Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

100 godišnjica bitke u Turtukaji(03.10.2016)

27 avgusta 1916 godine, Rumunija je proglasila rat Austro-ugarskoj i ušla je u Prvi svetski rat. Saveznik Nemačke, Bugarska koja je bila u ratu još od 1915 godine odmah je uputila vojsku u gradu Turtukaja, na jug Dunava, nadomak grada Oltenica, 70 kilometara jugo-istoćno od Bukurešta. Turtukaja je smatrana glavnom operacionalnom bazom rumuske armije na jug Dunava i ušla je u sastavu Kraljevine Rumunije posle Bukureštanskog mira od 1913 godine, kao posledica drugog balkanskog rata. Bitka u Turtukaji odvila se u periodu od 1 do 6 septembra 1916 godine i znaćila je veliki poraz rumunske vojske. Smatrana u rumunskoj istoriografiji kao katastrofa, poraz u Turtukaji je imao za posledicu rušenje plana operacija generalštaba rumunske armije. Rumunska armija u defanzivi je brojila 39 hiljada vojnika dok bugarsko-nemačka armija je brojila 55 hiljada vojnika. Rumuni su izgubili više od 6 hiljada vojnika, mrtvih i ranjenih, dok bugari i nemci više od 7700 vojnika. Sem toga Rumunija je izgubila 28 hiljada vojnika koji su zarobljeni. O bitci iz Turtukaje mnogo se pisalo i nju su analizirali istoričari, vojnici i očevidci. Istoričar Sorin Kristesku iz Univerziteta Spiru Haret u Bukureštu veruje da su dva aspekata važni, obuka rumunske armije i njen moral:

100 godišnjica bitke u Turtukaji(03.10.2016)
100 godišnjica bitke u Turtukaji(03.10.2016)

, 02.10.2016, 15:47

27 avgusta 1916 godine, Rumunija je proglasila rat Austro-ugarskoj i ušla je u Prvi svetski rat. Saveznik Nemačke, Bugarska koja je bila u ratu još od 1915 godine odmah je uputila vojsku u gradu Turtukaja, na jug Dunava, nadomak grada Oltenica, 70 kilometara jugo-istoćno od Bukurešta. Turtukaja je smatrana glavnom operacionalnom bazom rumuske armije na jug Dunava i ušla je u sastavu Kraljevine Rumunije posle Bukureštanskog mira od 1913 godine, kao posledica drugog balkanskog rata. Bitka u Turtukaji odvila se u periodu od 1 do 6 septembra 1916 godine i znaćila je veliki poraz rumunske vojske. Smatrana u rumunskoj istoriografiji kao katastrofa, poraz u Turtukaji je imao za posledicu rušenje plana operacija generalštaba rumunske armije. Rumunska armija u defanzivi je brojila 39 hiljada vojnika dok bugarsko-nemačka armija je brojila 55 hiljada vojnika. Rumuni su izgubili više od 6 hiljada vojnika, mrtvih i ranjenih, dok bugari i nemci više od 7700 vojnika. Sem toga Rumunija je izgubila 28 hiljada vojnika koji su zarobljeni. O bitci iz Turtukaje mnogo se pisalo i nju su analizirali istoričari, vojnici i očevidci. Istoričar Sorin Kristesku iz Univerziteta Spiru Haret u Bukureštu veruje da su dva aspekata važni, obuka rumunske armije i njen moral:


,, Bitka u Turtukaji ima 2 aspekata. Kao prvo radi se o aspektu slabe obuke. Mobilisano je 800 hiljada ljudi, ali su bile puške samo za 500 hiljada ljudi. U zemlji je stiglo od 1914 do 1918 godine oko 120 hiljada pušaka Lebel iz Francuske. Od maksimalno 500 hiljada pušaka, oko 100 hiljada su bile još iz doba rata od 1877 godine. U ratu od 1913 godine Dunav je prošlo 460 hiljada rumunskih vojnika, ali samo 300 hiljada su imali puške. I u Turtukaji se isto dogodilo. Vojska nije imala dovoljno municije, nije imala dovoljno oružja i topovi su pogrešno montirani, dakle nisu imali nikakve posledice po neprijatelja. Bila je prava katastrofa. “<
.<
>


Moralna snaga jedne vojske, sem dotacije i obuke vojnika veoma je važna u pobedi u jednom ratu. Sorin Kristesku veruje da je ona odlučujuća u bitci u Turtukaji i njene posledice su bile važne po ceo tok rata:


,, Vojna katastrofa udvostručena je moralnim asepektom. 6 septembra 1916 godine Bukurešt je preplavljen velikim brojem ranjenika. Moralni aspekt polazi i od glasina, verovanja bukureštanaca da će se iz Turtukaje bugarske i nemačke trupe usmeriti u pravcu prestonice. Pojavila se opšta panika koja se odrazila i na vojnu komandu. Odlučeno je da se zaustavi ofanziva u Transilvaniji i da se organizuje povlaćenje iz Flamande. Ali nisu svi ljudi tako reagovali. Slavni novinar, i glavni urednik lista Adevarul, Konstantin Mile u tim tragičnim danima je objavio članak u kojem je tvrdio da je takav rat, pobedili smo na severu, napredovali smo, pobeđeni smo jugu, a jedno kompenzira drugo. Netreba da usvojimo odluke pod panikom, bugari nemogu tako brzo da stignu u Bukureštu. Mile je pisao da moramo ostati mirni i staloženi, ne da uđemo u panici još od prvog poraza. Ipak, moralna posledica poraza u Turtukaji je bila ogromna. “<
><
>


