Sveska sa receptima iz Delte Dunava (15.12.2020)
Delta Dunava je poznata kao treća delta po veličini u Evropi i 22-ta u svetu. Delta Dunava se godišnje uvečava za oko 40 kvadratnih metara, obuhvatajući prirodne vodene i kopnene ekosisteme, uvrštene u svetsku baštinu UNESCO-a. 2019. godine UNESCO je odabrao recept za salamuru od ribe, koji će biti predstavljen povodom Svetskog dana Biodiverziteta, zajedno sa još 10. tradicionalnih recepata iz zaštićenih svetskih područja. Stoga nije ni čudo što su recepti iz Delte Dunava postali predmet istraživačkog projekta, koji je sprovelo Udruženje Letea pri UNESCO-u u partnerstvu sa Centrom za održivu politiku Ekopolis (Ecopolis) i uz podršku uprave Nacionalnog fonda za kulturu (AFCN). O projektu Sveska sa receptima iz Delte Dunava saznali smo nešto više od Loredane Pane, koordinatorke projekta Udruženja Letea pri UNESCO-u : ,,Ovaj projekat sam sprovela u Delti Dunava, u jednoj od najizolovanijih opština koju sam obišla sa grupom Mikser, koju su osnovale umetnice Ana Botezatu i Korina Bućea. Posetile smo 10. žena iz četiri opštinska sela i zamolile smo ih da nam ispričaju kako spremaju i kuvaju hranu, koji su njihovi omiljeni recepti i gde su ih naučile. Pokušale smo da udjemo u ženski svet žena iz tih sela. Zanimljiva činjenica je da u pomenutoj opštini postoji etnička raznolikost, razgovarale smo sa pripadnicama ukrajinske, ruske (Lipovani) i rumunske zajednice. Bilo je interesantno videti kako su na recepte uticale etničke pripadnosti. Zapravo to nam je i potvrdilo postojanje komunikacije izmedju zajednica, koja je jako dobra i dugotrajna komunikacija i dobile smo puno korisnih informacija. Rezultate možete videti na platformi posvećenoj projektu (www. Letea.eu/caietulderetete) gde možete pronači razne materijale ostvarene tokom naše terenske posete.
Ana-Maria Cononovici, 15.12.2020, 21:05
Delta Dunava je poznata kao treća delta po veličini u Evropi i 22-ta u svetu. Delta Dunava se godišnje uvečava za oko 40 kvadratnih metara, obuhvatajući prirodne vodene i kopnene ekosisteme, uvrštene u svetsku baštinu UNESCO-a. 2019. godine UNESCO je odabrao recept za salamuru od ribe, koji će biti predstavljen povodom Svetskog dana Biodiverziteta, zajedno sa još 10. tradicionalnih recepata iz zaštićenih svetskih područja. Stoga nije ni čudo što su recepti iz Delte Dunava postali predmet istraživačkog projekta, koji je sprovelo Udruženje Letea pri UNESCO-u u partnerstvu sa Centrom za održivu politiku Ekopolis (Ecopolis) i uz podršku uprave Nacionalnog fonda za kulturu (AFCN). O projektu Sveska sa receptima iz Delte Dunava saznali smo nešto više od Loredane Pane, koordinatorke projekta Udruženja Letea pri UNESCO-u : ,,Ovaj projekat sam sprovela u Delti Dunava, u jednoj od najizolovanijih opština koju sam obišla sa grupom Mikser, koju su osnovale umetnice Ana Botezatu i Korina Bućea. Posetile smo 10. žena iz četiri opštinska sela i zamolile smo ih da nam ispričaju kako spremaju i kuvaju hranu, koji su njihovi omiljeni recepti i gde su ih naučile. Pokušale smo da udjemo u ženski svet žena iz tih sela. Zanimljiva činjenica je da u pomenutoj opštini postoji etnička raznolikost, razgovarale smo sa pripadnicama ukrajinske, ruske (Lipovani) i rumunske zajednice. Bilo je interesantno videti kako su na recepte uticale etničke pripadnosti. Zapravo to nam je i potvrdilo postojanje komunikacije izmedju zajednica, koja je jako dobra i dugotrajna komunikacija i dobile smo puno korisnih informacija. Rezultate možete videti na platformi posvećenoj projektu (www. Letea.eu/caietulderetete) gde možete pronači razne materijale ostvarene tokom naše terenske posete.
