Vrhunski umetnički kurioziteti otkriveni 2021 ( 28.12.2021)

Možda neki ljudi misle o umetnosti kao o specijalizovanom polju manje dostupnom neupućenima. Međutim, kad umetnost izađe na ulice, ili nas pozove na igru, ili dođe u naš dom, sigurno svako može da uživa u ovom iskustvu.

Ana-Maria Cononovici, 28.12.2021, 18:25

Možda neki ljudi misle o umetnosti kao o specijalizovanom polju manje dostupnom neupućenima. Međutim, kad umetnost izađe na ulice, ili nas pozove na igru, ili dođe u naš dom, sigurno svako može da uživa u ovom iskustvu.

Tokom 2021. godine otkrili smo nekoliko takvih projekata. Primer bi bila slika naslikana na pločama od pleksiglasa koje oivčavaju most preko reke Olaneštj, slika koju je napravio Adrijan Jonuc Luca, nastavnik plastične umetnosti, u Dečjoj palati u Rmniku Vlča. Postignuće dostojno knjige rekorda – Adrian Jonuc Luca slikajući na 58 starih ploča na starom mostu u Rmniku Vlča.

Umetnost se takođe može otkriti kroz igru. U to nas uverava Katalina Stančju, inicijator projekta Muzejska potraga, kroz koji je popularna Soba spašavanja“ kombinovana sa potragom za muzejskim blagom.

Nedavno je pokrenuta virtuelna platforma preko koje možete posetiti muzeje u selima, do sada 28 muzeja u svakoj županiji, u regionu Moldavije. Priču o ovom projektu saznali smo od Jonuca Toderaškua – vizuelnog urednika i dokumentarnog fotografa u okviru projekta:

Počevši od 1. decembra, možemo da istražujemo novu platformu www.muzeedelasat.ro posvećenu ruralnim muzejima. Počinjemo sa osam okruga u regionu Moldavije i planiramo da u naredne dve-tri godine pokrijemo celu zemlju i napravimo rendgenski snimak muzeja u ruralnom području. Na ovoj platformi su virtuelne ture, koje smo radili u seoskim muzejima, fotografije i materijali dokumentovani na licu mesta. Napravili smo ovu virtuelnu posetu, možete da istražite svaku sobu, zaustavite se na izložbi, pogledate detaljnije i probudite želju da fizički istražite mesto, odnosno da istražite ulice sela. A to je zato što imamo strast prema selu i mislimo da to treba mnogo intenzivnije promovisati, jer postoji poseban mir i vrednosti su nekako veoma različite.

Nacionalni muzej savremene umetnosti u Bukureštu ne prestaje da iznenađuje. Nakon nekonvencionalnih izložbi – nekih možda čak i previše osporavanih, i kolekcija obnavljanih svakih 6 meseci, ili ogromnih instalacija koje impresioniraju već na samom ulazu, muzej je kreirao projekte kako bi decu zatečenu pandemijom kod kuće“ približio muzeju.

Tako su se pojavili:

Savremena umetnost od Planktona do Međugalaktičkog leta“ – serija radionica prilagođenih mališanima da razumeju izložbu Gledajući istoriju. 1947.-2007.“, ali i odakle dolazi i hrani se savremena umetnost uopšte;

Noć u muzeju“ – radionice prilagođene mališanima da razumeju izložbu Umetnost kroz dopisivanje“, projekat koji zbližava decu starijima, olakšavajući komunikaciju među generacijama.

Astrid Bogdan, bibliotekarka muzeja, ispričala nam je priču o projektu pod nazivom Onlajn vikend u Nacionalnom muzeju savremene umetnosti – Večeri čitanja za najmlađe:

Krajem prethodne godine, zajedno sa svojim kolegama, postavila sam kamen temeljac onoga što zovemo Večeri čitanja u muzeju“. Praktično svakog petka od 19 časova okupljamo se mali i veliki, čitamo priče iz naše, muzejske biblioteke. Postepeno pokušavamo da kombinujemo ove večeri pretežno usmerene na čitanje, uz male grafičke intervencije ilustratora knjiga, kao i muzičke intervencije, kako bi čitanje teksta, dobilo zvuk i boju. Imamo priliku da otkrijemo neke naslove upravo iz lektire autora. Nemamo starosnu granicu, jer su naše radionice inkluzivne. Takođe želimo da nastavimo stari običaj pričanja priča kraj tople peći“ – i to je besplatan program. A onlajn organizovanje ovih projekata donosi nam učesnike kako na lokalnom, tako i na međunarodnom planu.

Mišelin Rumunija je omogućila izdavanje Zelenog vodiča“ posvećenog našoj zemlji. Jubilarni Vodič Mišelin-a Rumunija 500 pejzaža, destinacija i iskustava je izuzetna publikacija koja objedinjuje i ističe lepote Rumunije u smislu arhitekture, kulture, etnografije, gastronomije. Ovo jubilarno izdanje, povodom 20. godišnjice prisustva Mišelin grupe u Rumuniji, skrenulo nam je pažnju na nekoliko kulturnih institucija u zemlji.

Na primer, Muzej ASTRA u Sibiu ovde je prisutan od 2019. godine, i drugi put zaredom je obeležen sa tri Mišelinove zvezdice.

Takođe ovde vidimo da su samo dva rumunska muzeja dobila maksimalnu ocenu u ovom izdanju Mišelin vodiča, odnosno Nacionalni muzej umetnosti Rumunije i Muzej rumunskog seljaka.

Dve druge destinacije, iz Kluža, odnosno Etnografski muzej Transilvanije i Muzej umetnosti, već su nekoliko godina dobile priznanje u Mišelin vodiču, ali su takođe dobile po dve zvezdice u ovogodišnjem jubilarnom izdanju.

Tudor Salađan, direktor Etnografskog muzeja Transilvanije, detaljno opisuje rad muzeja:

Mislim da glavnu atrakciju predstavljaju pre svega naše kolekcije, stalna postavka koja je strukturisana prema klasičnim principima etnografije, od kojih nismo nikad odustali, za 99 godina postojanja ovog muzeja. Tako, naša stalna postavka nije u potpunosti ustupila mesto umetničkom iskušenju i zadržala strukturu koja može da doprinese edukaciji posetioca i, naravno, u isto vreme, oduševljenju publike. Od naših kolekcija, verovatno jedna od najupečatljivijih je ona tradicionalnih narodnih nošnji.

Ostanite sa nama da saznate koje druge lepe inicijative dolaze u novoj 2022. godini.