Turtukaja je ostavila snažne rane na rumunsku javnost. Sorin Kristesku je ocenio da glavno obrazloženje za ovaj poraz je slaba organizacija vojske. Lakoća sa kojom Rumunija je ušla u ratu, socijalno i ekonomsko stanje žitelja, većina seljaci ima veliki znaćaj u ono što se dogodilo pre 100 godina. Ponovo Sorin Kristesku:


,, Turtukaja je ostala u istoriju kako su je opisali Đorđe Toparčanu, Gheorge Bratijanu i drugi. Bio je tragični trenutak koji pokazuje nespremnost rumunske vojske. Zašto? Jer je vojska sastavljena od seljaka, seljaci koji prema rečima istoričara Nikolaja Jorge od 1908 godine u Parlamentu su najsiromašni u Evropi. Ako gledamo na uzroke poraza ja smatram da glavni razlog je nedovoljna municija. Svaki vojnik je imao na raspolaganju samo 100 metaka, a ukupna proizvodnja je bila po jedan metak dnevno za svakog vojnika. To znaći da je vojnik raspolagao sa po jednim metkom dnevno. Mi znamo da u stoti dan borbi je pao Bukurešt 6 decembra 1916 godine. Nije bilo mogućnosti da se pomaže vojnicima iz Turtukaje. U drugom redu, topovi i mitraljezi nisu se mogli postaviti da bi se koristili protiv neprijatelja. Tada je bilo jasno da je rumunska vojska izložena brzom i katastrofalnom porazu. “<
><
>


Posle poraza, za 28 hiljada zarobljenih rumunskih vojnika usledile su 2 tragične godine u bugarskim logorima. Njihova sećanja su tužne stranice u kojima se može videti dostojanstvo, razočarenje, poniženje i na kraju radost oslobađanja i pobeda od 1918 godine. To je godina u kojoj se cela Evropa radovala uspostavljenju konaćno mira.

Diplomatski odnosi Rumunija-Savezna Republika Nemačka
Stranice istorije понедељак, 13 јануар 2025

Diplomatski odnosi Rumunija-Savezna Republika Nemačka

Pojava, posle 1945. godine, dve nemačke države na mapi Evrope bila je posledica dubokih neslaganja između Sjedinjenih Američkih Država, Velike...

Diplomatski odnosi Rumunija-Savezna Republika Nemačka
Rumunska revolucija nakon 35 godina
Stranice istorije понедељак, 06 јануар 2025

Rumunska revolucija nakon 35 godina

Često se govori o velikim resetovanjima kada jedan tip lidera pobedi na izborima u velikoj globalnoj zemlji, kao što je bila pobeda Donalda Trampa...

Rumunska revolucija nakon 35 godina
Rumunska revolucija za mlade
Stranice istorije понедељак, 30 децембар 2024

Rumunska revolucija za mlade

Mesec decembar je mesec u kome od 1989. godine Rumuni obeležavaju trenutak pada komunističkog režima, onog koji im je skoro pola veka ukidao...

Rumunska revolucija za mlade
35 godina od početka Rumunske revolucije
Stranice istorije понедељак, 23 децембар 2024

35 godina od početka Rumunske revolucije

O rumunskoj revoluciji iz decembra 1989. mnogo se pisalo i govorilo sa mnogo tačaka gledišta, sa velikom strašću. Toliko je toga rečeno da se...

35 godina od početka Rumunske revolucije
Stranice istorije понедељак, 16 децембар 2024

Matematički glasnik

U svojoj skoro 250-godišnjoj istoriji, rumunska štampa beleži i najduže neprekidno pojavljivanje jedne publikacije. Reč je o „Matematičkom...

Matematički glasnik
Stranice istorije понедељак, 09 децембар 2024

Komunistička partija Rumunije u ilegalnosti

Kraj Prvog svetskog rata, daleko od smirivanja usijanih duhova koji su ga započeli, podstakao je nove besove i opsesije, a ekstremna rešenja su...

Komunistička partija Rumunije u ilegalnosti
Stranice istorije понедељак, 02 децембар 2024

Stogodišnjica Euđena Lovineskua

Rumunska kultura 2024. odaje počast jednom od svojih najznačajnijih predstavnika, istoričaru i književnom kritičaru Euđenu Lovineskuu. Rođen...

Stogodišnjica Euđena Lovineskua
Stranice istorije понедељак, 11 новембар 2024

Dnevni list Skanteja

Jedno od jakog oružja propagande komunističkog režima bila je štampa. Sloboda govora i štampe je pravo stečeno u 18. veku, formalno usvojeno...

Dnevni list Skanteja

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company