Tržiste lekova (10.03.2015)

U narednim mesecima sa rumunskog tržista nestaće veći broj lekova i mnoge farmaceutske kompanije mogle bi da se suoče sa stečajem-upozorava Asocijacija proizvodjača generičkih lekova. Prema oceni generalnog direktora Laurencija Mihaja razlog je taksa kloubek koja se primenjuje od 2010. godine i po kojoj proizvodjači lekova koji se izdaju na recept treba da plate tromesečno doprinos u zavisnosti od ukupne vrednosti prodaje lekova. Laurenciju Mihaj je naglasio: ’’Očekujem da će se za najviše šest meseci posledice ove katstrofalne mere osećati i mnogi lekovi nestati sa tržišta. Bez posla ostaće veci broj radnika fabrika lekova jer je samo prošle godine bez posla ostalo najmanje 200 radnika.’’

Florin Orban, 10.03.2015, 10:36

U narednim mesecima sa rumunskog tržista nestaće veći broj lekova i mnoge farmaceutske kompanije mogle bi da se suoče sa stečajem-upozorava Asocijacija proizvodjača generičkih lekova. Prema oceni generalnog direktora Laurencija Mihaja razlog je taksa kloubek koja se primenjuje od 2010. godine i po kojoj proizvodjači lekova koji se izdaju na recept treba da plate tromesečno doprinos u zavisnosti od ukupne vrednosti prodaje lekova. Laurenciju Mihaj je naglasio: ’’Očekujem da će se za najviše šest meseci posledice ove katstrofalne mere osećati i mnogi lekovi nestati sa tržišta. Bez posla ostaće veci broj radnika fabrika lekova jer je samo prošle godine bez posla ostalo najmanje 200 radnika.’’

Predsednik Nacionalnog doma zdravstvenog osiguranja Vasile Kjurkea tvrdi da je taksa kloubek povečana prošle godine zbog sezonskih bolesti koje su dovele do povečane potrošnje lekova:’’ Povečana je pre svega zbog skupih sezonskih lekova. Broj prepisanih recepata bio je veći zbog sezonskih bolesti,, gripa i zapaljenja pluća. Oni imaju pravo da se žale.Mi imamo sve podatke i možemo da im ove podatke stavimo na raspogaganje.

Ova taksa je na početku prošlog meseca premašila 25% pihoda fabrika lekova, što perdstavlja povećanje za 4%, naglasio je izvrsni direktor Udruženja medjunarodnih proizvodjača lekova Dan Zaharesku: Taksa kloubek je sada dostigla opasan nivo jer ekonomski sada neodrživa, a ovo povećanje sa 21% na 25% ne može se opravdati odgovarajućim povećanjem tržišta ili povećanom potrošnjom lekova. Praktično tržište nije evoluiralo. Zbog toga povećanje ove takse za 20% je neobjašnjivo. Tvrdjnje predsednika Nacionalnog doma zdravstvenog osiguranja da je potrošnja lekova povećana zbog sezonskih bolesti je neosnovana. I prošle godine dali su nam isto objašnjenje. U četvrtom tromesečju 2013. godine taksa je povećana sa 15% na 20% sa obrazloženjem da je ovo povećanje sezonsko koje se kasnije produžilo i na 2014. godinu do četvrtog tromesečja. Sada se nalazimo u ekonomski neodrživoj situaciji.

Povećanje takse neće se odraziti na cene lekova, jer drzava propisuje cene lekova koji se izdaju na recept. Postavlja se medjutim pitanje- dodaje Zaharesku-dali će lekova biti na tržištu jer lako može da dodje do paralelnog izvoza lekova u zemlje Evropske unije. Ministar zdravlja Nikolaje Baničoju tvrdi da su cene lekova u Rumuniji za 20% veće ngo u susednim zemljama, tako da treba preispitati politiku na tržištu lekova, a cene uskladiti jednom godišnje: Cene su veoma visoke i opterečuju budžet zdravstvenog sistema, odnosno pacijenata. Prema našim procenama radi se o dvesta i nešto miliona evra, a to je veoma mnogo za zdravstveni sistem. Svi treba da shvate da preduzimamo mere za ograničavanje paralelnog izvoza kako bi ovi lekovi ostali na nasem tržištu, ali istovremeno i mere za poštovanje zakona, pre svega osnovnog prava pacijenata da plati realnu cenu leka a ne višu nego u drugim državama. Ovi fondovi ostaju zdravlju i usmeriće se u inovativne tretmane na koje čekamo već godinama.

Ministarstvo zdravlja pozvalo je sve nosioce prava na prodaju lekova na tržištu da aktualiziraju ovih dana sve cene, jer će se na ovaj način cene pojedinih lekova smanjiti za 20 %. Očekuje se da ce 23 leka, koji se prema odluci vlade mogu izdati besplatno ili uz kompenzaciji , stići posle 15 aprila u apotekama. Razlog za kašnjenje je činjenica da od 23 leka samo 17 ima terpeutske protokole, a za preostele se još čeka formiranje stručnih komisija.

I na kraju recimo i to da se redosled korporacija koje proaju lekove u Rumuniji promenio i na prvom mestu je sada Hofman La Roš, ispred Sanofija, Zentive i Novartisa. Slede Servije, Fajzer, GlaksoSmitKlajn, Ranbksi, Merk & ko, AstraZeneka i Krka. Mesta od 11 do 20 dele Djonson & Djonson, firma sa dravnim kapitalom Antibioti;e Ja[i, AbVi, Teva, Menarini, Bajer, BristolMajers Skib, Alvogen, Aktavis i Eli Lili.