80 godina od ubistva istoričara Nikolaja Jorge (14.12.2020)

6. septembra 1940. legionarsko-Antoneskuov režim proglasio je Rumuniju nacionalno-legionarskom državom, što je značilo da je model države i društva fašistički,kako je ga zamišljala Gvozdena garda, inspirisana italijanskim fašizmom i nemačkim nacizmom. Pristalica teorije o rasnoj superiornosti, rumunski fašizam je sinhronizovan sa evropskim i većina istorijskih studija smatra legionarsko-Antoneskuov režim surovim i protiv elementarnih demokratskih normi. Takav režim je bio moguć usled jake krize poput one u kojoj je vladao kralj Karol II, koja je bila rumunska verzija evropske krize. Od 1938. godine Karol II je proglasio režim lične vlasti, zabranjujući prava i slobode. Početkom septembra 1940. godine, suveren je bio smatran glavnom osobom odgovornom za teritorijalnu katastrofu koju je pretrpela Rumunija. U junu je Sovjetski Savez pripojio Besarabiju i Severnu Bukovinu, a u avgustu Mađarska je Bečkom diktatom uključila Severnu Transilvaniju u njen sastav. 5. septembra, pod pritiskom uličnih prostesta, Karol II imenovao je generala Jona Antoneskua za šefa države i napustio presto. Iako je trajao samo 4 i po meseca, do 23. januara 1941., legionarsko-Antoneskuov režim je bio okarakterisan kao represivan, posebno protiv bliskih saradnika Karola II., koji su uništili demokratiju. Osveta legionara nad 65 kraljevskih zvaničnika objašnjiena je činjenicom da su ovi bili umešani u mere represije nad legionarima, a posebno u smrt vođe Gvozdene garde Korneljua Zele Kodreanua, u novembru 1938. godine.

Steliu Lambru, 14.12.2020, 14:50

6. septembra 1940. legionarsko-Antoneskuov režim proglasio je Rumuniju nacionalno-legionarskom državom, što je značilo da je model države i društva fašistički,kako je ga zamišljala Gvozdena garda, inspirisana italijanskim fašizmom i nemačkim nacizmom. Pristalica teorije o rasnoj superiornosti, rumunski fašizam je sinhronizovan sa evropskim i većina istorijskih studija smatra legionarsko-Antoneskuov režim surovim i protiv elementarnih demokratskih normi. Takav režim je bio moguć usled jake krize poput one u kojoj je vladao kralj Karol II, koja je bila rumunska verzija evropske krize. Od 1938. godine Karol II je proglasio režim lične vlasti, zabranjujući prava i slobode. Početkom septembra 1940. godine, suveren je bio smatran glavnom osobom odgovornom za teritorijalnu katastrofu koju je pretrpela Rumunija. U junu je Sovjetski Savez pripojio Besarabiju i Severnu Bukovinu, a u avgustu Mađarska je Bečkom diktatom uključila Severnu Transilvaniju u njen sastav. 5. septembra, pod pritiskom uličnih prostesta, Karol II imenovao je generala Jona Antoneskua za šefa države i napustio presto. Iako je trajao samo 4 i po meseca, do 23. januara 1941., legionarsko-Antoneskuov režim je bio okarakterisan kao represivan, posebno protiv bliskih saradnika Karola II., koji su uništili demokratiju. Osveta legionara nad 65 kraljevskih zvaničnika objašnjiena je činjenicom da su ovi bili umešani u mere represije nad legionarima, a posebno u smrt vođe Gvozdene garde Korneljua Zele Kodreanua, u novembru 1938. godine.

Jedna od žrtava legionara bio je istoričar Nikolaje Jorga, rođen 1871. godine, a kojeg nacionalistički istoričari smatraju najvažnijim rumunskim istoričarom, mišljenje koje je široko rasprostranjeno u javnom mnjenju. Pre nego što je bio žrtva fašističkog terorizma, Jorga je napisao oko 1.250 knjiga i 25.000 članaka, bio model intelektualca koji je koketirao sa ekstremizmom ali je tragično umro. Gajio je nacionalizam i postao žrtva svog besa. Istoričar Joan Skurtu govorio nam je o idejama Nikolaje Jorge i njegovoj političkoj aktivnosti: Jorga je bio nacionalista, 1910. osnovao je Demokratsku nacionalističku stranku. Gajio je ideju da se Rumuni moraju afirmisati na svim poljima, uključujući ekonomsku, s obzirom da su od kraja 19. veka glavna industrijska preduzeća, banke i trgovina bile u rukama nacionalnih manjina i stranaca. Rekao je da rumunski element mora zameniti strani, da se mora postići nacionalizacija. Ali ova akcija je morala da se izvede na miran način i Rumuni su se morali pripremiti, naučiti i ovladati tajnama svakog zanata na takav način da u konkurenciji sa strancima mogu da pobede. Naravno, legionari su propagirali ove ideje, ali išli su ekstremističkom linijom i likvidirali one koji su se protivili njihovoj politici“.

Razvod Jorge od legionara, čiji je mentor želeo da bude, dogodio se sredinom 1930-ih godina. Jorgina ponosna i teška priroda dovela je do propadanja ovih odnosa. Kritični trenutak zabeležen je u martu 1938. godine, kada je nakon raspuštanja političkih partija Legionarski pokret prekinuo svoju delatnost odredbom Kodreanua. Legionarska trgovina se nastavila, međutim, u radnjama legionara prodavani su proizvodi po cenama manjim od onih proizvodnih. Joan Skurtu je detaljno objasnio kako se dovde stiglo: “Nikolaje Jorga je smatrao da su ove legionarske radnje postale centri gde su se ovi okupljali i planirali akcije usmerene na destabilizaciju države te je zahtevao njihovo ukidanje. U tom kontekstu, Kodreanu je napisao pismo Jorgi optužujući ga za nepoštenje. Nakon širenja ideje da Rumuni treba da trguju na takav način da eliminišu strance, uglavnom Jevreje, Jorga je zahtevao ukidanje legionarskih prodavnica. Jorga je pokazao pismo Armandu Kalineskuu, ovaj Karolu II., koji je savetovano Jorgu da tuži Kodreanua i tako je došlo do suđenja. Tokom suđenja, Jorga je shvatio da je išao vrlo rizičnim putem i povukao svoju žalbu. Ali suđenje je nastavljeno i Kodreanu je osuđen na 6 meseci zatvora. Dok je proces trajao, vršeni su pretresi u sedištu Legionarskog pokreta i u domovima nekoliko legionara i tako je pokrenuto novo sudjenje protiv Kodreanua, koji je u maju 1938. osuđen na 10 godina prisilnog rada zbog neosnovanih optužbi za akcije protiv države i posedovanje tajnih dokumenata. Kodreanu je tada bio u zatvoru i kada je prevezen iz grada Ramniku Sarat u zatvor u Žilavi, u noći izmedju 29. i 30. novembra 1938. godine, izvršen je atentat na njega u blizini šume Tankabešti, rekao je istoričar Joan Skurtu.

27. novembra 1940. godine, legionarski tim je od kuće odveo Nikolaja Jorgu i dovozio u šumu Strežniku, gde je na njega pucano 9 puta. Tako je istoričar životom platio za svoja mišljenja u doba kada su političko nasilje, mržnja i zlostavljanje zamenili pravdu.