Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje

Predstavnici Rumunske vlade nameravaju da poslodavcima od 1. oktobra za 5 odsto smanje doprinos za socijalno osiguranje. Prema nacrtu zakona, koji je usvojen u oba doma parlamenta, posle ponovnog upućivanja na razmatranje i usvajanje od strane predsednika Trajana Baseskua. «Želim ponovo da naglasim da smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje je dobra mera, koju bezrezervno podržavam, jer rasterećujuće privredu. Istovremeno, ne mogu da ne izrazim rezerve u vezi sa održivošću ove mere», precizirao je šef rumunske države.

Smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje
Smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje

, 16.09.2014, 11:21

Predstavnici Rumunske vlade nameravaju da poslodavcima od 1. oktobra za 5 odsto smanje doprinos za socijalno osiguranje. Prema nacrtu zakona, koji je usvojen u oba doma parlamenta, posle ponovnog upućivanja na razmatranje i usvajanje od strane predsednika Trajana Baseskua. «Želim ponovo da naglasim da smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje je dobra mera, koju bezrezervno podržavam, jer rasterećujuće privredu. Istovremeno, ne mogu da ne izrazim rezerve u vezi sa održivošću ove mere», precizirao je šef rumunske države.



Ovu ideju podržava i privredni analitičar Valentin Jonesku, bivši ministar privatizacije: «Ja smatram da svako povećanje penzija, kao i svako smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje imaju isti efekat, odnosno povećanje deficita javnog penzijskog sistema, u uslovima kada visina prikupljanja poreza ostaje nepromenjena. Ova mera je doneta kada uslovi fiskalne administracije nisu poboljšani, stepen prikupljanja poreza ostao je isti i tada se deficit povećava umesto da se smanji. Ne možemo računati na to da imamo ekonomski rast i da će ovaj automatski generisati veći angažman u nacionalnoj privredi, odnosno da imamo više poreskih obveznika.»



Ipak, vlada je saopštila da je pronašla neophodne budžetske resurse. Valentin Jonesku dodaje: «Kada tvrdite da ste pronašli budžetske resurse, treba precizirati koji su to resursi. Deficit će se povećati i mi to znamo. Ne znam ako će se sa 2 milijarde 700 miliona evra povećati na 4 milijarde 300 miliona evra, kako tvrdi fiskalni savet. Ја računam na oko 4 miliajrde evra, vodeći računa o sadašnjem deficitu i deficitu posle smanjenja doprinosa za socijalno osiguranje, kome treba dodati godišnju indeksaciju penzija predvidjenu zakonom iz 2010. godine. Nije isključeno da imamo deficit povećan za skoro 1,36 milijardu evra. Ovaj novac treba od nekud nabaviti, a ja sam oduvek rekao da kada se usvoji jedna odluka fiskalne prirode treba računati na individualni fiskalni pritisak. Odnosno, koliko budžetski obveznik terba da plati državi u odnosu na svoj bruto lični dohodak? Ako se jedan porez smanji da bi se drugi povećao, fiskalni pritisak se ne smanjuje.»



Privredni analitičar Valentin Jonesku izjavio je da poslovni ljudi ne mogu investirati veće iznose: «Ovde se radi o troškovima koji, po zaposlenom mogu se smanjiti za 20 do 30 evra. Problem je da sa uštedjenim iznosom ne možete imati velike investicije. Ovo važi za velike firme koje zapošljavaju na hiljade radnika. A u Rumuniji udeo velikih kompanija koje zapošljavaju više od 500 radnika predstavlja samo 0,24 odsto od ukupnog broja preduzeća, dok se broj preduzeća sa 10 do 15 hiljada zaposlenih mogu brojati na prstima jedne ruke.»



Privredni analitičar Valentin Jonesku prognozira: «Zabrinut sam, jer će se deficit penzijskog sistema povećati i ako se ove godine neće doneti odluka o povećanju taksi bićemo, u narednim godinama, svedoci uvodjenja novih taksi ili povećanja postojećih. Budžet ne može izdržati pred ovim rashodima, jer stepen prikupljanja poreza ostaje isti već više od 10 godina.»



Ministarka finansija Joana Petresku izjavila je da za primenu mere od 1. oktobra a ne od 1. jula, kako se ranije tvrdilo, postoje resursi za pokrivanje gubitaka u budžetu: «Nisam bila uverena da od 1. jula imamo neophodne fondove za ovu godinu. Od 1. oktobra sigurna sam da postoje resurse i za 2015. godinu. Na srednji i duži rok posledice smanjenja doprinosa za socijalno osiguranje doneće pozitivne privredne efekte.»

Rumunija danas уторак, 17 децембар 2024

Priča o sapunu „Cheia“. Stogodišnji sapun

Priča o sapunu „Cheia“ vraća nas u prošlost do 3. marta 1886. godine, kada je Lipa Brunštajn registrovala u opštini porodičnu fabriku. I...

Priča o sapunu „Cheia“. Stogodišnji sapun
Rumunija danas среда, 20 новембар 2024

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu

Nemačka je 1919. godine dala Bauhaus školu, koja potiče od asocijacije nemačkih reči bau – graditi i haus – kuća. Izuzetno uticajna...

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 12 новембар 2024

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI

Međunarodno takmičenje Žorž Enesku se i ove godine, u septembru, održalo u Bukureštu i oduševilo, iz noći u noć, publiku koja voli muziku,...

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 05 новембар 2024

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“

Danas razgovaramo o filmu. I izabrali smo tu temu, jer je „Nova godina koje nije bilo“, prvi dugometražni film reditelja i scenariste Bogdana...

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“
Rumunija danas уторак, 15 октобар 2024

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž

Godine 2008. zvanično je formirana Unesko lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, u skladu sa odredbama „Konvencije o očuvanju...

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž
Rumunija danas среда, 09 октобар 2024

Festival sarme i pihtije

  Festival sarme i pihtije Jesen je povod za veselje, za proslavu žetve, pa se organizuju mnoge manifestacije u čast obilja i izobilja. Kao i...

Festival sarme i pihtije
Rumunija danas четвртак, 03 октобар 2024

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima

  Maturski ispit 2024. godine zabeležio je najveću prolaznost u poslednjih 10 godina, 76,4%. Međutim, suočavanje sa „ispitom zrelosti”...

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima
Rumunija danas уторак, 24 септембар 2024

Doina danas

Drugo izdanje festivala Dor de doina, u organizaciji Udruženja Frui Vita, održano je u blizini „Lekovite bašte“, sektora Botaničke bašte...

Doina danas

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company