Posetilac web stranice oduševljen je rezultatom temeljnog istraživanja, obavljenog na terenu. O detaljima govori nam Loredana Pana: ,,Postoji odseci sa video zapisima, audio montažama i fotograjijama, sa odlomcima razgovora sa dotičnim ženama. Realizovali smo i knjigu, koja se nalazi na platformi, a to je ustvari sveska, koju ćemo i štampati, ima 160 strana. Ona sadrži fragmente iz razgovara sa našim sagovornicama koje smo intervjuisale, skenirane recepte i njihove sveske, jer zapravo odatle su i započele diskusije, od ženskih svezaka sa receptima.
Na sajtu možete videti fotografije starih svezaka sa receptima koji su ručno zapisani. Pronaćićete recept za ekonomični omlet sa kvascem, koji se stavlja da omlet bude veći uz manju potrošnju jaja, tu su i slatkiši, poput bombona od oraha, bakin kolač i ekleri. Nisu zapostavljeni ni specificni recepti zone, sa ribom i ribljim proizvodima, kao što je recept za “Pečeni krompir sa kavijarom i džigericom od bucova ili “Šaran na ražnju. Koordinatorka projekta Udruženja Letea pri UNESCO-u Loredana Pana je dodala : ,,Ideja je proistekla iz razgovora sa umetnicama Anom Botezatu i Korinom Bućea. One su uradile početni projekat 2012. godine u području Kluža, na severo-zapadu Rumunije, a projekat nam se zaista svideo i želele smo da ga sprovodimo i u Delti Dunava. Izložba je bila planirana u Bukureštu i Klužu, ali sve smo prenele i predstavile online. Dobra strana je da će arhivi ostati online i šira javnost će imati neograničen pristup svim materijalima projekta.
Zamolili smo Loredanu Pana da nam kaže šta je otkrila privlačno u Delti Dunava: ,,Delta ima otudjenost. Možda zbog činjenice da je to najmladje tlo naše zemlje, koje se i dalje formira iz godine u godinu, činjenica da je okružena vodom daje joj poseban šarm, koji se prožima sa svim tradicijama stanovnika, uključujući i kuvanje. Sa arhitektonskog gledišta seoske kuće su izgradjene sa malo materijala u slučaju, ako voda nadodje, da mogu sve da napuste i odu. Isto tako i kuhinja mi se čini vrlo minimalistička. Sve žene su nam rekle da se riblja čorba, koju su kuvale njihove bake, ali i deke i ribari, sprema samo sa ribom, krompirom i lukom. Samo to su koristili od povrća za riblju čorbu. Umedjuvremenu se to promenilo, oni to povrće koriste ako žele da kuvaju čorbu kao što se nekada spremala. U principu recepti su jednostavni, sa malo povrća, jer ga najverovatnije u prošlosti nisu ni imali. Ribari su čorbu kuvali na jezeru, kako oni kažu, to su radili jer su u ribolovu ostajali po nedelju dana. Svi su mi potvrdili da je tajna čorbe u svežoj ribi.
Loredana Pana, koordinatorka projekta Udruženja Letea pri UNESCO-u, takodje nam je pričala o njenom omiljenom receptu za čorbu iz Delte Dunava : ,,Svidela mi se ruska crvena supa sa cveklom i kupusom, može biti posna ili sa mesom. Recept je u svesci koju smo objavili i pozivam vas da posetite naš sajt (www. Letea.eu/caietulderetete) i saznate više detalja.