Astronomija u rumunskom prostoru

Nebo, je oduvek bilo fascinantno za ljude i to nezavisno od stepena civilizacije društva ili nivoa obrazovanja pojedinaca. Za nebo je povezan let, i to na što veće visine iza onoga što predstavlja misteriju za čovečanstvo. Naša percepcija o nebu i onoga što se nalazi iza onoga što vidimo golim okom ili uz pomoč aparata i intrumenata broji se među najatraktivnijim istorijama sveta. Uprkos nekim velikim otkričima istorija astronomije je neprevidljiva. Savremena reprezentacija o astronomiji, nauci svemira povezana je za neizbežni konflikt između nauke i religije. Čovek je uveren da svemir i bog nemogu biti zajedno jer razum i nerazum nemogu funkcionisati jedan uz drugi. Istorija astronomije tvrdi da naprotiv često možemo govoriti o zajedničkom naporu naučnika koji su mnogobrojnim slučajevima bili i predstavnici Crkve. I u rumunskom prostoru astronomija je išla rame uz rame sa religijom, a prvi astronom je smatran monah Dionisije Eksigus koji je živeo u 5-6 veku u Tomisu, sadašnjoj Konstanci. Astronomi ga smatraju otkrivačem hrišćanske epohe koji je utvrdio 1 godinu savremenog kalendara. Poznavalac grčkog i latinskog jezika, Dionisije Eksigus je napisao jednu knjigu o hrišćanskoj dogmatici. Astronom Magda Stavinski smatra Dionisija Eksigusa kao jednog od velikih imena astronomije za ćije ime se povezuje jedan veliki naučni uspeh. Magda Stavinski:

Steliu Lambru, 04.03.2019, 16:14

Nebo, je oduvek bilo fascinantno za ljude i to nezavisno od stepena civilizacije društva ili nivoa obrazovanja pojedinaca. Za nebo je povezan let, i to na što veće visine iza onoga što predstavlja misteriju za čovečanstvo. Naša percepcija o nebu i onoga što se nalazi iza onoga što vidimo golim okom ili uz pomoč aparata i intrumenata broji se među najatraktivnijim istorijama sveta. Uprkos nekim velikim otkričima istorija astronomije je neprevidljiva. Savremena reprezentacija o astronomiji, nauci svemira povezana je za neizbežni konflikt između nauke i religije. Čovek je uveren da svemir i bog nemogu biti zajedno jer razum i nerazum nemogu funkcionisati jedan uz drugi. Istorija astronomije tvrdi da naprotiv često možemo govoriti o zajedničkom naporu naučnika koji su mnogobrojnim slučajevima bili i predstavnici Crkve. I u rumunskom prostoru astronomija je išla rame uz rame sa religijom, a prvi astronom je smatran monah Dionisije Eksigus koji je živeo u 5-6 veku u Tomisu, sadašnjoj Konstanci. Astronomi ga smatraju otkrivačem hrišćanske epohe koji je utvrdio 1 godinu savremenog kalendara. Poznavalac grčkog i latinskog jezika, Dionisije Eksigus je napisao jednu knjigu o hrišćanskoj dogmatici. Astronom Magda Stavinski smatra Dionisija Eksigusa kao jednog od velikih imena astronomije za ćije ime se povezuje jedan veliki naučni uspeh. Magda Stavinski:

I u rumunskim teritorijama su postojala svedoćanstva o preokupacijama vezane za svemir, svet u kojem živimo iz naučnog ugla, bez da te osobe neveruju u boga, već naprotiv radi se o teolozima. Možda najpoznatiji primer je Dionisius Eksigus ili Dionisije mali koji je živeo u Sčitiji minor u Tomisu, sadašnjoj Konstanci. 525 godine napisao je Knjigu uskrsa. Meni se ćini da je ovaj Dionisije bio dva puta genije. Jednom, jer je posle 500 godina od rođenja Isusa Hirsta dobro procenio datum rođenja Isusa. Ako mi sa današnjim tehnologijama, sa istorikim znanjem itd. nismo mogli da precizno utvrdimo taj datum, meni se ćini da je Dionisije posebni čovek. On nije bio samo monah, ne samo gost Papske kurije da izradi kalendar u kojem ekvinokcijum i Uskrs da nebudu tako daleko jedan od drugog kako se dogodilo u tom veku. Ćinjenica je da je on svojim poznavanjem istorije, stranih jezika-i u to doba nije postojao samo jedan jezik-zatim matematike i astromije da utvrdi toliko precizno datum rođenja Isusa je veliki uspeh. On je ućinio da datum rođenja Isusa Hrista bude poznat u celom svetu, nezavisno od veroispovesti. Ako ljudi neznaju druge istoriske podatke, bar datum rođenja Isusa Hristas ga znaju.

I u rumunskom prostoru kao i u Zapadnoj Evropi manastiri su bili pravi kulturni i obrazovni centri pre moderno doba iz 18 veka. Za nauku svemira u rumunskio premoderno doba povezano je ime vladara Konstantina Brankoveanua koji je vladao od 1688 do 1714 godine, ktitora crkava i manastira i velikog pristalicu umetničkih trendova svog vremena. Brankoveanu je snažno podržao i nauku. Magda Stavinski:

,,Prelazeći vekove u doba Konstantina Brankoveanua je živeo zanimljiv lik, Hrisant Notara. Radi se o grku, jer u to doba mnogi profesori su dolazili od tamo i njega je pozvao Konstantin Brankoveanu da bi brinuo o njegovoj deci. U to doba i Brankoveanu je ćinio ono što radimo i danas, poslao je decu na studije u inostranstvo. On je upisao decu na najpoznatijim evropskim univerzitetima. 1667 godine pojavila se Astronomska opservatorija u Parizu koju je osnovao Luj 14 pod rukovodstvo jednog italijana koji je preuzeo francusko ime Žan Dominik Kasini. Taj Kasini je direktno sarađivao sa Hrisantom Notarom kojeg je poslao Konstantin Brakoveanu i 1716 godine Hrisant Notara je objavio knjigu Introdukcijo ad đeografija et sferam u kojoj ima poglavlja posvećena trigonometriji, astronomiji i nauci. Možemo reči da je prva naučna knjiga objavljena u rumunskim teritorijama. Hrisant Notara je bio naučnik, imao je radove, ja lićno sam otkrila njegove potpise na eferemide Opservatorije iz Pariza, bio je i u Opservatorijama iz Padove, Londona, a ćini se da je bio i u Molksvi. Ipak, on je napredovao u crkvenoj hierarhiji do Patrijarha Jerusalima.On je napravio kompromis, predstavio je i model Ptolemeu i model Kopernik kao dve varijante za interpretaciju svemira. Prema mom mišljenju radi se o kompromisu, jer neko koji radi u Astronomskoj opservatoriji iz Pariza, Padove ili Londona nije mogao tačno znati da je model Kopernika onaj pravi. “

Astronomija u rumunskom prostoru je bila plod ljubavi prema njoj, ali i naučni napor nekih ljudi koji su tražili obrazloženja za njih i za one iz njihovog okruženja o svetu fizike i o duhovnom svetu. Konflikt između nauke u religije u Evropi i Rumunskim knježevinama je bio ista vrsta konflikta u potražnji za istinom.