Vesla Petrila

Pre četiri godine, rudnik Petrila je bio zatvoren i proglašen nacionalnim spomenikom. U tom trenutku je grupa građana, vođeni manje uoibčajnim idejama umetnika Jona Barbua i sakupljeni u Udružene Vesele Kolonije, odlučila da pretvori okolinu rudnika Petrila u kulturnu, muzejsku, turističku i komercijalnu lokaciju. Ovo je prvi put da grupa intelektualaca i umetničkih arhitekata mogu postati vlasnici rudnika, kulturnog rudnika. Mihaj Danču, predstavnik Udruženja Vesele kolonije rekao nam je celu priču: Udruženje Vesela Kolonija je osnovana 2013. godine, istovremeno sa nekoliko projekata za kraj te godine koji su osmislili moje kolege i ja, a vezani su za arhitekturu. Polazilo se od pretpostavke da u Naselju Kolonije iz Petročanija, najvećeg istorijskog kompleksa u Valja Žiuluj, klasifikovan kao istorijski ansambl, treba osvežiti, da je neophodna restauracija i urbana regeneracija. I tad smo osnovali ovo udruženje, za početak smo imali radionice sa decom, decom koja su želela veselije naselje od postojećeg“.

Daniel Onea, 26.03.2019, 15:42

Pre četiri godine, rudnik Petrila je bio zatvoren i proglašen nacionalnim spomenikom. U tom trenutku je grupa građana, vođeni manje uoibčajnim idejama umetnika Jona Barbua i sakupljeni u Udružene Vesele Kolonije, odlučila da pretvori okolinu rudnika Petrila u kulturnu, muzejsku, turističku i komercijalnu lokaciju. Ovo je prvi put da grupa intelektualaca i umetničkih arhitekata mogu postati vlasnici rudnika, kulturnog rudnika. Mihaj Danču, predstavnik Udruženja Vesele kolonije rekao nam je celu priču: Udruženje Vesela Kolonija je osnovana 2013. godine, istovremeno sa nekoliko projekata za kraj te godine koji su osmislili moje kolege i ja, a vezani su za arhitekturu. Polazilo se od pretpostavke da u Naselju Kolonije iz Petročanija, najvećeg istorijskog kompleksa u Valja Žiuluj, klasifikovan kao istorijski ansambl, treba osvežiti, da je neophodna restauracija i urbana regeneracija. I tad smo osnovali ovo udruženje, za početak smo imali radionice sa decom, decom koja su želela veselije naselje od postojećeg“.

Udruženje Vesela Kolonija pretvorilo je rudarsko područje u rutu sa izložbenim prostorijama i laboratorijima za istraživanje i eksperimentisanje, gde se putem umetničkih i teoretskih sredstava, i uz saradnju sa lokalnim zajednicama, predstavila i analizirala istorija i sadašnjost Petrile i njenih mogunosti transformacije. Za originalnost projekta, Udruženje Vesela Kolonija je dobila nagradu Nacionalne Uprave za Kulturu (AFCN), na Gali Nagrada. Više detalja o ovoj nagradi reći će nam Mihaj Danču: Reč je o nagradi koju smo dobili nakon događaja koje smo organizovali u Petrili. Moram reći da je Vesela Kolonija jedan od članova osnivača Udruženja Planeta Petrila, koje je konglomerat učesnika, koji doprinose regenerisanju industrijskog nasledstva rudarstva Petrila i njenog transformisanja u ekonomski, socijalni i kulturni centar u Valja Žiuluj. Kao član osnivač, preuzeli smo na sebe menadžment projekta Kulturna Eksploatacija Petrila“, čiji je cilj transformacija rudarstva u kulturnu eksploataciju, na prostoru bivšeg rudnika. Prošle godine u avgustu se održao ovaj događaj i tad smo odabrali preimenovanje Rudarskog Ansambla u Kulturni Ansambl, kao rezultat obavljanja različitih kulurnih, sportskih i drugih aktivnosti“.

Organizatori događaja u rudniku Petrila su krenuli od misli: ako mi rudnik nije dozovlio 27 godina da umrem od gladi, sad ja ne želim da dopustim da rudnik umre…“, kako je izjavio na dodeli nagrade penzionisani rudar Katalin Čenuša. O organizovanim događajima reći će nam Mihaj Danču: Mi smo učinili da ponovimo događaje organizovane od 2014. godine i u 2018. godini da zadržimo podignuti nivo pažnje na projekat Petrila, visoki nivo koji je postavio dokumentarni film Planeta Petrila, u režiji Andreja Daskaleskua, sa Katalinom Čenušom i Jonom Barbuom, u ulozi glumaca. Dakle, tokom 2018. godine realizovali smo ukupno 10 kulturnih akcija, od kojih su najveće: Dan otvorenih rudnika, 1. maj i Kulturna eksploatacija Petrila, održan od 10. do 12. avgusta. Događaji su se sastojali od privremenog aktiviranja postojećih prostora, nakon rudarskih aktivnosti, odnosno administrativnih prostorija, hala punih industrijskih mašina, rudarske rute, rute uglja, javnih prostora, prolaza, galerija, industrijske infrastrukture, sve ovo je bilo pretvoreno u umetničku izložbu, kao podrška umetničkim instalacijama, organizovali su se koncerti, sportske aktivnosti, sve to u prostoru pogodnom za simulaciju onoga što vidimo na zapadu u bivšim rudarskim kompleksima koji su bili pretvoreni u kulturne, ekonomske, čak i administrativne centre.“

Mihaj Danču nam je objasnio i da je kroz uobičajnu taktiku savremenog urbanizma, bivši industrijski prostor dobio novu kulturnu vrednost, te nam je rekao šta možemo videti u Petrili: Događaji su naš prioritet broj jedan, ali mi smo stalno prisutni u rudniku, imamo volontere, bivše rudare, na čelu sa Katalinom Čenučom, a oni su ti koji zapravo održavaju ovaj prostor. U međuvremenu, 15. novembra prošle godine osnovan je i Muzej rudarskog spasioca, jedinstveni muzej u zemlji, a ovim centrom koji je bivša spasilačka stanica, osiguravamo rudnik za svakoga ko prolazi kroz ovu oblast. U stvari, prošle godine, imali smo ukupno 5000 posetilaca i učesnika, većina njih su kao kulturni objektiv imali Valja Žiuluj. Ono što posetioci mogu sad videti jeste post-industrijski prostor pretvoren u živ prostor, u park arhitektonskih objekata veoma dobrog kvaliteta, načinjenih krajem 19. veka, u međuratnom periodu i prvom periodu komunističkog perioda koji je sada dobio na boji“.

Planovi Udrženja su da nastave sa aktivnostima u Kulturnoj eksploataciji Petrila, sa bar jednim događajem mesečno. Pored toga: Po prvi put od 2012. godine svi se slažu da rudnik Petrila mora da postane kulturna iskopina koja ima i administrativnu i socijalnu i ekonomsku ulogu. Očekujemo vas u Petrila, sigurno vam neće viti dosadno, naprotiv!“ rekao je Mihaj Danču.