Tržište poljoprivrednih proizvoda (30.05.2017)

Iako je 2016. bila jedna od boljih poljoprivrednih godina, Rumunija je dostigla rekordan uvoz poljoprivrednih proizvoda od 6 milijardi evra. Trgovinski deficit poljoprivrednim proizvodima premašio je pola milijarde evra i šest puta je veći nego godinu dana ranije, kada je bio od 89 miliona evra. Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta, ukupna vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda u 2016. godini bila je od 5,95 milijardi evra, za 3,8% veća nego u 2015. Evropska unija je bila glavni trgovinski partner poljoprivrednim proizvodima, a uvoz sa ovog tržišta je predstavljao 83% ukupnog uvoza poljoprivrednih proizvoda. Prošle godine izvezeno je 7 miliona tona pšenice, dva puta više nego u 2015., u ukupnoj vrednosti od 1,14 milijardi evra. Prošle godine, takodje, je uvezeno 63.500 tona raznih sireva i 190.700 tona mleka i pavlake, za 26% više nego prethodne godine. Objašnjenje za rast uvoza potražili smo kod Štefana Padurea, predsednika Asocijacije za promovisanje rumunske hrane: ,,Smanjenjem takse na dodatnu vrednost na hranu, ova se taksa primenjuje krajnjem potrošaču i to u uslovima kada se naša zemlja ne bazira na izvoz proizvoda sa visokom dodatom vrednošću. Potrošač je imao mogucnst da bira da li će kupiti proizvod iz Evropske unije ili trećih država. Mi smo izvozili najviše subvencije, odnosno pšenicu i kukuruz, a ne proizvod višeg stepena izrada. Uzgoj stoke je prva poljoprivredna etapa. Slede meso, mesne preradjevine, pa sve do certifikacije šeme. Mi, uglavnom, uvozimo prasad, jer nismo imali i ni sada nemamo strategiju i jasno zacrtane ciljeve. U ovoj situaciji nismo mogli da se usredsredimo na pojedine instrumente pomoću finansijskih instrumenata, strukturnih ili kohezionih fondova. Kod nas je cilj bila apsorpcija, a ne dostizanje odredjenih ciljeva.’’

România Internațional, 30.05.2017, 13:17

Na spisku uvoza poljoprivrednih proizvoda prvo mesto zauzima svinjsko meso. Prošle godine u Rumuniji je konzumirano 200.000 tona svinjskog mesa iz uvoza, u ukupnoj vrednosti od 350 miliona evra. Uzgoj svinja u poslednjim godinama suočava se sa velikim problemima i nedovoljnim subvencijama. Mnogi uzgajivači su se preorijentisali na tovljenje svinja, jer je ova grana jeftinija od uzgoja priplodne stoke. Sa 4,2 miliona svinja Rumunija u Evropskoj uniji zauzima 9. mesto, iza Nemačke, Španije, Francuske, Danske, Holandije, Poljske, Italije i Belgije. O situaciji ove grane Joan Ludoši, predsednik Asocijacije proizvodjača svinjskog mesa kaže: ,,Sektor svinjskog mesa suočavao se sa izvoznim problemima. Već više od jedne decenije Rumunija nije mogla da izvozi svinjsko meso zbog slinavke. Imali smo dužu izvoznu pauzu i izgubili tržišta, a sada nije nimalo lako da se ponovo vratimo na ovo veoma konkurentno i globalizovano tržište. Treba da obnovimo izgubljene veze. U medjuvremenu tržište se menja, dolaze novi akteri, drugi kupci. Imamo veoma bojazljiv početak, ali za izvoznika svinjskog mesa treba imati strukturu i ekonomsku snagu. Pre 8 godina upoznao sam vlast da nam je potrebno dva puta više priplodnih krmača. Nije lako napraviti farmu priplodnih krmača, jer su troškovi veoma veliki. Prema statistikama, u Evropi male farme odumiru. Ne treba da nas čudi da je Španija postala jedan od glavnih motora proizvodnje svinjskog mesa u Rumuniji, jer ova zemlja je imala strategiju. Španija nije dodelila pomoć farmama sa manje od 2500 krmača. Ispod ovog broja prodaja je komplikovana i troškovi visoki.’’

Vlasti u Rumuniji su nedavno usvojile Program ,,Svinjsko meso iz rumunskih farmi’’ u cilju rešavanja problema ovog sektora. Predvidjeno je da se program realizuje u periodu 2017.- 2020. godina, a za ovu godinu je izdvojeno 86 miliona evra. Prošle nedelje Rumunija je postavljena na spisak zemalja oslobodjene od slinavke i šapa. U ovim uslovima Japan, Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko već su ispoljile interes za pregovore o trgovini svinjskim mesom.

I uzgajivači ovaca imaju ozbiljne probleme sa prodajom u arapskim zemljama zbog posrednika. Izmedju rumunskog proizvodjača i krajnjeg potrošača postoje i po tri posrednika. U ovom slučaju Ministarstvo poljoprivrede i razvoja sela je obećalo da će intervenisati da se eliminišu posrednici u izvozu ovaca u zemlje Perzijskog zaliva, ubedjujući uvoznike da direkno preuzmu ovce ili da ulažu u karantin ili klanice. Vlasti obećavaju i finansijsku pomoć za komercijalizaciju vune. Posle nestanka fabrika štofova i tepiha, na rumunskom tržištu vuna nema više potražnje za vunu. Uzgajivači ovaca i koza žale što moraju da bace vunu, jer nemaju kupce. Ministarstvo poljoprivrede obećava uzgajivačima ovaca da će izdvojiti 0,22 evrocenta za svaki kilogram vune, ali ne više od 15.000 evra u toku tri godine.