Šumsko voće. Poslovni model za brdsko-planinske zone (12.07.2016)

România Internațional, 12.07.2016, 09:12

Jon Paskanuc uložio je u blizini grada Sibiu u kulturu vučijeg ili pasijeg trna. U nastavku čućemo šta je sve bilo potrebno za početak ovog biznisa: ,,Počeo sam 2006. godine kada sam zasadio 7,5 hektara. U to vreme imali smo evropske fondove, uverio sam se da se kulture mogu finansirati i ušao u program SAPARD. Fond nije bio velik. Usledio je period konverzije neophodan za izdavanje potvrde o ekološkoj proizvodnji, i sada imamo sertifikat za ekološku proizvodnju. Posao se isplati. Mnogi smatraju a je ovo šansa za bogaćenje. Ali moram da kažem da se novac ne zaradjuje preko noći. Ova poljoprivredna alternativa može zaiste da bude profitabilna. Prinosi nisu visoki kao što se smatra, a prodajna cena, naročito na domaćem trzistu, je ispod očekivanja zbog spontane flore. Ali izvozna cena je korektna, a to doprinosi rentabilnosti plantaže. Mnogi greše kada ulažu u plantazu ne vodeći racuna o valorizaciji. Potrebno je da se ulože fondovi u rashladne uredjaje, skladišta, sušare. Vučiji trn se može čuvati samo zamrzavanjem ili sušenjem. Mi preradjujemo odredjene količine, proizvodimo nektar i ulje od vučijeg trna u saradnji sa drugim proizvodjacima, ali profit ne dolazi odavde. Ovi proizvodi nemaju duži vek trajanja, tako da se moraju brzo prodavati. Najveće kolicine prodaju se kao smrznuti i sušeni proizvodi.

Pre 14 godina Joan Vasile Moraru iz naselja Kosminele u županiji Prahova uložio je u plantažu kalemljene kupine. Sadnice je nabavio iz Holandije. Visoki prinosi i nepostojanje trnova ubedili su rumunskog farmera da ulaže u ovu kulturu. Sada iako nema tačne podatke može da kaže da njegova porodica živi od ovog biznisa: ,,Počeo sam posao 2002. godine na nekoliko stotima kvadratnih metara. U to vreme bila je jedina kultura ove vrste u Rumuniji. Sada imam oko 300 kvadratnih metara pod kupinom. Sve posove oko kulture radio sam sam, ponekad mi jer i porodica priskočila u pomoć tako da sam mogao da smanjim troškove. Uloženi novac se brzo amortizuje. Prihodi su konstantni posle odredjenog proizvoda jer kupina dostiže period radjanja posle 4-5 godina i traje do 15 godina. Sa jedna stabljike mogu se ubrati 5 kg kupina. Preradii smo kupinu, napravili džemove,slatko od kupine, sirup, rakiju i liker. Još nemam potpisan ugovor o prodaji proizvoda od kupine jer se u inostranstvu mogu prodavati samo kao smrznuti proizvodi. Kupina je kvaljivo voće, ne traje više od 48 sati na normalnim temperaturama. Nabavio sam dva rashladna uredjaja i od ove godine u slučaju bogatog prinosa mogu da zamrznem kupinu. Smrznute kupine čuvaju se veoma dobro u ovim rashladnim uredjajima godinu dana. Mogu da kažem da sam zadovoljan prinosima sa plantaže.

U Rumuniji broj fabrika koje preradjuju šumsko voće je veoma mali, šumske uprave izvoze voće kao sirovinu, a stranci preradjuju voće i prodaju širom Evrope po mnogo višim cenama. Da bi se ova situacija promenila, Federacija planinskih poljoprivrednika Dorna zajedno sa Fondacijom OPENFIELDS ( bivšom Hajfer Prodjekt Rumunija ) i NIBIO ( Norveškim institutom za bioekonomska istraživanja) počeli su implementaciju plana o preradi šumskog voća uz pomoć obnovljive i nezagadjujuće energije. Cilj projekta, čija je realizacija trajala 18 meseci, ima je za cilj razvoj poljoprivrednih modela u brdsko-planinskim zonama Rumunije koristeći tradicionalne aktivnosti u moderne ekonomske sisteme. Jon Agapi direktor Federacije planinskih poljoprivrednika Dorna objašnjava: Polazeći od zaključka da su članovi naše Federacije brdsko-planiskih poljoprivrednika vlasnici malih površina oni ne mogu da gaje intenzivne kulture šumskog voća. Imamo mnoge terene koje nisu pogodni za obradu i mi smo došli do zaključka da bi bilo dobro da otvorimo fabriku za preradu šumskog voća jer dobru cenu imaju ne samo drvo već i šumsko voće i pečurke. Bazirali smo se na tri komponente, vodeći računa o činjenici da smo imali na raspolaganje finansijsku liniju od norveške vlade pod imenom ,,zelena industrija tako da smo zaključili da možemo da preradjujemo šumsko voće koristeći zelenu energiju. Sa jedne strane mi pružamo usluge našim članovima, razvijamo brend ,,planinski ukus, koji je registrovana marka u Osimu i pod zaštitom vlade Rumunije i istovremeno proizvodimo zelenu energiju potrebnu za rad fabrike. Trenutno mi imamo samo dve proizvodne linije za sušenje voća i proizvodnju sokova. Proizvodimo sušene pecurke i prirodne sokove. Sa jedne strane pružamo usluge nasim članovima, a sa druge preradjujemo sumsko voce. Zelimo da kupimo sirovinu za preradu i da prodamo finalni proizvod pod markom ,,planinski ukus

Projekat,, Društveno preduzeće za preradu šumskog voća uz pomoć obnovljive energije doprineće i boljem shvatanju potrebe da se zaštiti čovekova sredina i ostvari trajna konzervacija šuma.