa svim pritiskom rumunske javnosti, Rumunija nije pozvana da uđe u ratu, i ostavljena je po strani. U septembru 1914 godine je bio povoljan trenutak posle osvajanja Lemberga od strane ruske armije. 23 maja 1915 godine Italija je ušla u ratu i ako bi ušla i Rumunija rezultat bi mogao biti razarajući. Treči trenutak je bio 4 juna 1916 godine kada se ćinilo da je ofanziva ruske armije pod komandom Brusilova izgledala pobednička i nije prihvaćen ulazak Rumunije dok ofanziva Brusilova nije zaustavljena. Ideja ulaska Rumunije u ratu je odgovarala interesima Antante koja je želela da spreći po svaku cenu izvoz vitalnih sirovina iz Rumunije u zemljama Centralnih sila. O vrednosti rumunskog izvoza i pljački koja je usledila, 1918 godine govorio je nemački general Lundendorf koji je smatrao da sirovine iz Rumunije su držile Centralne sile na površini.”<
><
>

Sorin Kristesku govori u nastavku o tome da ofanziva ka Bukureštu, suprotno onome što su rumuni verovali nemačke I austro-ugarske armije je počela sa zapada. Sorin Kristesku:

,,Kada se pojavio snažni pritisak na Južne Karpate, snage Centralnih sila razbile su front oko 11 novembra 1916 godine u najudaljenoj zoni od Bukurešta. Preko klanca Lajnić, ka Trgu Žiu nemačka armija je krenula prema Krajovi. Trenutak u kojem pada Krajova I prešla se reka Olt oko 23 novembra 1916 je u isto vreme sa prelaskom nemačke armije Dunava preko jedne zone gde se prošlo I 1877 godine, najime u Zimnjićea. Dve operacije prelaska reka su bila u isto vreme, a posledice su bile poražavajuće. Mesec dana ranije osvojena je Dobruđa, 26 oktobra. Makensen se prošetao preko mosta u Černavodi I lićno je konstatovao da je most upotrebljiv I može se popraviti. Iz dva pravca, 9 armija pod komandom generala Falkenhajma, bivšeg šefa generalštaba nemačke armije I ona kojom je komandovao Makensen, nemci su napredovali ka Bukureštu. “<
><
>

Poslednji pokušaj rumunske armije da zaustavi napredovanje armije Centralnih sila bio je bezuspešan. Sorin Kristesku:

,,Trenutak koji je trebao da bude odlučujući bila je takozvana bitka na reci Neažlov. Rumunska armija bez ruskog pojaćanja koji nikad nisu stigli na vreme je pokušala da izoluje 2 nemačke armije koje su bile u ofanzivi neviđenoj još od 1914 godine, da ih pobedi ili bar zaustavi. To se nije dogodilo zbog jasne superiornosti nemačke armije, ali i zbog toga što je jedan automobil sa rumunskim oficirima koji su imali kod sebe koverat sa redosledom operacija pao u ruke nemaca. To je upotpunilo katastrofu. Ali i da se nije to dogodilo rezultat bi bio isti. 4 decembra 1916 godine znalo se da Bukurešt neće biti branjen. Utvrđenja Bukurešta su bila bez oružja još od potpisivanja Konvencije od 4 avgusta 1916 godine, a Bukurešt je bio otvoren grad. “<
><
>

Ofanziva Centralnih sila zaustavljena je na liniji Fokšani-Namoloasa 9 decembra 1916 godine u bitci kod Kašina. Rumunska armija kojoj je konačno stigla i ruska pomoč uspela je da zaustavi ofanzivu i da pređe u kontraofanzivu za stabilizaciju linije fronta. Pad Bukurešta je znaćilo početak režima okupacije. Ponovo Sorin Kristesku:

,, Rumunija se suočila sa dramom povlaćenja. Železnica je bila pod velikom gužvom, razni materijali su smešteni u Moldaviji. Povukli su se iz prestonice Parlament, Vlada i kraljevska porodica koja se 22 novembra suočila sa lićnom tragedijom, najime preminuo je najmlađi sin, princ Mirća. Odluka je bila da se Bukurešt preda bez borbe 6 decembra 1916 godine. Tada je bio rođendan Makensena koji je navršio 67 godina. Dan ranije primio je veliku ćast za jednog generala, jer je 129 pešadijska jedinica primila njegovo ime.”<
><
>

Režim okupacije juga Rumunije i Bukurešta bio je veoma težak. Rumunija je izgubila teritorije i u planinskom delu, a na ekonomskom planu služila je u potpnosti nemačkim interesima. 1918 godine cela katastrofa se pretvorila u najveću pobedu rumunske moderne države.