Automobil u socijalističkoj Rumuniji (17.01.2022)

Rumunska ekonomija, kao i privrede zemalja Centralne i Istočne Evrope, teško se oporavila nakon rata. Posledicama rata dodata je reorganizacija po centralizovanom sovjetskom sistemu. Pored toga, nije joj bilo dozvoljeno da koristi Maršalov plan, a oporavak je bio spor. Tek kasnih šezdesetih godina prošlog veka u Piteštiju je izgrađena fabrika automobila koja je proizvodila dva Reno modela, 8 i 12, pod imenom Dačija 1100 i Dačija 1300. To je bio period kada je trgovina automobilima bila podstaknuta sopstvenom proizvodnjom i uvozom automobila.iz drugih socijalističkih zemalja. Šerban Kornaću: Kada je počeo period proizvodnje u Dačija Pitešti, mogli ste se prijaviti za listu, uzeti kredit i vaš automobil bi došao u prihvatljivom vremenskom okviru. Bilo je nekoliko opcija, od 1974. postojale su 3 verzije opreme za Dačija 1300, ne mnogo različite. Moglo se birati između širokog spektra boja, veselih boja do generacije Dačije 1310 iz 1984. Bilo je i uvoza automobila iz istočnoevropskog bloka, oni iz kapitalističkog bloka su potpuno zaustavljeni kada je počela proizvodnja u Dačiji Pitešti. Od 1971-72. godine sa Zapada se više nisu uvozili modeli, sada smo zaboravili na Fijat i Reno. Mogao si naručiti Ladu 1200, Moskvić, mogao si naručiti Trabant. Trabant je dolazio prilično brzo, ali je počeo da stiže 1988. nakon trogodišnjeg perioda čekanja.

Steliu Lambru, 17.01.2022, 18:30

Danas smo toliko upoznati sa automobilom da je gotovo nemoguće zamisliti svet bez automobila. Kao i svaki izum, automobil je u početku bio prisutan u životima bogatih. Njegova popularnost učinila ga je dostupnim svima i više nije znak društvene pripadnosti. U Rumuniji 1945-1989, automobil je prošao kroz nekoliko faza. Od one restriktivne, kada je to koristila isključivo država i nomenklatura komunističke partije do perioda kada su to želeli i obični ljudi. To je bio proces nazvan demokratizacija“ automobila, počevši od 1960-ih, kako je opisao Šerban Kornačiu, potpredsednik Retromobil kluba Rumunija. Demokratizaciju automobila započelo je ono malo ljudi koji su sebi mogli priuštiti da žele tako nešto: Ako govorimo o demokratizaciji, možemo da govorimo o uvozu automobila sa Zapada. Ti ljudi su bili privilegovani jer su bili ljudi koji su imali hrabrosti da se učlane na neke liste iz liberalnih profesija, kao što su advokati, lekari, umetnici. Oni su se prijavili da naruče Fiat 850 ili Reno 16, modeli koji su bili dostupni pre početka proizvodnje u Dačiji. Bilo je veoma skupih modela Fijata, kao što je Fijat 1800. Bilo ih je dosta na listi za Fijat 1800, a Sekuritatea je došla na vrata i pitala ih odakle im novac 1960-ih.

Rumunska ekonomija, kao i privrede zemalja Centralne i Istočne Evrope, teško se oporavila nakon rata. Posledicama rata dodata je reorganizacija po centralizovanom sovjetskom sistemu. Pored toga, nije joj bilo dozvoljeno da koristi Maršalov plan, a oporavak je bio spor. Tek kasnih šezdesetih godina prošlog veka u Piteštiju je izgrađena fabrika automobila koja je proizvodila dva Reno modela, 8 i 12, pod imenom Dačija 1100 i Dačija 1300. To je bio period kada je trgovina automobilima bila podstaknuta sopstvenom proizvodnjom i uvozom automobila.iz drugih socijalističkih zemalja. Šerban Kornaću: Kada je počeo period proizvodnje u Dačija Pitešti, mogli ste se prijaviti za listu, uzeti kredit i vaš automobil bi došao u prihvatljivom vremenskom okviru. Bilo je nekoliko opcija, od 1974. postojale su 3 verzije opreme za Dačija 1300, ne mnogo različite. Moglo se birati između širokog spektra boja, veselih boja do generacije Dačije 1310 iz 1984. Bilo je i uvoza automobila iz istočnoevropskog bloka, oni iz kapitalističkog bloka su potpuno zaustavljeni kada je počela proizvodnja u Dačiji Pitešti. Od 1971-72. godine sa Zapada se više nisu uvozili modeli, sada smo zaboravili na Fijat i Reno. Mogao si naručiti Ladu 1200, Moskvić, mogao si naručiti Trabant. Trabant je dolazio prilično brzo, ali je počeo da stiže 1988. nakon trogodišnjeg perioda čekanja.

Ali sistemska kriza komunističkog režima kasnih 1970-ih neminovno je dovela do krize automobila. Šerban Kornaću: Osamdesetih godina prošlog veka, modeli proizvedeni u Dačija Pitešti su se promenili, uvoz je postajao sve težiji. Oglasi za uvoz više nisu mogli da se prave u prodavnicama. Mogućnosti stanovništva su počele da opadaju od 1981-1982. Dačija je počela da ima problema sa isporukom na domaćem tržištu zbog prinudnog izvoza. Osamdesetih godina za automobil se čekalo 5 godina i nije se znalo kada će stići. Automobil je stigao, nije bila bitna boja, to više nije bila ni opcija. Korišćene su 2-3 boje, jedne godine su bile plave, zelene i bele, sledeće godine su postale bež, žive boje su nestale.

Ograničenja su se pojavljivala jedno za drugim za vozače. Godine 1978. komunistički lider Nikolae Čaušesku naredio je da zvanice i institucije koriste samo automobil Dačija rumunske proizvodnje kao službena kola. Sredinom osamdesetih godina kriza se produbljuje, a najjači udarci su bili racionalizacija benzina, zabrana zimskog saobraćaja i ograničenje saobraćaja nedeljom. Tako je ozbiljno smanjeno kretanje koje su ljudi skupo plaćali. Pitali smo Šerbana Kornaćiua kako je funkcionisalo tržište polovnih automobila: Automobili su se prodavali od jednog vlasnika do drugog, cena na tržištu polovnih automobila je znatno porasla 1980-te. Neko je kupovao auto, ali kada je pao sneg, izdat je ukaz predsednika da se više ne vozi. Vozili su samo drugovi sa žutim brojevima, oni sa kratkim brojevima, specijalci diplomatskog kora ili konzularnog transporta i oni tipa 12 B, brojevi za strance koji borave u Rumuniji. Na primer, reditelj Serđu Nikolaesku, da bi snimio filmove iz 1980-ih, vozio se automobilima registrovanim sa brojevima tipa 12 B da ga ne bi zaustavila milicija ili da bi mogao da se vozi nedeljom.

Posle 1989. sledi prava demokratizacija automobilskog tržišta u Rumuniji. Promena političkog režima će, logično, značiti i korenite promene kada je reč o odnosu između automobila i vlasnika.