Alternativna Rumunija
Steliu Lambru, 15.11.2018, 17:03
Često se ljudi pitaju kako bi izgledala istorija da ona nije protekla tako kako je znamo? Koje bi bile sudbine pojedinaca, društva, naroda, sveta uopšte? Ukronija je alternativna istorija, to je književni način na koji se istorija predstavlja različito od stvarnosti. O tome su napisane mnogobrojne knjige. Prvi put naziv ukronija je upotrebio francuski filozof i književnik, Šarl Renuvije, koji je napisao jedan tekst sa ovim nazivom još 1876 godine. Od tada književnici su često koristili maštu i napisali mnogobrojne ukronističke knjige. Alternativna Rumunija ili mnogostrana Rumunija je maštovito predstavljanje koje autori kao što je književni kritičar i profesor komparativne književnosti, Virđil Nemojanu, profesor na nekoliko američkih univerziteta je gradio istoriju u kojoj ujedinjenje od 1918 godine se nije dogodilo. U mladosti Nemojanu je bio veliki ljubitelj istoriskih knjiga:
,,Čitajući istoriske romane došao sam do toga da u skorašnje vreme otkrijem protivistoriju. Ona polazi od događaja koji se nisu dogodili, ponekad mogu biti apsurdni, kao što je na primer intervencija nekih vanzemaljaca u Drugom svetskom ratu. Književnik Heri Turtedlove, među svojim mnogobrojnim romanima ima jedan koji se naziva Ruled Britanija. U njoj on zamišlja da je Nepobediva armada pobedila 1588 godine, osvojila je Englesku, kraljica Elisabeta je zatvorena u Londonskom tornju i Engleska je ponovo postala katolička država. Lope de Vega je mladi poručnik koji se kreće pored Šekspira da bi nešto naučio o dramskoj tehnici. Stari političari spremaju pobunu koja je na kraju pobednička. On ima još jednu knjigu nazvanu dvojica Đorđa u kojoj kralj Đorđ III i Đorđe Vašinton se pomiruju i nestiže se do rastanka između SAD i Engleske. “
1918 godine pojavila se Velika Rumunija ujedinjenjem Kraljevine Rumunije sa Transilvanijom, Banatom I Bukovinom, stvar koju istoričari uzimaju kao takvu i smatraju da svaki drugi scenario nije dostojan istoriskoj nauci. Virđil Nemojanu neveruje da alternatvna istorija je nešto apsurdno. Virđil Nemojanu:
,, Više država sa istim jezikom postoje i u Evropi i na celoj planeti. Koje bi bile prednosti? Kako bi bile stvari na ovaj način? U prvom redu u toku skoro hiljadu godina rumuni su bili na raskrsnici i pod pristiscima velikih carstva na istoku, jugu i zapadu. Ta tri pristiska predstavljaju i 3 uticaja koji su izmenili prirodu stvari u svakoj od tih država. U staroj kraljevini postojao je francuski i turski uticaj, iza Karpata uticaj je bio nemačke prirode, uprkos mađarskoj dominaciji. Kako bi se razvile te države? Mogu zamisliti da transfer ljudi na jednoj i drugoj strani Karpata bio bi jednostavan i plodan. Transfer je svakako postojao. I posle formiranja Velike Rumunije trendovi su bili suprotni. S jedne strane atrakcija je bila prema Srednjoj Evropi, a s druge strane ka Balkanskoj Konfederaciji u kojima Rumunija se videla povezana naročito za zemlje kao što su Jugoslavija, Bugarska i Grčka.
Današnja Rumunija formirana je iz dva geokulturna različita prostora, najime vankarpatski prostor gde su dominirali otomanski uticaj i pravoslavna vera, i srednjoevropski u kojem uticaj Mađarske, Austrije i katolicizma je bio pretežan. Na ovim pretpostavkama Virđil Nemojanu je gradio alternativnu istoriju Rumunije. Ponovo Virđil Nemojanu:
,,Unutrašnja priroda dve države bila bi različita. Možemo zamisliti da unutarkarpatskoj zoni bila bi veća urbanizacija, politička orientacija verovatno levog centra jer postoji socijaldemokratska tradicija i dobar sistem finansiske mreže, sa relativno malim bankama i početkom industrije. Ova nepostojeća država mogla bi biti slićna današnjim državama kao što su Slovačka, Slovenija, Hrvatska. Ono što je bila stara kraljevina verovatno bi intelektualno bila snažnija jer su postojali solidni univerziteti, solidna intelektualna tradicija i mogla bi imati razvijenu poljoprivredu. Mogla bi posmatrati ka Balkanu sa više poverenja. Verski u nepostojećoj unutarkarpatskoj državi postojala je određena saradnja između pravoslavaca i grko-katolika, bilo je i konflikta, ali je postojalo i prijateljstvo. Stara kraljevina je bila više pravoslavna, dakle bliska Istoku. Takođe verujem da ekstremna desnica ne bi se tako formirala. Postoje i slabosti. Ujedinjena Rumunija je imala ekonomsku težinu koja se izražavala u međuratno doba, ali i u doba komunizma. Intelektualno i kulturno možemo govoriti o saradnji i kontaktima između dve strane Karpata. Ipak, neželim da tvrdim da bi bilo bolje da su dve strane bile odvojene, ako bi postojale dve rumunske države, želim samo da kažem da bi postojale povlastice i slabosti. “
Istorija se dogodila kako je danas znamo jer je ona bila formula koja u to doba je najviše odgovarala ljudima. Ukronija jednostavno predstavlja samo književnu igru bez ikakvog uticaja na stvarnost.
