Tržište nekretnina
Prema analizi Konsalting kompanije DZT Ekinox, rumunsko tržište nekretnina ostaje i dalje, u velikoj meri, zavisno od bankarskih kredita zbog nedovoljnog razvoja tržišta kapitala, za razliku od ostalih evropskih zemalja, u kojima postoji trend rasta finansiranja iz nebankarskih izvora. O tome šta se dešava u poslednje vreme na ovom tržištu predsednik Brokerske asocijacije Dragoš Vrančanu izjavio je za Radio Rumunija: ’’Tržište nekretnina je oduvek privuklo interes, jer ako se novac pametno investira, donosi veću zaradu nego bankarski depoziti, posebno sada kada su bankarske kamate drastično smanjene. Pored toga, cene su dostigle nivo koji ohrabruje ovu vrstu ulaganja, jer, po pravilu, bankarsku ratu koju treba platiti za jedan hipotekarni kredit je najčešće manji od kirije koju može vlasnik stana da dobije. Podstanari vrše pritisak na tržište nekretnina i misle ozbiljno da kupe stan, ali i mali investitori koji imaju raspoloživa sredstva radije se odlučuju da kupe dvosoban stan po ceni od 50.000 evra i da ga, zatim, iznajme, jer mogu da zarade 7-8 odsto samo od kirije, što je veoma dobra zarada.’’
Florin Orban, 28.10.2014, 12:33
Prema analizi Konsalting kompanije DZT Ekinox, rumunsko tržište nekretnina ostaje i dalje, u velikoj meri, zavisno od bankarskih kredita zbog nedovoljnog razvoja tržišta kapitala, za razliku od ostalih evropskih zemalja, u kojima postoji trend rasta finansiranja iz nebankarskih izvora. O tome šta se dešava u poslednje vreme na ovom tržištu predsednik Brokerske asocijacije Dragoš Vrančanu izjavio je za Radio Rumunija: ’’Tržište nekretnina je oduvek privuklo interes, jer ako se novac pametno investira, donosi veću zaradu nego bankarski depoziti, posebno sada kada su bankarske kamate drastično smanjene. Pored toga, cene su dostigle nivo koji ohrabruje ovu vrstu ulaganja, jer, po pravilu, bankarsku ratu koju treba platiti za jedan hipotekarni kredit je najčešće manji od kirije koju može vlasnik stana da dobije. Podstanari vrše pritisak na tržište nekretnina i misle ozbiljno da kupe stan, ali i mali investitori koji imaju raspoloživa sredstva radije se odlučuju da kupe dvosoban stan po ceni od 50.000 evra i da ga, zatim, iznajme, jer mogu da zarade 7-8 odsto samo od kirije, što je veoma dobra zarada.’’
Medjutim, šta se dešava sa cenama na tržištu nekretnina? Dragoš Valčanu kaže: ’’Svakog trena cene se mogu povećati, postoje već statistike koje sugerišu da cene nisu više pale. Naprotiv, u pojedinim zonama cene se povećavaju, bojažljivo, ali su u porastu. Sve zavisi od vrste vlašnistva i od zone. Kod nas šok smanjenja cena nije bio tako očigledan kao u drugim državama.’’
Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku povećan je broj gradjevinskih dozvola za rezidencijalne zgrade. ’’Ovakav trend je pozitivan znak za gradjevinarstvo, ali ga treba konsolidovati i, uz to, i privreda treba da zabeleži pozitivnu dinamiku’’- kaže analitičar tržišta nekretnina Radu Zilištenu: ’’Ova evolucija odražava blagi rast poverenja u tržište nekretnina. Ali i ekonomska stabilizacija na evropskom nivou omogućila je našim radnicima iz inostranstva da šalju veće iznose porodicama u Rumuniji i u ovoj situaciji možemo da kažemo da raste poverenje u tržište nekretnina u odnosu na prošlu godinu.’’
Recimo da je u septembru prosečna cena stanova u Bukureštu bila niža u odnosu na prethodni mesec i iznosila je 1054 evra po kvadratnom metru- navodi portal ’’Imobiliare.ro’’. Medjutim, u Kluž- Napoki, Temišvaru i Brašovu stanovi su poskupeli od 1,5% do 3,1%. U Klužu kvadratni metar stana košta 951 evro, u Temišvaru 833, a u Brašovu 840 evra. Prema Izveštaju kompanije «Jones Lang LaSale», obim investicija na rumunskom tržištu nekretnina u 2014. godini procenjuje se na 432 miliona evra, što predstavlja najveći godišnji obim od 2008. godine do sada. Predstavnik pomenute kompanije Andrej Vakaru očekuje snažan rast obima do kraja godine, koji se može približiti obimu iz predkriznog perioda, jer su mnogi važni projekti stigli u završnoj fazi pregovora. Osim rasta obima investicija, tranzakcije pokazuju da je broj zainteresovanih kupaca veći, a to ukazuje rast likvidnosti na tržištu.