Ulična umetnost, motiv za šetnju (15.09.2020)
Ulična umetnost je nedavno počela da se vidi i u gradovima Rumunije. Iako izgleda da je dostupna svima, malo je onih koji je zapaze na uobičajenom putu, tako su se i pojavile promotivne inicijative, kroz šetnju. O takvoj inicijativi, punoj boja, govorimo danas.
Ana-Maria Cononovici, 15.09.2020, 15:24
Valentin Dobrin, organizator jednog od ovih alternativnih obilazaka, ispričao nam je da je ideju dobio, nakon putovanja u Berlin 2018. godine, budući da je Berlin centar ulične umetnosti u Evropi i svetu: ,,Učestvovao sam na alternativnom obilasku u Berlinu, mnogo mi se svidela ideja i kada sam se vratio kući, zapitao sam se da li i mi imamo tako nešto, zato što znam, da je ulična umetnost poslednjih godina u našoj zemlji uzela maha, pojavljuje se sve više i više murala. Saznao sam da postoje dva obilaska, ali više za turiste. Došla mi je ideja da organizujem obilazak koji da bude dostupan stanovnicima Bukurešta, a ne samo turistima. I tako je sve počelo.
Čuvši ovu priču, kao stanovnici Bukurešta, zapitali smo se, da li zaista znamo šta skriva naš grad i da li drugi bukureštanci znaju. Našu sumnju potvrdio je Valentin Dobrin, koji nam je rekao da ljudi obično ne znaju pored čega prolaze: ,,Većina bukureštanaca zna dva ili tri mesta. Oni imaju neku predstavu o lokalnim umetnicima, imaju i znanje, ali većina onoga što im pokazujem nepoznata im je i na kraju, mnogi se začude i kažu da su tu prolazili bezbroj puta, ali nisu ni pomislili da se u pozadini bloka nalazi takva lepota. Obilazak se odvija u centru Bukurešta. Polazi se sa Trga Revolucije, zatim Bulevarom Kalea Viktorije (Put Pobede), zatim preko parka Ćišmidžijua prema Ulici Kalea Grivicej, a odavde prema Pijaci Romana (Rimljanski Trg). Obilazak traje oko tri ipo sata.
Zajednica uličnih umetnika neprestalno raste, to nam je rekao naš sagovornik Valentin Dobrin, organizator jednog od ovih alternativnih obilazaka Bukurešta, i dodao: ,,Umetnici dolaze iz različitih sredina. Tu spadaju i ulični umetnici, odnosno klinci koji su nekada radili grafite, jer je sasvim prirodan prelazak sa grafita na uličnu umetnost. Baš kao što postoje umetnici koji su radili stripove, na primer, ili ilustratori koji su postali crtači zidne umetnosti. U poslednje vreme, zajednica je dosta velika, mislim da je to organiski i veoma lep razvoj ulične umetnosti u Bukureštu. Ulična umetnost ne znači samo zidna umetnost, to mogu biti stikeri, nalepnice koji se lepe na stubove, bandere, saobraćajne znake ili past-up poster, koji umetnik uradi kod kuće i zatim ga lepi negde na ulici, ima i drugih stilova.
Na granici su izmedju legalnog i ilegalnog, jer za velike instalacije potrebna su im odobrenja. Pitali smo Valentina Dobrina da li postoji univerzum tema ulične umetnosti: ,,Mnogo se razlikuju. Mogu biti društvene, političke, to zavisi od iskustva i osećanja svakog umetnika. Ulična umetnost svih stilova, počev od grafita, zidne umetnosti, postera i paste- up-a. Postoje umetnici koji čak izradjuju keramičke figurice, koje lepe u javnim prostorima, očigledno su dobro skrivene, ako vam neko ne ukaže na njih, gotovo ih je teško primetiti. Pokušavam malo i da razjasnim večito pitanje, umetnost ili vandalizam. Mnoge ljude zbunjuje, mnogi ljudi ne znaju razliku izmedju grafita i ulične umetnosti, a onda pokušavam da im razjasnim i ovaj problem. Grafit je natpis ili crtež na zidu, koji je neko napravio u svrhu oglašavanja. Sve što ga interesuje, jeste da njegovo ime bude negde na zidu i da ga svi vide. Dok se ulična umetnost razlikuje po tome što, iako je ona takodje natpis ili crtež, može imati poruku, u zavisnosti od posmatrača. Kada jedan crtež izazove reakciju posmatrača, sa moje tačke gledišta, to je ulična umetnost.
U želji da prošetamo po lepim mestima, Valentin Dobrin uputio je sledeći poziv: ,,Sve dok nema organičenja, obilasci se organizuju svake nedelje, sa polaskom sa Trga Revolucije. Više detalja možete pronaći na sajtu alternative-bucharest.com.