Šta ćeš biti kad porasteš? (24.01.2023)
U Bukureštu je pre nekoliko meseci otvoren edukativni park koji poziva decu da uče kroz igru, u prostoru dizajniranom kao dečiji gradić. Ovde mogu otkriti koji posao bi ih zanimao, što je apsolutno neophodan korak sve dok, uopšte gledano, oni imaju pristup više teorijskim nego praktičnim informacijama u obrazovnom procesu. O ovoj ideji smo razgovarali s Ana-Marijom Paskaru, direktoricom marketinga i komunikacije:
Ana-Maria Cononovici, 24.01.2023, 22:47
„Zapravo, Destini Park“ je prvi edukativno-zabavni park, u Rumuniji. Otvorili smo ga 2. septembra, tako da je prošlo 4 meseca od otvaranja. Drago nam je da smo na rumunsko tržište došli sa ovakvim konceptom, jer učenje kroz igru je relativno nov koncept za Rumune i nekako dolazi kao dopuna svemu vezanom za neformalno učenje koje deca mogu imati van školskog programa. Obraćamo se deci između 4-14 godina. To je prilično velik raspon godina. A naš glavni cilj je, kao što rekoh, edukovati kroz igru. To je u suštini grad u malom. Mi kažemo da je to grad kojim upravljaju deca. Imamo industrijsku zonu, mesta gde deca dolaze i uče, na primer, o procesu pravljenja mleka, ili o procesu izrade nameštaja, ili o poljoprivredi i kako izgleda poljoprivreda budućnosti. Imamo prostor koji je posvećen medicini. Imamo stomatološku ambulantu ali i bolnicu sa nekoliko odeljenja – neonatologija, hirurgija, ambulanta hitne pomoći. Praktično u svim tim oblastima, decu učimo određenim zanatima. Istina je, mi samo postavljamo temelje. Dajemo im neko znanje, ali to je sve kroz igru i zbog toga se osećaju dobro i mnogo lakše akumuliraju znanje.“
Ana-Marija Paskaru, direktorica marketinga i komunikacije, objasnila nam je element noviteta koji ovdašnja iskustva unose u život dece:
„Ako se sećate, nekada je bilo poseta radnom mestu roditelja. Koliko sam upućena, te stvari se i dalje dešavaju, ali ne u svim kompanijama. U suštini, u Destini Parku“, deca dolaze prvi put, većina njih, kao što rekoh, u direktan kontakt sa određenim zanimanjima. Mi obuhvatamo od informatičke oblasti, do medicine, poljoprivrede, industrije, hemijske laboratorije, pilotiranje aviona, vožnje automobila. To im je sve jako privlačno, jer uče dok se igraju.“
Inicijatori projekta mislili su da decu poduče i društvenoj odgovornosti, tako da već imaju projekte u toku, kroz koje se deca podstiču doprinosu:
„Vodimo određene ECSR (Environmental Corporate Social Responsibility) kampanje. Počeli smo i pre otvaranja parka, čak i za vreme pandemije imali smo određene aktivnosti sa Dečjom bolnicom Grigore Aleksandresku“, zatim u avgustu pre otvaranja, imali smo 2 sedmice u kojima smo primili skoro 2500 dece u posetu, dece iz nezaštićenih sredina ili dece sa raznim smetnjama, koja su imala besplatan pristup našim aktivnostima. I taj se projekat nastavlja. Praktično, u decembru smo počeli da prikupljamo „magični novac“. „Magični novac“ je valuta našeg malog gradića. Deca koja uđu u park, na osnovu plaćene ulaznice, dobiju ček koji unovče za „magični novac“.
Prva lekcija je iz ekonomije, jer kada dobiju „magični novac“, zatim ulaze u određene aktivnosti – za aktivnosti koje su zabavnije moraju platiti, a za aktivnosti u kojima rade primaju platu. Dakle, „magični novac“ je valuta Destini Parka“ i mislili smo da bi bilo lepo podstaknuti decu da doniraju, da razviju građanski duh i da nauče da je davanje kao darovanje, a darovanje deci koja možda nemaju druge mogućnosti je nešto najlepše. Kao rezultat toga, počeli smo da prikupljamo „magični novac“ od dece, odnosno, ako deci ostane „magični novac“ na kraju posete, kada se obilazak parka završi, mogu ga donirati ili idu sa njim kući, a, kad se vrate, mogu ga ponovo koristiti. I tako smo počeli da skupljamo „magični novac“, a naša fondacija, kroz ovaj simbolični gest, jer je to u stvari ipak simboličan gest dece, preobražava „magični novac“ u besplatne ulaznice za decu iz nezaštićenih sredina.“
Deca se ovde zabavljaju, ali i uče da je posao veoma važan, kaže nam Ana-Marija Paskaru:
„Neki samo rade, drugi samo pokušavaju da se zabavljaju, ali kao što sam vam rekla, u jednom trenutku ponestane novca i onda moraju da idu na posao. Nema traženja novca od roditelja, jer se sve dešava samo sa „magičnim novcem“. Imamo 2 vrste ulaznica: od 3 i po sata i jednodnevne. Većina roditelja, posebno prilikom prve posete, kupi ulaznicu za 3 i po sata. U tom vremenskom okviru deca ne mogu doživeti sva iskustva iz parka, jer jedno iskustvo traje negde između 15 i 20 minuta. Prilikom prve posete deca mogu da obiđu park sa roditeljima, što im obično savetujemo da urade, i vide šta bi želeli da rade. Praktično, oni biraju u kojim aktivnostima žele da učestvuju, gde žele da idu, i kažem vam da, obično, većina njih su veoma srećni što rade, i ponosni su što su plaćeni.“
Ana-Marija Paskaru nam je takođe ispričala šta biraju starija deca kao zanimanje:
„Oni stariji, odnosno oni između 10 i 14 godina, idu ka zabavnijim aktivnostima ili koje su im veoma interesantne. Na primer, „Vazduhoplovna akademija“ je veoma popularan prostor za stariju decu, jer imamo 2 simulatora letenja koja nisu igračke i koja bi čak i odrasli želeli da probaju. Zato je to vrlo poželjno područje za stariju decu, kao što je i bolničko područje ili područje simulatora vožnje bolida Formule 1.“
Saznali smo da većina vodiča u parku zna engleski, ali mnogi od njih govore i ruski i francuski, tako da park prima decu bez obzira na nacionalnost.