110 godišnica seljačke bune od 1907 godine(20.02.2017)

Na početku 20 veka, Rumunija je bila na putu modernizacije i evropeizacije. U 19 veku, elite i društvo su se opredelili za političku, ekonomsku, društvenu i kulturnu emancipaciju. Na ovoj povoljnoj osnovi u februaru 1907 godine dogodila se prava društvena eksplozija u ruralnom svetu, poznata pod nazivom seljačka buna od 1907 godine. Ona je imala snažni odjek u Rumuniju i dosta je poznata i u inostranstvo. Istoričar Alin Čupala, profesor moderne istorije rumuna na Fakultetu istorije Bukureštanskog univerziteta odnosi se u nastavku na odjek u epohi, suprotno ambicijama Rumunije da postane moderna evropska država:

Steliu Lambru, 20.02.2017, 15:21

Na početku 20 veka, Rumunija je bila na putu modernizacije i evropeizacije. U 19 veku, elite i društvo su se opredelili za političku, ekonomsku, društvenu i kulturnu emancipaciju. Na ovoj povoljnoj osnovi u februaru 1907 godine dogodila se prava društvena eksplozija u ruralnom svetu, poznata pod nazivom seljačka buna od 1907 godine. Ona je imala snažni odjek u Rumuniju i dosta je poznata i u inostranstvo. Istoričar Alin Čupala, profesor moderne istorije rumuna na Fakultetu istorije Bukureštanskog univerziteta odnosi se u nastavku na odjek u epohi, suprotno ambicijama Rumunije da postane moderna evropska država:

,,Buna je bila veliki šok u epohi zbog ćinjenice da je događaj imao srazmere bez presedana. 1906 godine, dakle malo pre bune Rumunija je organizovala jubilarnu izložbu koja je odjeknula i u inostranstvo. Bila je izložba koja se želela kao neki zaključak, evaluacija razvoja rumunskog društva počev od 1866 godine kada je budući kralj Karol od Hohenzolern Sigmaringen došao u Rumuniju i datum kada je izglasan Ustav koji je stavio osnovu političkog sistema ustavne monarhije. Za relativno kratko vreme imamo s jedne strane uspehe, pozitivne stvari koje je ćinila Rumunija u poslednje 40 godine, a s druge strane imamo neuspehe, dokaz granica ovog sistema. “<
.<
>

Poljoprivredni rad se nije isplaćivao, i imao je dosta mali udeo u ekonomiju. Tome se dodaje nepostojanje etike rada, nepismenost i alkoholizam, a zakupnici zemljišta su znali da iskoriste sve slabosti seljaka. Buna je počela na severu Moldavije 8 februara u opštini Flamanzi koja je u agrarnoj zoni. 9 marta buna se širila na jugu u Vlaškoj i Olteniji i na kraju istog meseca je ugušena uz pomoč vojske. Ljuti seljaci napali su imanja zakupaca, u nekim zonama napali su i domove boljara ubijajući ljude i zapaljujući kuće i drugu imovinu. Postoje glasovi koji su verovali da su pobunjenici išli predaleko sa njihovim manifestacijama. Književnik Jon Luka Karađijale beleži da seljačka buna je imala srazmere odlučne terorističke revolucije, skoro kao pravi građanski rat. U toku bune dogodili su se i sukobi između grupa pobunjenih seljaka i seljaka koji nisu želeli da učestvuju u nasilje. Agrarno pitanje je bilo hronično , ali nije to glavni uzrok pokretanja događaja, veruje Alin Čjupala:

,,Rumunska istoriografija smatra da je glavni uzrok bune nedovoljno zemljište u ruralnoj sredini. Prema mom mišljenju uzroke bune treba povezati za mnogo složeniju ćinjenicu da sistem ne funkcioniše do tog tako niskog nivoa. Imali smo korumpiranu lokalnu upravu koja je imala misiju da brani seljaka svih zloupotreba. Seljak je ostavljen da se sam snalazi ispred birokratskog sistema kojeg nije razumeo i nije znao da mu se suprostavi. Tada je seljak pokazao svoje nezadovoljstvo a buna je samo posledica ogorćenja. Seljaci su želeli da nasiljem upozore na ovo pitanje, koje je elita znala ali je bila nesposobna da pronađe odgovarajuće rešenje. I to je paradoks rumunskog društva, problem je dobro poznat, ali postoji nesposobnost da se stave u praksi rešenja koja teoretski su poznata. “<
><
>

Alin Čupala odnosi se I na neke intepretacije bune, kao što su antisemitski karakter ili spoljni uticaj:

,,U trenutku kada je pokušan pronalazak obrazloženja za ovu bunu mnogo je razgovarano o ulozi jevreja. Buna od 1907 godine, kao što je afera Drajfus u Francuskoj, trenutak koji pokazuje srazmere rumunskog antisemitizma. To je bio miran antisemitizam, u kojem nije bilo nasilja. Jevreji su smatrani krivcima za pokretanje bune zbog zloupotreba jevrejskih zakupaca u Moldaviji protiv seljaka. Niko više nije razmislio na ćinjenicu da većina zakupaca nisu bili jevreji, već rumuni. Pojavile su se I neke čudne interpretacije, kao na primer da su austro-ugarske ili ruske tajne službe organizovale ovu bunu da bi stvorile nemire u Rumuniju. Taj scenario je lažan. Buna je pitanje rumunskog društva, inaće veoma ozbiljno I koje nije u potpunosti rešeno ni u međuratnom periodu. “<
><
>

Pisalo se tada da se radi o 11 hiljada žrtava u redovima seljaka. Alin Čupala odnosi se u nastavku na poreklo ove brojke i koje su njegove procene:

,,Brojka od 11 hiljada pojavljuje se tada u listovima Adevarul i Dimineaca, koji su bili leve orientacije i pripadali su socialisti Konstatinu Mileu. Tu brojku ne podržava realnost. Komunistički režim je preuzeo ovu brojku bez ikakve provere. Nikolaje Čaušesku je organizovao 1977 godine kongres seljaka na kojem je pozvao 11 hiljada delegata da bi obeležio broj žrtava od 1907 godine. Teško je da se saznaje koliko je ljudi tada poginulo i verovatno nikada nećemo saznati. Predmete sa rezultatima istrage je preuzeo Jonel Bratijanu, Ministar unutrašnjih poslova i predao je kralju u trenutku kada je Nacionalna Liberalna Stranka napustila vlast. Bratijanu je znao da će njegovi protivnici konzervativci upotrebiti te predmete protiv njega. Prema mojim procenama, imajući u vidu i neke dokumente o broju poginulih 1907 godine, ja bih se odnosio na 2 hiljade žrtve. Ali nije ni važno ako je poginulo 11 ili 2 hiljade, već ćinjenica da u društvu koje je odlučno krenulo na putu modernizacije, ljudi umiru jer birokratski aparat nije sposoban da reši veoma ozbiljno pitanje.“<
><
>

Buna od 1907 godine je pokazala da jako je država znatno napredovala, još je imala dosta da nadoknadi, ali nije manje istinita ni ćinjenica da tada još se čekala promena mentaliteta rumunskog ruralnog sveta.