35 godina od početka Rumunske revolucije
O rumunskoj revoluciji iz decembra 1989. mnogo se pisalo i govorilo sa mnogo tačaka gledišta, sa velikom strašću.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 23.12.2024, 15:50
O rumunskoj revoluciji iz decembra 1989. mnogo se pisalo i govorilo sa mnogo tačaka gledišta, sa velikom strašću. Toliko je toga rečeno da se čini da je tema iscrpljena. Ali istoričari će uvek objašnjavati i tumačiti značenje takvog procesa. Rumunska revolucija iz decembra 1989. je referentni momenat novije istorije Rumunije, to je 0 tačka na osi na kojoj su označene gradacije istorije od juče do prekjuče i do danas.
U Temišvaru je 16. decembra 1989. počeo mali protest koji je, poput grudve snega, doveo do lavine demonstracija. Oluja koja je usledila širom zemlje dovešće 22. decembra do smene Nikolaea Čaušeskua i njegovog režima po cenu približno 1150 mrtvih i 4100 ranjenih. Od onih koji su tada umrli u Temišvaru, režim je pokušao da njih 44 učini nestalim: odvedeni su u Bukurešt, stavljeni u peći u krematorijumu, a njihov pepeo bačen u kanalizaciju u opštini Popešti-Leordeni, na jugu Bukurešta. Tada su u Temišvaru Rumuni ustali da se bore protiv svega što je značilo politiku koja je vođena posle 1945. godine i za prava i za bolji život. Tog 16. decembra 1989. vrlo malo ljudi je slutilo šta će doneti naredni dani. Novinar Mirča Karp, jedan od bivših direktora radio stanice slobodna Evropa i jedan od njenih glavnih animatora, podsetio se u intervjuu Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije 1997. grozničavih očekivanja koja su svi imali.
„Posle onoga što se desilo u Brašovu 1987. godine, usledile su godine 1988-1989, godine u kojima je padala gvozdena zavesa, godine u kojima su događaji žurili, u Istočnoj Nemačkoj, u Poljskoj, u Mađarskoj, u Čehoslovačkoj. Samo kod nas kao da su stvari stajale, ništa se nije pomerilo. Činilo se da Čaušesku u velikoj meri kontroliše situaciju, da je čak mogao da ode u zvaničnu posetu Iranu, odakle se vratio obavešten da se u zemlji dešavaju neke ozbiljne stvari. Ali Čaušesku, međutim, nije verovao da je njegova pozicija ugrožena“.
Evropa 1989. je ključala, a pojavljivanje Solidarnosti u poljskoj političkoj areni u proleće bilo je signal za povratak u život. Do decembra, širom Centralne i Istočne Evrope, manifestacija vetra promena, kako kaže stihovi čuvene pesme Škorpiona, nije mogla da se zaustavi. Za Mirču Karpa početak rumunske revolucije u Temišvaru bio je ispunjenje goruće želje, ali i šok.
„Došao je decembar 1989. i sa ovom prvom varnicom događaji u Temišvaru. Moram reći da su nas iznenadili u smislu trenutka u kojem su se odigrali, jer smo se, naravno, i psihički i sa stanovišta organizovanja programa za moguću smenu režima u Rumuniji, pripremili. Ali, sam po sebi, 16. i naredni dan, 17. decembar 1989. godine, došao je neočekivano za nas. Što se mene tiče, bio sam na kratkom odsustvu, tih dana nisam bio ni u kancelariji. Moj kolega Sorin Kunea je prvi u etru preneo šta se dešava u Temišvaru. Od 18. decembra smo se organizovali i počeli da radimo timski i da radimo 24 sata dnevno. Radili smo u timovima od 3 ili 4 osobe, bez prestanka, pripremajući sve ove emisije na brzinu samo na osnovu informacija koje smo imali od novinskih agencija u inostranstvu, od nekih putnika iz Rumunije.“
Rumuni koji su toliko decenija živeli u strahu i poniženju imali su veoma važnu moralnu podršku u radio stanicama na rumunskom jeziku. Mirča Karp je rekao da su tokom dana manifestacija u Temišvaru on i njegova stanica obavljali svoju dužnost najbolje što su mogli.
„U trenutku kada je revolucija počela, siguran sam da smo mi bili na sceni, i ostale radio stanice i slobodna Evropa, možda pre svega slobodna Evropa. Ali, u svakom slučaju, mi nismo efektivno doprineli rasterećenju decembarskih događaja kroz zapaljive prenose, kroz emisije koje bi podstakle stanovništvo na ustanak protiv režima. Možda bi bilo bolje, možda bi bilo gore. Moje stanovište je da američka vlada, govorim o Glasu Amerike i Slobodnoj Evropi, ni na koji način ne bi dozvolila akciju naših radio stanica, akciju koja bi dovela do krvave revolucije, revolucije koja bi koštala ljudske živote i uništenje“.
Dana 16. decembra 1989. godine, pre 35 godina, u Temišvaru je počela da se piše knjiga o novijoj istoriji Rumunije. Nova knjiga koju će pročitati i razumeti oni koji žele da znaju zašto je Rumunija ovakva.