100 godišnjica bitke u Turtukaji(03.10.2016)

27 avgusta 1916 godine, Rumunija je proglasila rat Austro-ugarskoj i ušla je u Prvi svetski rat. Saveznik Nemačke, Bugarska koja je bila u ratu još od 1915 godine odmah je uputila vojsku u gradu Turtukaja, na jug Dunava, nadomak grada Oltenica, 70 kilometara jugo-istoćno od Bukurešta. Turtukaja je smatrana glavnom operacionalnom bazom rumuske armije na jug Dunava i ušla je u sastavu Kraljevine Rumunije posle Bukureštanskog mira od 1913 godine, kao posledica drugog balkanskog rata. Bitka u Turtukaji odvila se u periodu od 1 do 6 septembra 1916 godine i znaćila je veliki poraz rumunske vojske. Smatrana u rumunskoj istoriografiji kao katastrofa, poraz u Turtukaji je imao za posledicu rušenje plana operacija generalštaba rumunske armije. Rumunska armija u defanzivi je brojila 39 hiljada vojnika dok bugarsko-nemačka armija je brojila 55 hiljada vojnika. Rumuni su izgubili više od 6 hiljada vojnika, mrtvih i ranjenih, dok bugari i nemci više od 7700 vojnika. Sem toga Rumunija je izgubila 28 hiljada vojnika koji su zarobljeni. O bitci iz Turtukaje mnogo se pisalo i nju su analizirali istoričari, vojnici i očevidci. Istoričar Sorin Kristesku iz Univerziteta Spiru Haret u Bukureštu veruje da su dva aspekata važni, obuka rumunske armije i njen moral:

Steliu Lambru, 02.10.2016, 15:47

27 avgusta 1916 godine, Rumunija je proglasila rat Austro-ugarskoj i ušla je u Prvi svetski rat. Saveznik Nemačke, Bugarska koja je bila u ratu još od 1915 godine odmah je uputila vojsku u gradu Turtukaja, na jug Dunava, nadomak grada Oltenica, 70 kilometara jugo-istoćno od Bukurešta. Turtukaja je smatrana glavnom operacionalnom bazom rumuske armije na jug Dunava i ušla je u sastavu Kraljevine Rumunije posle Bukureštanskog mira od 1913 godine, kao posledica drugog balkanskog rata. Bitka u Turtukaji odvila se u periodu od 1 do 6 septembra 1916 godine i znaćila je veliki poraz rumunske vojske. Smatrana u rumunskoj istoriografiji kao katastrofa, poraz u Turtukaji je imao za posledicu rušenje plana operacija generalštaba rumunske armije. Rumunska armija u defanzivi je brojila 39 hiljada vojnika dok bugarsko-nemačka armija je brojila 55 hiljada vojnika. Rumuni su izgubili više od 6 hiljada vojnika, mrtvih i ranjenih, dok bugari i nemci više od 7700 vojnika. Sem toga Rumunija je izgubila 28 hiljada vojnika koji su zarobljeni. O bitci iz Turtukaje mnogo se pisalo i nju su analizirali istoričari, vojnici i očevidci. Istoričar Sorin Kristesku iz Univerziteta Spiru Haret u Bukureštu veruje da su dva aspekata važni, obuka rumunske armije i njen moral:

,, Bitka u Turtukaji ima 2 aspekata. Kao prvo radi se o aspektu slabe obuke. Mobilisano je 800 hiljada ljudi, ali su bile puške samo za 500 hiljada ljudi. U zemlji je stiglo od 1914 do 1918 godine oko 120 hiljada pušaka Lebel iz Francuske. Od maksimalno 500 hiljada pušaka, oko 100 hiljada su bile još iz doba rata od 1877 godine. U ratu od 1913 godine Dunav je prošlo 460 hiljada rumunskih vojnika, ali samo 300 hiljada su imali puške. I u Turtukaji se isto dogodilo. Vojska nije imala dovoljno municije, nije imala dovoljno oružja i topovi su pogrešno montirani, dakle nisu imali nikakve posledice po neprijatelja. Bila je prava katastrofa. “<
.<
>

Moralna snaga jedne vojske, sem dotacije i obuke vojnika veoma je važna u pobedi u jednom ratu. Sorin Kristesku veruje da je ona odlučujuća u bitci u Turtukaji i njene posledice su bile važne po ceo tok rata:

,, Vojna katastrofa udvostručena je moralnim asepektom. 6 septembra 1916 godine Bukurešt je preplavljen velikim brojem ranjenika. Moralni aspekt polazi i od glasina, verovanja bukureštanaca da će se iz Turtukaje bugarske i nemačke trupe usmeriti u pravcu prestonice. Pojavila se opšta panika koja se odrazila i na vojnu komandu. Odlučeno je da se zaustavi ofanziva u Transilvaniji i da se organizuje povlaćenje iz Flamande. Ali nisu svi ljudi tako reagovali. Slavni novinar, i glavni urednik lista Adevarul, Konstantin Mile u tim tragičnim danima je objavio članak u kojem je tvrdio da je takav rat, pobedili smo na severu, napredovali smo, pobeđeni smo jugu, a jedno kompenzira drugo. Netreba da usvojimo odluke pod panikom, bugari nemogu tako brzo da stignu u Bukureštu. Mile je pisao da moramo ostati mirni i staloženi, ne da uđemo u panici još od prvog poraza. Ipak, moralna posledica poraza u Turtukaji je bila ogromna. “<
><
>

Turtukaja je ostavila snažne rane na rumunsku javnost. Sorin Kristesku je ocenio da glavno obrazloženje za ovaj poraz je slaba organizacija vojske. Lakoća sa kojom Rumunija je ušla u ratu, socijalno i ekonomsko stanje žitelja, većina seljaci ima veliki znaćaj u ono što se dogodilo pre 100 godina. Ponovo Sorin Kristesku:

,, Turtukaja je ostala u istoriju kako su je opisali Đorđe Toparčanu, Gheorge Bratijanu i drugi. Bio je tragični trenutak koji pokazuje nespremnost rumunske vojske. Zašto? Jer je vojska sastavljena od seljaka, seljaci koji prema rečima istoričara Nikolaja Jorge od 1908 godine u Parlamentu su najsiromašni u Evropi. Ako gledamo na uzroke poraza ja smatram da glavni razlog je nedovoljna municija. Svaki vojnik je imao na raspolaganju samo 100 metaka, a ukupna proizvodnja je bila po jedan metak dnevno za svakog vojnika. To znaći da je vojnik raspolagao sa po jednim metkom dnevno. Mi znamo da u stoti dan borbi je pao Bukurešt 6 decembra 1916 godine. Nije bilo mogućnosti da se pomaže vojnicima iz Turtukaje. U drugom redu, topovi i mitraljezi nisu se mogli postaviti da bi se koristili protiv neprijatelja. Tada je bilo jasno da je rumunska vojska izložena brzom i katastrofalnom porazu. “<
><
>

Posle poraza, za 28 hiljada zarobljenih rumunskih vojnika usledile su 2 tragične godine u bugarskim logorima. Njihova sećanja su tužne stranice u kojima se može videti dostojanstvo, razočarenje, poniženje i na kraju radost oslobađanja i pobeda od 1918 godine. To je godina u kojoj se cela Evropa radovala uspostavljenju konaćno mira.