Tradicionalni rumunski praznični običaji (03.01.2023)

Sretna Nova Godina! Praznična atmosfera s koledarima, tradicionalnim proizvodima i mirisom drva koja pucketaju u kaminu, privlače nas i danas. Rumunska domaćinstva od 24. decembra dočekuju goste sa okićenom jelkom, bilo po poslednjoj modi ukrašavanja, ili, tradicionalno, sa jabukama, orašastim plodovima i suvim pasuljem.

Ana-Maria Cononovici, 03.01.2023, 18:30

Sretna Nova Godina! Praznična atmosfera s koledarima, tradicionalnim proizvodima i mirisom drva koja pucketaju u kaminu, privlače nas i danas. Rumunska domaćinstva od 24. decembra dočekuju goste sa okićenom jelkom, bilo po poslednjoj modi ukrašavanja, ili, tradicionalno, sa jabukama, orašastim plodovima i suvim pasuljem.

Osvrćemo se na neke običaje koji se praktikuju u rumunskim selima tokom Božića i Nove godine, u krajevima u kojima se tradicija čuva kao sveto runo.

Prvo smo razgovarali s Pavelom Berengeom, vođom grupe Venac (Cununiţa), iz mesta Ilva Mare, okrug Bistrica-Nasaud, nakon izvođenja narodnog pozorišnog komada u Muzeju narodnog sela Dimitrije Gusti u Bukureštu:

Danas smo predstavili običaj iz naše okoline – Belčugari“ ili Igra s kozom“, ali ga mi iz davnina nazivamo Belčugari“ – koji ogleda naše letnje i zimske običaje, jer je glavno zanimanje naših meštana uzgoj ovaca, koje leti teraju na pašnjake u planine (Planina Rodnej“), i u jesen ih vraćaju sa planinskih pašnjaka u torove. Na Badnje veče obilaze domaćinstva i obraduju domaćine ovim prastarim lepim običajem. U igri imamo pastira koji upravlja celom igrom i čuva stado, zatim medveda koji hoće da napadne stado ali stado brani pastir i naravno, svirač – sad imamo klarinetistu, saksofonistu, sad je modernije – nekad je to bila frula.

Taj se običaj predstavlja širom cele zemlje, ali i u Parizu, u inostranstvu. To je veoma lep i cenjen običaj. Cenjen za poseban ritam koji ga razlikuje od ostalih igara so kozom“ u drugim oblastima zemlja i mnogima je omiljen ovaj izvanredni ritam, koji se čuje od mesta Belčugatele“ pa sve do mesta Ilva Mare. Imamo 20 članova u našoj grupi – belčugare“ i koledare, koji od kojeg, lepo obučeni u stare narodne nošnje. I mi volimo da predstavljamo i ovekovečimo te nošnje, tradicije i običaje.

U gradu Tulča odzvanjaju koleda grupe Mošoajele, uzvikivana u ritmovima obeleženim zvukom zvončića potaknutih skačućim korakom koledara, koji na glave nose maske od oslikanih bundeva, namenjene da proteraju zle duhove. Detalje saznajemo od profesora maestra Jona Trandafira, starijeg mentora grupe koledara:

U Lunkavici blizu Tulče, Mošoajele su od velikog značaja – počevši od Svetog Nikole pa sve do Bogojavljenja, u Lunkavici se obeležava tradicija po nazivu Mošoajele. Koledari nose specifične kostime, i na Badnje veče najavljuju domaćinu Božić i proterivaju zle duhove, da avlija bude čista, i da se Božić dočeka bez zlih duhova. Domaćini kad čuju zvončiće, otvaraju kapiju da dočekaju koledare. Ako domaćin ne primi grupu koledara onda nema zadovoljstva što dolazi Božić. Dolaze, jedna grupa, dve, tri. Ima ih dosta. A za obeležavanje praznika Mošoajele“ dolazi pedesetak kolednika u Lunkavicu, zato se i zove praznik Mošoajele“.

A kako u tom kraju žive i mnogi Turci i Tatari, priča se da na praznik Mošoajele“ Turci dočekuju u svoje domove koledare, a Rumuni spremaju baklave.

U Transilvaniji pripreme za Božić počinju već 15. novembra, kada počinje Božićni post. Od sada su radovi na njivi završeni, ljudi se odmaraju, a žene se sastaju na prelo gde tkaju svečane ćilime i nošnje. Tradicionalno obučena u bogato izvezenoj narodnoj nošnji, Marija Ana Mariš, iz okoline Kluža, nam je ispričala:

Oni najavljuju rođenje Spasitelja, a imamo i predhrišćanska koleda – Momačko koledo“ i Momačka četa“ – i specifična koleda za naše krajeve, jer se ovde ne maskiraju, već svi su obučeni u svečane narodne nošnje. Sa velikim nestrpljenjem se očekuju i sa radošću ispraćaju koledari.

Za Novu godinu, u tradicionalnim domaćinstvima, ali i u gradovima, čuva se običaj da čete koledara idu ulicama, odnosno iz kuće u kuću, prateći drevne tradicije. Pevaju se i igraju Sorkova, Plugušorul, Koza ili Medved, a to su samo neki od najljepših običaja, sačuvanih tokom vremena.

U selima Bukovine običaj je da maskirani koledari idu u čete, koje okupljaju mitske likove: medveda, kozu, jelena, konjiće, ružnolike, lepolike, đavole, doktore, medvedare, itd.

Igra medveda postoji samo u Moldaviji, za Novu godinu. Medveda oličava momak koji na glavi i ramenima nosi životinjsko krzno, ukrašeno crvenim resama pored ušiju. Masku predvodi medvedar, u pratnji muzičara i često praćen čitavom svitom likova (među kojima može biti i dete u ulozi medvedića). Uz ritam bubnjeva ili melodiju frula i uz pomoć toljage, medved“ ​mrmlja i oponaša ljuljanje i trzaje te moćne životinje, snažno udarajući nogama o tlo. Značenje te igre je pročišćavanje i obogaćivanje tla za novi rod u novoj godini. Postoji legenda da je ovaj običaj nastao kao trako-getski kult.

Prvog dana nove godine pevaju se i igraju Plugušorul“ i Sorkova“, običaji koji prizivaju blagostanje i izobilje u kućama onih koji prime kolednike. Kažu da će oni koji ne prime i počaste kolednike tokom praznika, u novoj godini imati nevolje i neimaštinu.