Spoljna trgovina Rumunije (18.11.2014)
Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta u prvih devet meseci tekuće godine spoljnotrgovinski deficit Rumunije iznosio je 4,3 miliarde evra, za 108,7 miliona evra veći nego u istom periodu prosle godine. Rumunija je izvozila proizvode i usluge u vrednosti od 39 miliardi, što predstavlja povećanje za 7,1 % u odnosu na prethodni period i uvozila u vrednosti od 43,3 milijarde za 6,6% više nego u istom periodu. Vrednost medjukomunitarnog izvoza je u istom periodu bila od 27,6 miliardi evra, a uvoza od 35 miliarde. Izvoz u komunitarne države predstavlja 70% ukupnog izvoza, a uvoz 75%. Generalni sekretar Asocijacije izvoznika i uvoznika Mihaj Jonesku je izjavio:’’ Rumunija je bila pol atrakcije za inostrani kapital. 85% našeg izvoza realizuju privatne firme sa večinskim ili manjinskim inostranim kapitalom. Ako ne bi postojao ovaj kapital, Rumunija u 2013. godini ostvarila bi izvoz na nivou 1989. godine. A za razliku od 60 miliardi dolara zaslužan je strani kapital koji je ušao u sve oblasti, što je još jedan razlog za zadovoljstvo. Rumunija je prvi put 2013. godine uspela da dostigne granicu od 10 milijardi evra za izvoz usluga. Ove godine se nadamo ukupnom izvozu od 50 miliardi, iako je naš potencijal daleko veći. Nažalost fondovi su smanjeni sa 8,6 na 6-3 miliona evra. Ovo znači i slabije prisustvo rumunskih kompanija na sajmovima i u ekonomskim misijama gde se postižu ugovori. Svaki put kada nismo učestvovali na nekom saju naše mesto je zauzela konkurencija. Tržištu svake države su potrebni proizvodi, a ako mi nismo prisutni dolaze drugi.’’
Florin Orban, 18.11.2014, 08:34
Mihaj Jonesku govoriće nam o promeni structure izvoza u vreme ekonomske krize:’’ Kriza je bila dobra lekcija za nas. U prvom redu primorala nas je na restrukturaciju trgovinske ponude. Ako je Rumunija pre krize bila šampion u metalurgiji, petrohemiji i lakoj industriji, posle krize ove oblasti pale su sa prvih mesta i sada su na prvim mestima električna, elektronska i IT industrija, na drugo mesto proizvodnja automobuila, a na trećem oprema i instalacije za mašinogradnju. Ovo možemo nazvati kvalitatinom promenom. Što se geografske orijentacije tiče ova kriza nas je vratila u realnost. Naša zemlja ne može da ostane u potpunosti zavisna od evropskog tržišta. I drzava i privatni sektor orijentisali su se na osvajanje drugih tržišta, posebno na zemlje neevropskog tržišta koje imaju spoljnotrgovinske suficite. Drugim rečima, Rumunija je ekonomski konkurentna u mnogim zonama sveta. Dokazali smo da mozemo. Imamo u vidu rusko, kinesko, afričko i azijsko tržište.’’
Privredni analitičar Aurelijan Dokija smatra da slabost rumunskog izvoza leži u prekomernoj koncentraciji: ’’Postoje neki sektori, odnosno neke kompanije koje realizuju veliki deo izvoza a to stvara odredjenu vulnerabilnost, jer ako svetsko tržište automobila pokazuje znake slabosti ovo će uzdrmati i našu autoindustriju. Bolje bi bilo da imamo veću diverzifikaciju uspešnih izvoznih sektora i preduzeča.’’
Najveći rumunski izvoznici su Zavodi automobila Dačija grup Reno, Hanivel tehnolodjik, Naftna kompanija OMV Petrom, Brodogradilište Deu u Mangaliji, proizvodjač autoguma Kontinental Rumunija, Aluminijski kombinat ALRO Slatina, Kompanija Rompetrol rafinisanje, vlasništvo kazahstanskog KazMunajGasa. Rumunija izvozi najviše u Nemačku, Italiju, Francusku, Tursku, Madjarsku, Bugarsku, Veliku Britaniju i Španiju i uvozi iz Nemačke, Italije, Madjarske, Francuske, Kine, Rusije, Austrije i Holandije.
Prevod: Mirča Mihaj
