Abraham Goldfaden i početci pozorišta na jidišu u Rumuniji
Pozorište na jidišu vezano je za ime Abrahama Goldfadena, koji je počeo da piše pozorišna dela u rumunskom gradu Jaš. Autor 40 pozorišnih dela, Goldfaden se u potpunosti identifikovao sa umetničkim domenom na koji su se odnosile naredne generacije dramskih pisaca. Goldfaden je bio nonkonformista i pristalica obrazovanja i kulture za vaspitanje naroda. Rodjen 1840. godine negde u Ukrajini, koja je bila deo Ruskog carstva, on je bio sin jevrejskog sajdžija. Primio je tradicionalno jevrejsko vaspitanje u jednoj rabinskoj školi i učio nekoliko stranih jezika. U svojih 26 godina došao je u Jaš, bivšu prestonicu Moldove. Do tada je već objavio nekoliko pozorišnih dela, pesme i članke književne kritike u kulturnoj štampi na jidišu u Rusiji i Hapsburškoj imperiji. Kamelija Kračun je profesorka jidiš kulture Univerziteta u Bukureštu i književni savetnik Narodnog jevrejskog pozorišta u istom gradu. Po njenom mišljenju, uslovi potpunog pokazivanja književne avanture Abrahama Goldfadena ispunjeni su kada je on došao u Rumuniju: U Jašu su u poslednjih 25 godina 19. veka postojali povoljni uslovi za osnivanje prvog pozorišta na jidišu. Odavde se pojava proširila po celom svetu i dostigla vrhunac u Sjedinjenim Američkim Državama, u kulturi sa izvanrednom publikom. U periodu koji je prethodio Holokaustu, u jevrejskoj kulturi postajala je tenzija izmedju jezika elite-hebrejskog, koji je bio upotrebljen u administraciji, na religioznom prostoru, u sudstvu, a koji su govorili pretežno muškarci, i jidiša- koji je oduvek bio smatran manje prestižan. Prvi pisci na jidišu izabrali su nadimke da bi izbegavali kompromitovanje porodice i prezir javnosti. Abraham Goldfaden je oduvek mislio da se rodio da bi vaspitao jevrejske mase. Bio je pristalica Haskale- jevrejskog prosvetiteljstva, čovek otvoren prema modernizmu, koji je bio svestan činjenice da ima težak zadatak da osnuje pozorišnu instituciju od nule, bez ničije podrške.»
Steliu Lambru, 19.03.2018, 12:36
Pozorište na jidišu vezano je za ime Abrahama Goldfadena, koji je počeo da piše pozorišna dela u rumunskom gradu Jaš. Autor 40 pozorišnih dela, Goldfaden se u potpunosti identifikovao sa umetničkim domenom na koji su se odnosile naredne generacije dramskih pisaca. Goldfaden je bio nonkonformista i pristalica obrazovanja i kulture za vaspitanje naroda. Rodjen 1840. godine negde u Ukrajini, koja je bila deo Ruskog carstva, on je bio sin jevrejskog sajdžija. Primio je tradicionalno jevrejsko vaspitanje u jednoj rabinskoj školi i učio nekoliko stranih jezika. U svojih 26 godina došao je u Jaš, bivšu prestonicu Moldove. Do tada je već objavio nekoliko pozorišnih dela, pesme i članke književne kritike u kulturnoj štampi na jidišu u Rusiji i Hapsburškoj imperiji. Kamelija Kračun je profesorka jidiš kulture Univerziteta u Bukureštu i književni savetnik Narodnog jevrejskog pozorišta u istom gradu. Po njenom mišljenju, uslovi potpunog pokazivanja književne avanture Abrahama Goldfadena ispunjeni su kada je on došao u Rumuniju: U Jašu su u poslednjih 25 godina 19. veka postojali povoljni uslovi za osnivanje prvog pozorišta na jidišu. Odavde se pojava proširila po celom svetu i dostigla vrhunac u Sjedinjenim Američkim Državama, u kulturi sa izvanrednom publikom. U periodu koji je prethodio Holokaustu, u jevrejskoj kulturi postajala je tenzija izmedju jezika elite-hebrejskog, koji je bio upotrebljen u administraciji, na religioznom prostoru, u sudstvu, a koji su govorili pretežno muškarci, i jidiša- koji je oduvek bio smatran manje prestižan. Prvi pisci na jidišu izabrali su nadimke da bi izbegavali kompromitovanje porodice i prezir javnosti. Abraham Goldfaden je oduvek mislio da se rodio da bi vaspitao jevrejske mase. Bio je pristalica Haskale- jevrejskog prosvetiteljstva, čovek otvoren prema modernizmu, koji je bio svestan činjenice da ima težak zadatak da osnuje pozorišnu instituciju od nule, bez ničije podrške.»
Abraham Goldfaden, koji je bio zaljubljen u kulturu i svoju misiju da vaspita jevrejske mase na jidišu, posvetio se novatorskom pozorišnom projektu. Detalje nam nudi, naša sagovornica Kamelija Kračun: Na pitanje: kako mu je došla ideja da osnuje pozorište na jidišu, postoje tri odgovora. Prvi odgovor bi bio da Itzok Libresku, nabavljač pretplatana pozorište, pričao je kako je za vreme razgovora sa Goldfadenom njegova supruga imala ideju o osnivanju pozorišta na jidišu u Jašu, gde je tada 40 odsto stanovništva govorilo jidiš. Rumunsko pozorište je postojalo već nekoliko decenija i mnogi Jevreji su išli da gledaju predstave. Drugi odgovor je da Goldfaden je želeo da se upozna sa kulturnim životom Jevreja u Jašu. On je video u krčmama publiku oduševljenu mnogim od svojih objavljenih pesama na jidišu koje su recitovali putujući pevači. Tako mu je došla ideja da pesme i muziku kombinuje u složenoj predstavi. Treći odgovor je da jedan od putujućih pevača sa kojima je stupio u kontakt, Israel Grodner, koji je bio veoma popularan u Jašu zahvaljujući recitovanim pesmama pozvao je Goldfadena na jednu predstavu i predložio mu da pokrenu širi projekat.»
Goldfadenova ambicija i motivacija bliskih saradnika je urodila plodom. U Jašu je montirana prva pozorišna predstava na jidišu u istoriji evropskih Jevreja, čiji je uspeh bio pravi podsticaj, rekla nam je Kamelija Kračun, profesorka jidiš kulture Univerziteta u Bukureštu i književni savetnik Narodnog jevrejskog pozorišta u istom gradu: Kritiku prve predstave na jidišu potpisao je najveći rumunski pesnik, Mihaj Eminesku, koji se u istorigrafiji smatra potpisnikom osnivačkog akta pozorišta na jidišu. 20. avgusta 1876. godine, Eminesku je u listu Curierul de Iaşi objavio pozorišnu kritiku. S obzirom da je govorio nemački jezik i poticao iz zone u kojoj je postojala znatna manjina koja je govorila jidiš, Eminesku, koji je bio blizak pozorišnim krugovima, bio je potpisnik prve pozorišne kritike na jidišu. Hronika je bila pozitivna, jer je Emineskua na poseban način impresionirala reakcija publike.
Pošto je Abraham Goldfaden imao veliki uspeh, sa njegovim putujućim pozorištem boravio u svim velikim jevrejskim zajednicama u Centralnoj i Istočnoj Evropi. On je shvatio da je trebalo da projekat postane dobro Jevreja širom sveta, te je Rumuniju napustio 1896. godine i preselio se u Njujork, gde je nastavio da montira pozorišne predstave i da piše u listovima na jidišu do 1908. kada je preminuo.